Američki državni sekretar Antony Blinken rekao je 13. februara da je odluka o evakuaciji većine osoblja iz Ambasade SAD u Kijevu opravdana zbog pretnje ruske invazije, koju je nazvao "dovoljno neizbežnom".
"Juče smo naredili odlazak većine Amerikanaca koji su još uvek u američkoj ambasadi u Kijevu", rekao je Blinken posle razgovora u Honoluluu sa svojim japanskim i južnokorejskim kolegama.
"Rizik od ruske vojne akcije je dovoljno visok, a pretnja je dovoljno neminovna, da je to razumna stvar", rekao je Blinken i dodao da se ne može isključiti provokacija kao izgovor za ruski napad na Ukrajinu.
"Niko ne treba da bude iznenađen ako Rusija podstakne provokaciju ili incident, koji onda koristi da opravda vojnu akciju koju je sve vreme planirala", rekao je Blinken.
Nekoliko zemalja poručilo je svojim građanima da napuste Ukrajinu usred upozorenja zapadnih sila da je Moskva možda na ivici invazije na svog zapadnog suseda.
Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Nemačka su među onima koje su rekle svojim državljanima da odu iz zemlje, dok je Australija 13. februara objavila da obustavlja rad u svojoj ambasadi u Kijevu.
Rojters je izvestio da je američko osoblje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) 13. februara počelo da se povlači automobilima iz grada Donjecka, koji podržavaju separatisti, u istočnoj Ukrajini. OEBS nije odgovorio na zahtev za komentar.
Kanadski mediji su takođe javili da Kanada premešta osoblje svoje ambasade u Lavov, blizu granice sa Poljskom.
Ovi potezi usledili su pošto su pokušaji lidera Sjedinjenih Država i Francuske da ubede ruskog predsednika Vladimira Putina da se povuče, čini se da nisu urodili plodom.
Predsednik SAD Joe Biden rekao je Putinu u telefonskom razgovoru 12. februara da bi ruska invazija na Ukrajinu "proizvela veliku ljudsku patnju i umanjila status Rusije" u svetu, navodi se u saopštenju Bele kuće izdatom nakon tog poziva.
Biden je takođe ponovio da će Sjedinjene Države i njihovi saveznici "odlučno odgovoriti", "brzim i teškim posledicama za Rusiju" ako izvrši invaziju.
Sjedinjene Države su i dalje spremne da se angažuju u diplomatiji kako bi ublažile tenzije oko ruskog gomilanja više od 100.000 vojnika i vojne opreme u oblastima blizu granice sa Ukrajinom, ali "podjednako smo spremni za druge scenarije", upozorio je Biden, navodi se u saopštenju.
Poziv, koji je trajao oko sat vremena, nije doveo do suštinske promene u pojačanoj napetosti zbog jačanja vojske, rekao je visoki zvaničnik američke administracije koji je razgovarao sa novinarima.
Ostaje nejasno da li je Rusija voljna da ide diplomatskim putem, rekao je neimenovani američki zvaničnik, dodajući da Rusija može da nastavi sa vojnom akcijom. Rusija je dosledno poricala da planira invaziju na svog suseda.
Kremlj je saopštio da je Putin rekao Bidenu da odgovor SAD na glavne bezbednosne zahteve Rusije nije uzeo u obzir ključne probleme i da će Moskva odgovoriti uskoro.
Moskva od Zapada traži garancije da NATO neće prihvatiti Ukrajinu i druge bivše sovjetske nacije u članstvo i da će zaustaviti raspoređivanje oružja u Ukrajini i povući svoje snage iz istočne Evrope.
Zvaničnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je da je Biden upozorio Putina na velike potencijalne sankcije, ali da nije stavljao poseban akcenat na njih.
Pre razgovora sa Bidenom, Putin je imao telefonski razgovor sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom. Rezime poziva iz Kremlja sugeriše da je malo napretka učinjeno ka hlađenju tenzija.
Saopštenje se odnosilo na "provokativne spekulacije o navodno planiranoj ruskoj 'invaziji' na Ukrajinu".
Macronova kancelarija saopštila je da je francuski predsednik rekao svom ruskom kolegi da je "iskreni dijalog" nespojiv sa eskalacijom tenzija zbog straha da će Moskva izvršiti invaziju na Ukrajinu.
Macron, koji se sastao sa Putinom u Moskvi 7. februara, i ruski lider "su izrazili želju da nastave dijalog" tokom razgovora koji je trajao sat i 40 minuta, saopštilo je francusko predsedništvo dok su napori dalje intenzivirani da se smanje tenzije i odvrati Rusija od ponovnog marša na svog zapadnog suseda.
Pozivi su dogovoreni nakon što su američki zvaničnici rekli da je Rusija okupila dovoljno trupa u blizini Ukrajine da pokrene veliku invaziju i pozvali sve građane SAD da napuste zemlju u roku od 48 sati.
Sjedinjene Države su pratile ta upozorenja tako što su 12. februara objavile da su naredile osoblju američke ambasade da napusti Ukrajinu.
Situacija je navela Kijev da uputi apel svojim građanima da "ostanu mirni", a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je 12. februara rekao da upozorenja o invaziji mogu izazvati paniku, koju je nazvao "najboljim prijateljem naših neprijatelja".
Pentagon je saopštio da je američki ministar odbrane Lloyd Austin razgovarao telefonom sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom o gomilanju ruskih trupa.
Austin je takođe naredio privremeno premeštanje trupa Nacionalne garde iz Ukrajine.
Procenjuje se da je 150 pripadnika Nacionalne garde Floride bilo u zemlji i "savetovali su ukrajinske snage", naveo je portparol Pentagona John Kirby na Tviteru.
"Ovo repozicioniranje ne znači promenu u našoj odlučnosti da podržimo ukrajinske oružane snage, ali će obezbediti fleksibilnost u obezbeđivanju saveznika i odvraćanju agresije", rekao je Kirby.
Američki državni sekretar Antony Blinken rekao je 12. februara svom ruskom kolegi Sergeju Lavrovu da diplomatski put za rešavanje krize oko Ukrajine ostaje otvoren, ali da će za to biti potrebno od Moskve da „deeskalira i da se uključi u razgovore u dobroj veri“, navodi Stejt department. navodi se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da je Blinken "ponovio da bi, ukoliko bi Moskva krenula putem agresije i dalje izvršila invaziju na Ukrajinu, to rezultiralo odlučnim, masovnim i ujedinjenim transatlantskim odgovorom".
Lavrov je tokom poziva optužio SAD da vode "propagandnu kampanju" o mogućoj ruskoj agresiji, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Lavrov je takođe rekao da su Vašington i Brisel ignorisali ključne ruske bezbednosne zahteve.
