Evropska unija, Velika Britanija i SAD obećale su desetine milijardi dolara za rekonstruciju Ukrajine od ruske agresije. Ipak, najavljena sredstva su tek deo procenjenih potreba Ukrajine, a kako nova razaranja povećavaju već ogromnu cenu obnove, tako se intenzivira debata o tome da se zamrznuta ruska imovina na Zapadu iskoristi za finansiranje popravke štete koje su nanele ruske snage, pišu svetski mediji.
Sredstva koje su SAD i evropske zemlje najavile na dvodnevnom skupu u Londonu za oporavak od razornih posledica ruske invazije, tek su mali deo od 411 milijardi dolara koliko je Svetska banka procenila da će biti potrebno za obnovu Ukrajine, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Evropska unija će obezbediti 50 milijardi evra (54,5 milijardi dolara) pomoći za period od 2024. do 2027. godine, rekla je u sredu, 21. juna, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von Der Leyen).
"Ciglu po ciglu, kuću po kuću, školu po školu, uz Ukrajinu smo na duge staze", rekla je ona.
SAD će obezbediti dodatnih 1,3 milijarde dolara u bliskoj budućnosti, rekao je državni sekretar Entoni Blinken (Anthony), čime će američka pomoć Kijevu od početka ruske invazije doći do 64,3 milijarde dolara.
"SAD će biti uz Ukrajinu koliko god bude potrebno — a to uključuje i da budu uz Ukrajinu dok se ona oporavlja od ove katastrofalne ruske agresije", rekao je on.
Velika Britanija je saopštila da će obezbediti garancije za kredite Svetske banke u vrednosti od tri milijarde dolara za pomoć u obnovi.
Blinken je na konferenciju stigao iz Kine gde je pozdravio angažovanje Pekinga na okončanju rata u Ukrajini, što je, kako piše Vašington post, pokrenulo spekulacije da će Kina imati neku ulogu u rekonstrukciji Ukrajine, s obzirom na njen ogroman kapacitet da finansira i sprovodi infrastrukturne projekte.
Kina je već učestvovala u izgradnji delova metroa u Kijevu i podržala je infrastrukturne projekte širom sveta. Međutim, SAD i evropske zemlje vide Kinu kao ekonomskog i bezbednosnog konkurenta i brinu da njeni infrastrukturni projekti u svetu idu na štetu suvereniteta zemalja u kojima se izvode.
'Nove ruševine' svakog dana
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na skupu pozvao savezničke zemlje da finansiraju "prave projekte", preneo je Fajnenšl tajms (The Financial Times).
"Moramo da pređemo s vizije na sporazume i sa sporazuma na prave projekte", rekao je Zelenski u obraćanju video-linkom ministrima spoljnih poslova, bankarima i stručnjacima za razvoj na konferenciji o obnovi Ukrajine u Londonu.
"Svaki novi dan ruske agresije donosi nove ruševine", rekao je Zelenski.
Svetska banka je u martu procenila da će troškovi za rekonstrukciju i nadoknadu gubitaka ukrajinske privrede biti 411 milijardi dolara, ali da je 14 milijardi dolara potrebno za prioritetne popravke ove godine. Britanski zvaničnici su rekli i da je u fokusu konferencije kako obezbediti tih 14 milijardi dolara za prioritetne potrebe.
Ogroman zadatak
Obnova Ukrajine je herkulovski zadatak, ocenjuje Politiko (Politico), ukazujući da je Maršalov plan koji je pomogao u obnovi zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata, bio značajno manji od potreba Ukrajine.
Maršalov plan s paketom zajmova i grantova vredeo je 13,3 milijarde dolara, što je kada se prilagodi inflaciji danas oko 170 milijardi dolara, dok je Svetska banka procenila da će za obnovu Ukrajine biti potrebno više od 400 milijardi dolara.
Potrebe Ukrajine idu od obnove više od 300 uništenih mostova, do deminiranja i suočavanja sa milionima tona industrijskog otpada nastalog ruskim bombardovanjem.
Pri tome, ističe Politiko, obim potrebne pomoći za rekonstrukciju se stalno menja. U procenu Svetske banke, na primer, nije uračunata šteta od uništavanja brane Nova Kahovka ranije ovog meseca.
A da Rusi plate?
Rast troškova rekonstrukcije Ukrajine pokrenuo je debatu među američkim i evropskim zvaničnicima, pravnim i drugim stručnjacima o korišćenju zamrznute ruske imovine za plaćanje cene obnove, piše Njujork tajms (The New York Times).
Korišćenje ruske imovine koja je zamrznuta u zapadnim zemljama pošto je Moskva pokrenula invaziju bila je značajna, ali i, kako navodi list, problematična tema skupa u Londonu.
Velika Britanija i Evropska unija istražuju pravne mehanizme za preusmeravanje zamrznute ruske imovine u Ukrajinu. Procenjuje se da na globalnom nivou ova javna i privatna ruska imovina vredi najmanje 300 milijardi dolara, što je značajan deo ukupnih procenjenih troškova rekonstrukcije.
S druge strane, dok malo pravnih stručnjaka dovodi u pitanje pravo zemalja da zamrznu stranu imovinu, neki upozoravaju da bi konfiskovanje velike količine ruskih sredstava moglo da stvori problematičan pravni presedan i naruši poverenje u finansijska tržišta.
Ukrajinska vlada već koristi konfiskovanu rusku imovinu u toj zemlji da plati obnovu, rekao je njen premijer Denis Šmihal. On je na konferenciji u sredu pozvao zapadne zemlje da razviju pravne mehanizme koji će im omogućiti da konfiskuju zamrznutu rusku imovinu u slične svrhe.
"Rusija mora da plati za ono što je uništila", rekao je Šmihal.
Pitanje je ipak osetljivo, ukazuje Njujork tajms. Evropska centralna banka je privatno upozorila Brisel da bi konfiskacija ruskih sredstava ili davanje kamate zarađene na tim računima Ukrajini moglo da potkopa poverenje u evro i uzdrma finansijsku stabilnost.
Ako bi SAD uradile tako nešto, pojedini stručnjaci kažu da bi to uznemirilo zemlje koje drže velike devizne rezerve u dolarima. Američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) upozorila je da postoje "značajne pravne prepreke" za takvu meru.
Velika Britanija, koja je zamrznula rusku imovinu u vrednosti od oko 23 milijarde dolara i uvela sankcije za 1.550 pojedinaca, ove nedelje je najavila zakon koji će omogućiti da sankcije budu na snazi sve dok Rusija ne isplati reparacije Ukrajini.
Presedan već postoji
Za korišćenje zamrznute ruske imovine za finansiranje obnove Ukrajine već postoji presedan – posle invazije Iraka na Kuvajt 1990. godine, Francuska, Britanija i SAD su prebacile zamrznuta iračka državna sredstva na međunarodni račun za plaćanje kompenzacije, ukazali su u časopisu Forin afers (Foreign Affairs) bivši ministar finansija SAD i profesor ekonomije na Harvardu Lorens Samers (Lawrence Summers), bivši predsednik Svetske banke Robert Zelik (Robert Zoellick) i profesor istorije na Stenfordu Filip Zelikov (Philip Zelikow).
Oni navode da bi ambiciozni program oporavka koji podseća na Maršalov plan održao Ukrajinu, učinio Evropu bezbednijom, pomogao budućnosti okolnih regiona i revitalizovao sam evropski projekat. "To bi bio pravi trijumf nad naporima Rusije da Evropu vrati u mračnije doba".
Zapadne zemlje treba da se pripreme da iskoriste zamrznutu rusku imovinu za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine, navode Samers, Zelik i Zelikov, ukazujući da je Generalna skupština UN već usvojila međunarodni mehanizam za kompenzaciju Ukrajini za gubitke i štetu pretrpljene tokom rata.
Na ovaj ili onaj način, vlada ruskog predsednika Vladimira Putina, a ne zapadni poreski obveznici, trebalo bi da snosi većinu troškova rekonstrukcije Ukrajine, naveli su oni uz ocenu da bi prebacivanje zamrznutih ruskih rezervi u Ukrajinu bilo moralno ispravno, strateški mudro i politički svrsishodno.
U uobičajenim okolnostima, Rusija bi mogla da traži kompenzaciju za takve mere, ali, dodaju Samers, Zelik i Zelikov, prema međunarodnom pravu, Moskva nema pravo na kompenzaciju ako je kontramera proporcionalna i izazvana ozbiljnim kršenjem normi međunarodnog prava, a Međunarodni sud pravde i Ujedinjene nacije su već potvrdili da je Rusija počinila takvo kršenje.