Dostupni linkovi

Vakcinacija ’Sputnjikom V’ u Srbiji do kraja sedmice


Vakcina Sputnjik V

Ruska vakcina Sputnjik V biće u upotrebi u Srbiji do kraja sedmice, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek za Radio Slobodna Evropa (RSE) 5. januara.

Đerlek, rukovodilac Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv COVID-a 19, nije dao precizan datum početka vakcinacije ruskom vakcinom Sputnjik V. Na pitanje da li je ona već u upotrebi, Đerlek je odgovorio da će se „koristiti do kraja nedelje“.

U Srbiju je, kako je saopšteno 30. decembra, stiglo 2.400 doza vakcine ruskog proizvođača.

„Mi ćemo probati da potrošimo ove količine, jer očekujemo da dobijemo mnogo veće količine (Sputnjika V) u drugoj polovini januara, tako su nam iz Vlade Srbije preneli. Ali to je na Vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću, oni pregovaraju i nabavljaju vakcinu, a mi radimo drugi posao – a to je priprema i sprovođenje imunizacije“, rekao je Đerlek.

Dozvola za Sputnjik V u Srbiji

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) do zaključenja teksta nije odgovorila na upit RSE u vezi sa dozvolama i procedurom oko odobravanja ruske vakcine.

Da u Srbiju stiže 20 doza ruske vakcine za laboratorijsku kontrolu, objavljeno je 30. novembra u saopštenju Vlade, nakon razgovora premijerke Brnabić sa ruskim ministrom industrije i trgovine Denisom Manturovim.

Prema podacima sa sajta Agencije, uzorci Sputnjik V vakcine imaju sertifikat ALIMS-a koji je izdat poslednjeg dana 2020. godine, 31. decembra. Kao podnosilac zahteva za ispitivanje naveden je Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak.

„Na osnovu ocene dostavljene dokumentacije uzorak odgovara propisanim zahtevima“, navodi se na sajtu Agencije.

Budući da je za vakcinaciju potrebno da građani prime dve doze vakcine, a da Sputnjik V vakcina nema dve identične doze po sastavu, sertifikat je zasebno izdat i za prvu i za drugu dozu.

Uvozna dozvola za Sputnjik V vakcinu izdata je dan ranije, 30. decembra 2020.

„Uvozna dozvola je prvi korak, a upotrebna dozvola je drugi korak sa sertifikatom i ALIMS je obe dozvole dao“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.

Rusija, Belorusija, pa Srbija

Sa početkom upotrebe Sputnjika V, Srbija bi uz Belorusiju bila jedina evropska zemlja u kojoj se stanovništvo vakciniše ruskom vakcinom protiv korona virusa. Ruska vakcina za sada nema odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA), ni Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Rusku vakcinu Sputnjik V razvija Centar za epidemiološka istraživanja Gamalej sa ruskim Ministarstvom odbrane. Za finansijsku podršku, ali i pronalazak kupaca na stranim tržištima, zadužen je Ruski direktni investicioni fond.

Rusija je još u avgustu objavila da je državno zdravstveno regulatorno telo odobrilo vakcinu. Taj potez nije naišao na odobravanje jer u tom periodu nisu bile završene ključne faze istraživanja. Kasnije je medicinski časopis Lancet objavio da su pacijenti koji su učestvovali u ranim testovima razvili antitela.

„Ta informacija je nešto što je iznenadilo dobar deo međunarodne naučne javnosti, jer podaci o toku istraživanja i protokolu nisu bili poznati do tada. Informacija je bila plasirana tako da smo pomislili da je ona odobrena za upotrebu, a onda smo saznali da je ona tek u drugoj fazi ispitivanja”, rekao je epidemiolog Predrag Đurić za RSE početkom decembra 2020. godine.

Uz podsećanje da su „zapadni i ruski stručnjaci izrazili zabrinutost“ oko vakcine koja je u Rusiji i još nekoliko država dobila ubrzano odobrenje, agencija AFP je 3. januara izvestila i da su „kritičari opisali Sputnjik V kao sredstvo za jačanje geopolitičkog uticaja Rusije“.

Na pitanje kako gleda na dozu skepticizma koja se u međunarodnoj javnosti javila u vezi sa ruskom Sputnjik V vakcinom, državni sekretar u ministarstvu zdravlja Srbije Mirsad Đerlek odgovorio je da je na tržištu prisutna „borba između farmaceutskih kuća“, koja prema njegovoj oceni „ nije od koristi za građane“

„Nadmeću se kako bi ko više hvalio svoju vakcinu. Za mene su institucije koje proveravaju kvalitet vakcine, a pre svega njenu bezbednost, mnogo važnije i kompetentnije nego same izjave čelnika tih kompanija“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije.

Prvi deo Pfizerovih vakcina stigao u Srbiju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:23 0:00

Đerlek je Sputnjik V ocenio kao „jednu odličnu i bezbednu vakcinu“, a građanima Srbije uputio apel da oko borbe protiv korona virusa „ne prave podele, s obzirom na to da se delimo po svim različitim sferama“.

„Što se tiče Sputnjik V vakcine ALIMS je dao pozitivno svetlo i tu nema diskusije što se tiče struke, tako da građani mogu da budu bezbedni i mogu da biraju da li će to biti Fajzerova, Sputnjik ili kineska koja se očekuje“, rekao je on.

U Evropskoj uniji (EU) je za sada registrovana samo vakcina američko-nemačkog proizvođača Fajzer/Bajontek (Pfizer/BioNtech). Ta vakcina ima odobrenje i u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji, a odobrenje za njenu hitnu upotrebu izdala je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 31. decembra 2020.

U saopštenju se navodi se da je pomoćnica generalnog direktora SZO doktorka Marianđela Simao rekla da ta organizacija „danonoćno radi“ i na proceni drugih vakcina koje su dostigle standarde bezbednosti i efikasnosti.

Fajzer/Bajontek vakcina je u upotrebi i u Srbiji i to je prva vakcina koju je odobrila nacionalna Agencija za lekove i medicinska sredstva 23. decembra 2020 godine.

Ko je do sada vakcinisan u Srbiji?

Dan nakon odobrenja vakcine, 24. decembra, u Srbiji je počela vakcinacija protiv korona virusa Fajzer/Biontek vakcinom. Tada je u Beogradu na Institutu Torlak prvu dozu vakcine javno primila i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Prva raspoloživa količina Fajzer/Biontek cepiva bila je 4.875 doza, a prema planu imunizacije, prvo je vakcinisan deo korisnika gerontoloških centara u Srbiji.

Drugi kontingent od 19.500 doza vakcina američko-nemačkog proizvođača stigao je u Srbiju 4. januara.

Dan kasnije, 5. januara, počela je vakcinacija zdravstvenih radnika.

„Počinjemo od stubova našeg zdravstvenog sistema, to su klinički centri, pre svega u Beogradu“, rekao je državni sekretar Mirsad Đerlek za RSE i dodao da je posetio Klinički centar u Beogradu „gde je imunizacija počela u najboljem redu“, a da mu je telefonom potvrđeno i da je imunizacija zdravstvenih radnika počela i u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, plan je da se prvog dana vakciniše nešto manje od tri hiljade zdravstvenih radnika, a do kraja nedelje njih ukupno 8.500, kao i da se uporedo nastavi vakcinacija u gerontološkim centrima.

„Za ova tri-četiri dana planiramo da izvršimo vakcinaciju oko 2.500 korisnika gerontoloških centara“, rekao je Đerlek.

Kada je reč o količinama vakcina koje treba da stignu u Srbiju, očekuje se da Fajzer tokom januara nedeljno isporučuje po dvadesetak hiljada doza.

„U januaru je to nekih 78 do 80 hiljada, a u februaru su nam povećali, kako kažu, na 200.000 hiljada. U drugoj polovini januara očekujemo velike količine doza Sputnjik V i dolazak najverovatnije velikih doza kineske vakcine“, istakao je državni sekretar.

Naglasio je da je „svaka vakcina koju odobri Agencija izuzetno kvalitetna, i što je najvažnije bezbedna“, te da je na građanima izbor koju će primiti, ali da „neće pogrešiti za koju god se odluče“.

Ko je još nabavio Sputnjik V?

Prva država posle Rusije koja je registrovala vakcinu Sputnik V bila je Belorusija 21. decembra, prenela je agencija Rojters saopštenje Ruskog direktnog investicionog fonda.

U Argentini je Sputnjik V dobio dozvolu za hitnu upotrebu 23. decembra. Šest dana kasnije, 29. decembra, u toj državi je počela vakcinacija, a vlasti Argentine su sa ruskim proizvođačem dogovorile ukupnu isporuku 10 miliona doza vakcine.

Ruski direktni investicioni fond saopštio je 30. decembra da će obezbediti 2.6 miliona doza vakcine Sputnjik V za još jednu latinoameričku državu - Boliviju.

Predstavnici proizvođača ruske vakcine naveli su da je fokus stavljen na tržišta Azije, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike, uz ocenu da su tamo „politička osećanja uravnoteženija“.

Međutim, prema pisanju Blumberga, države poput Indije i Brazila, koje su prema ranijim najavama viđene kao glavna tržišta za rusku vakcinu, ugovore sa proizvođačem Sputnjika V potpisaće tek nakon obavljenih dodatnih ispitivanja.

EU i Sputnjik V

Mađarska se u novembru pohvalila da je prva evropska zemlja koja je dobila testne uzorke ruske vakcine, ali je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da ta država verovatno neće koristiti rusku vakcinu protiv korona virusa zbog ograničenih proizvodnih kapaciteta Sputnjika V.

„Znamo da je ruska vakcina dobra, ali nema je dovoljno i verovatno je neće biti dovoljno u budućnosti s obzirom na ograničene proizvodne kapacitete“, rekao je Orban, a prenosi Agencija Frans Pres (AFP).

Kada je u novembru otvorena mogućnost da Mađarska nabavi rusku vakcinu, Evropska komisija je poslala upozorenje Budimpešti. Napomenuli su da Mađarska može po hitnoj proceduri da dozvoli uvoz ruske vakcine "ali samo za svoje građane i uz preuzimanje pune odgovornosti za taj čin".

Iz Evropske komisije su tada napomenuli i da "nemaju podatke" o ruskoj vakcini, kao i da je proizvođač nedavno uspostavio prvi kontakt sa Evropskom agencijom za lekove (EMA).

Iako je Moskva više puta negirala optužbe da širi dezinformacije o konkurenciji, šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj (Josep Borrell) napisao je 28. decembra u blogu da su ruski državni mediji širili lažne informacije o evropskim i američkim vakcinama protiv COVID-19 u zemljama u kojima Rusija želi da proda svoju vakcinu.

„To je u nekim slučajevima dovelo do apsurdnih tvrdnji da će vakcine pretvoriti ljude u majmune“, naveo je Borelj u blogu, a prenela agencija Rojters.

„Takvi narativi su očigledno usmereni na zemlje u kojima Rusija želi da proda sopstvenu vakcinu Sputnik V“, dodao je Borrelj uz napomenu da su ti potezi ugrozili javno zdravlje usred pandemije COVID-19, ali nije naveo konkretne primere.

U bazi EU vs Disinfo, koja analizira kampanje širenja dezinformacija od strane Rusije protiv Evropske unije i njenih suseda, pobrojano je više od 40 ključnih dezinformacija koje su se pojavile tokom 2020. godine, a u vezi su sa vakcinama protiv korona virusa.

Primećeno je nekoliko glavnih narativa koji su se širili putem dezinformacija, a koji idu u korist Kremlju - lažne vesti o tome da Zapad diskredituje rusku vakcinu, da su određene vakcine "štetne ili da nemaju efekat", kao i one vesti čiji je zadatak bio da propagiraju "ruski uspeh i nadmoć".

Među dezinformacijama, visoko mesto zauzimale su i teorije zavere, poput onih o "zlom Zapadu i velikim farmaceutskim kućama koje profitiraju od korona virusa", ili laži o "čipovima u vakcinama".

XS
SM
MD
LG