Dostupni linkovi

Za samo dva dana više od 2.000 ljudi posetilo je izložbu "Efekat Tito - harizma kao politička legitimacija", postavljenu u velikoj galeriji Muzeja "25. maj". Izložba je pokazala da je Tito kao fenomen danas prisutniji više nego ikada pre.

Jedan od najvećih suvenira komunističke Jugoslavije, ponovo je oživeo u Beogradu. Kroz izložbu "Efekat Tito - harizma kao politička legitimacija" prikazano je 500 eksponata koje su građani poklanjali svom neprikosnovenom vođi i idolu.

Direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Katarina Živanović kaže za RSE da veći deo materijala do sada nije izlagan, jer se smatralo da takvi pokloni nemaju značajnu umetničku i istorijsku vrednost:

"Izložba o građanima SFRJ i njihovom odnosu prema autoritetu predsednika države."

Izložba je podeljena u tri celine: pokloni građana SFRJ, sletovi i štafete i svedočanstva.

Među eksponatima su i slike i gobleni sa njegovim likom, zatim, fotografije, dokumentarni materijali, štafete, ali i preparirani poskok i pauk, poklon Nuklearnog instituta Jožef Štefan iz Ljubljane, manastir Dečani, poklon jednog učitelja iz Peći, komad crvene rude, koju su Titu poklonili rudari Idrije, zubarska ambulanta, poklon preduzeća Jugodent iz Novog Sada, a tu je i ogromna preparirana pastrmka, koju su Titu poklonili ribolovci iz Titograda, 1955. godine.

Na pitanje, koji je od esponata najvredniji, Katrina Živanović kroz osmeh odgovara:

"Sve je vredno. Ovi eksponati kao takvi jesu najvredniji, njihov kontekst kao takav je najvredniji."

Građani koji su posetili izložbu sa nostalgijom se sećaju zemlje, koja je u ratnim užasima nestala pre skoro 20 godina:

"Nas starije to još uvek interesuje, mi smo prošli kroz to, a ono što je prošlo uvek je lepo. Da li je svima bilo lepo, ne mogu da kažem, ali nama jeste."

"Tita se sećam kao plemenitog čoveka, ali je sistem njegovih pomoćnika bio primitivan."

"Ovo je jedan deo naše istorije koji je redak u poslednjih nekoliko vekova."

"Tito se apsolutno mora poštovati, to je bio moj vrhovni komadant i ja ga poštujem."

A, među posetiocima bila je i Anica (57) koja je 1962. godine u ime svih pionira tadašnje Jugoslavije Titu čestitala rođendan i od njega dobila nešto što je on retko kome davao, poljubac u obraz. Anica, koja je danas profesorka, došla je na izložbu sa svojom prijateljicom i kaže da joj izloženi eskponati bude samo najlepše uspomene:

"Nama je bilo lepo i mislim da su ljudi bili veoma zadovoljni tim periodom. Imali smo malo, ali smo svi imali približno isto. Ništa loše nam nije ostalo u sećanju iz tog perioda."

Tito, čak i danas, gotovo 30 godina od smrti predstavlja jedan od najvećih fenomena druge polovine 20 veka.

Istoričarka Olga Manojlović-Pintar kaže za RSE da Tito još uvek nije bio predmet ozbiljnih naučnih analiza:

"U jednom trenutku čitava javnost bila je prosto zapljusnuta hiperprodukcijom razne paranaučne i kvazinaučne publicistike koja se bavila otkrivanjem njegovog porekla i raznim drugim pričama, poput onih da se zapravo radilo o Špancu ili sovjetskom agentu itd. A, zapravo se radilo o nemogućnosti, a možda čak i strahu, društva da se racionalno preispita njegova istorijska uloga, ali i uloga društva u kome je on tokom tri decenije bio lider i vođa u koga je učitavano sve ono ka čemu se društvo kretalo."

Za razliku od istoričara, većina građana kao da tačno zna ko je bio Josip Broz. Dve prijateljice, koje su posetile izložbu, spremno i vrlo ubedljivo pričaju o njemu:

"Sećam ga se kao zaista vrlo retke i impresivne osobe, kao čoveka koji je u svakom trenutku znao šta bi trebalo reći, kako se ponašati i kako prihvatiti narod oko sebe. Verujte, bila sam u Africi, Bogu iza leđa, ali su ljudi znali za Jugoslaviju po Titu."

"Svetska ličnost, neponovljiva, a to se videlo i na njegovoj sahrani, kakve više nikada biti neće."

I baš nedaleko od Muzeja "25. maj", u istom kompleksu nalazi se i "Kuća cveća", mesto gde je Tito sahranjen. Dok je bio živ, gotovo svi su ga voleli. Svake godine na svoj rođendan, 25. maj, dobijao je štafetu. To je jedan od najneverovatnijih simbola nekadašnje Jugoslavije. Za mlade ljude, ali i za strance, simbol štafete, potpuno je nerazumljiv i možda baš tu, na tom mestu, kako kaže Katarina Živanović, počinje izložba "Efekat Tito - harizma kao politička legitimacija":

"Objasniti nekome da su postojale neke palice koje je nosilo više od deset miliona ljudi tokom 42 godine i preko više od 900.000 hiljada kilometara, to je... Dakle, ako biste ostali samo na jednom takvom analitičkom tekstu, vi to nikome, ko se toga ne seća, ne biste mogli da objasnite ili živo predstavite. Tu počinje vrednost ovih eksponata, oni vam omogućavaju da steknete jedan kontekst i možda razumete šta se to dešavalo u vreme dok je na ovim prostorima postojala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija."

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG