"Apsolutna sprdnja. Trebalo je bolje da odglume" - ovo je samo jedan od mnogobrojnih komentara skeptika ili, preciznije, teoretičara zavere koji su na društvenim mrežama komentarisali snimak prve vakcinacije protiv korona virusa u Srbiji koja je počela u četvrtak (24. decembar).
Rukav je prva zavrnula premijerka Srbije Ana Brnabić a potom za njom i ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević, član Kriznog štaba, epidemiolog, Predrag Kon, načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA Vesna Šuljagić kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.
Vakcinacija je, nakon tog događaja, počela u gerontološkim centrima širom Srbije.
Već nakon prvih snimaka vakcinacije koji su, sa Instituta "Torlak" u Beogradu, otišli u etar, počeli su na Tviteru (Twitter) da se pojavljuju uslikani kadrovi trenutka kada zdravstveni radnik daje vakcinu premijerki Srbije.
Uz screen shot (foto ekrana) zaokružen je špric i ruke Ane Brnabić i medicinskog tehničara, uz sledeći komentar: "Ko još drži iglu dok daje vakcinu? O čemu se ovde radi?"
Ovaj komentar sa naloga @nikad_dosta88 ima više od 60 retvitova (retweet). Jedan od komentara na tu objavu, dodatno je "podgrejao" teoriju da premijerka vakcinu nije ni dobila.
"Ja bih pre rekla da drži prste na sadržaju šprica, kako se ne bi videlo da se ništa ne ubrizgava, jer je na vrhu lažna igla koja se uvlači", prokomentarisala je tviterašica sa naloga @zdrav_razum1.
Na istu temu objavu je, sa više od 30 retvitova, imala i korisnica sa naloga @Marija_24. Nepoverljiva prema snimku, napisala je: "A špric sa vakcinom se inače drži sa dva prsta za iglu? Pa da li oni misle da smo tolike ovce?"
Uz ovakve i slične objave, teoretisalo se i o tome zašto kamera stoji levo a ne desno, te da se namerno na taj način izbegava jasan kadar ubrizgavanja vakcine.
Da li je tako?
Početak vakcinacije u Srbiji pratile su brojne medijske kuće. Sam čin vakcinacije Brnabićke, Kisićke i Kona, zbog skučenog prostora i epidemiološke situacije, snimio je ograničen broj snimatelja među njima i ekipa svetske agencije Rojters (Reuters).
Na snimcima i fotografijama se trenutak vakcinacije vidi vrlo jasno kao i da tehničar ne "drži iglu", kako se to na Tviteru komentarisalo, već vrh šprica.
Takođe, nema velike razlike u načinu na koji su srpski zvaničnici i epidemiolozi vakcinisani od onih vakcinacija koje, kroz svakodnevno izveštavanje medija, pratimo u svetu.
Šta je u vakcini?
Teoretičari zavere bavili su se, u danu početka vakcinacije u Srbiji, i temom sastava vakcine. Pitanje "zašto je sastav vakcine tajna", objavila je tviterašica @Bodljikava i njen tvit podeljen je dalje više od 40 puta.
Slično pitanje objavljivano je i sa naloga doskorašnje samostalne poslanice Skupštine Srbije Aleksandre Čabraje. "Radoznala sam: zna li se tačan sastav tih vakcina o kojima toliko pričamo", upitala je ona.
Da, poznat je sastav
Sastav Fajzer/Biontek vakcine (Pfizer/BioNTech), još početkom decembra objavila je, između ostalih, Vlada Velike Britanije koja je prva počela sa vakcinacijom. Na posebnoj stranici "Informacije o Fajzer/Biontek vakcini za zdravstvene radnike" britanska Vlada redovno ažurira sve informacije a od početka se među njima nalaze i one o sastavu vakcine.
Slično se može naći i na sajtu američke Uprave za hranu i lekove (FDA) u dokumentu "Činjenice o Fajzer/Biontek vakcini" koja je, podsetimo, prva odobrena u svetu.
Vakcina ovih proizvođača je RNK vakcina. Ona u svom sastavu sadrži RNK molekul tj. informaciju kako napraviti S protein korona virusa. RNK informacije omogućavaju stvaranje jednog proteina korona virusa od, za sada, utvrđenih 29 različitih proteina u kompletnom genomu korona virusa koji inficira ljude.
Pored RNK molekula kao glavnog sastojka, ova vakcina sadrži još i elemente bazirane na mastima, soli, šećeru. Većina propratnih sastojaka inače se koristi, u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji.
Sva skeptičnost prema vakcinama
Premijerka Brnabić na svojim zvaničnim Tviter i Instagram stranicama podelila je svoje snimke sa vakcinacije a komentari teoretičara zavere ni tu nisu izostali. Među više od 300 komentara bilo je onih koji su premijerku upitali koje je "vitamine primila" ili kada će da objavi "istinu o tome koliko je ljudi umrlo od vakcina".
Treba dodati da su čak i pratioci koji su je podržali u potezu da se vakciniše, zapravo kroz komentare pokazali izvesnu rezervu prema samoj vakcini, budući da su podršku iskazivali rečima: "Svaka čast na hrabrosti".
Prve vakcine protiv korona virusa do ovog trenutka počele su da se daju u više od deset država sveta, među kojima i u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Meksiku, Izraelu.
Od kada je počela prva vakcinacija u Velikoj Britaniji, 8. decembra, nije zabeležen, niti javno saopšten bilo koji slučaj komplikacija sa smrtnim ishodom.
Tviterova borba protiv dezinformacija
Nakon početka vakcinacije u svetu Tviter je 16. decembra objavio svoje nove korake u borbi protiv obmanjujućih informacija, sada konkretno onih u vezi sa vakcinama.
"Počevši od sledeće nedelje (od 20. decembra, prim. red.), prioritet će nam biti uklanjanje najštetnijih obmanjujućih informacija, a tokom narednih nedelja počećemo da označavamo Tvitove koji sadrže potencijalno obmanjujuće informacije o vakcinama", upozoravaju iz Tvitera sa svog naloga Twitter sejfti (Twitter Safety/bezbednost).
U ovoj kompaniji ocenjuju da dezinformacije o vakcinama predstavljaju "značajan, rastući izazov za javno zdravlje" te da kompanija zbog toga mora da "odigra svoju ulogu".
Iz Tvitera podsećaju da kompanija već sada zahteva uklanjanje tvitova koji se tiču lažnih ili obmanjujućih informacije o prirodi virusa, efikasnosti preventivnih mera i metoda za ublažavanje širenja zaraze.
"Proširujemo smernice i zahtevaćemo od ljudi da uklone objave koje promovišu štetne lažne ili obmanjujuće narative o vakcinaciji protiv COVID-19, uključujući i one lažne tvrdnje koje sugerišu da se imunizacija koristi za namerno nanošenje štete ili kontrolu populacije", poručuju u Tviteru.
