Dostupni linkovi

Živimo u svetu urbane nesigurnosti


Forum 2000 u Pragu, oktobar 2010
Osim ekonomske krize i prekompozicije međunarodnih odnosa, u smislu „rasta ostatka sveta“, jedna od ključnih odlika sadašnjeg trenutka je nepredvidiva i neizvesna budućnost, urbana nesigurnost. To je jedna od glavnih ocena 14. po redu međunarodnog „Foruma 2000“ koji je ove sedmice održan u Pragu pod nazivom „Svet u kome živimo“.

Pojedini autori, poput Farida Zakarije, više su zabrinuti za sudbinu demokratije na Zapadu nego u ostatku sveta. Sve su veći udari na slobodu Interneta. Korupcija se širi kao pošast. Kada je reč o odnosima Rusije i EU, ukoliko ne prevladaju surevnjivosti, preti im dalja marginalizacija u odnosu na severnu Ameriku i Aziju.

Neizvesnost u kojoj živimo možda najbolje ilustruje po rečima Zigmunta Baumana (Zygmunt Bauman) „efekat leptira“, odnosno alegorija o leptiru koji maše krilima u Kini i menja smer uragana u Meksičkom zalivu šest meseci kasnije.
Neizvesnost u kojoj živimo možda najbolje ilustruje „efekat leptira“


„Jedino dobro društvo je ono koje veruje da nije dovoljno dobro. Ako je u 20 veku ključno pitanje bilo ’šta treba da se uradi’, u 21. veku sve više će se nametati pitanje ’ko će to da uradi’?", kaže Bauman.

Farid Zakarija (Fareed Zakaria), urednik američkog magazina „Tajm“ (Time) smatra da zapadne demokratije ponekad liče na supernovu – odnosno zvezdanu eksploziju koja blješti i treba da joj se divimo, ali u osnovi je sve šupljo.

„Naš demokratski sistem je tako struktuiran da prevagu imaju interesi sadašnjosti, a ne budućnosti. Reč je o tiraniji sadašnjosti nad budućnošću“, navodi Zakaria i ističe da je zabrinjavajuće jačanje neliberalizma i na samom Zapadu.

„To se može videti u rastu netolerancije prema imigrantima, Romima"
, zaključuje, a više o ovoj temi možete pročitati u tekstu Ugroženost demokratije na Zapadu.

Jedan od globalnih problema je i korupcija koja podriva ne samo ekonomiju, već i društvo u celini. Britanski novinar Miša Gleni ističe da su mnogi ljudi cinični prema merama svojih vlada u cilju prevazilaženja sadašnje ekonomske krize.

„Poreski obveznici deluju kao poslednje utočište banaka. Mi u Velikoj Britaniji spašavamo naše banke“, kaže Gleni.

Grigorij Javlinski na Forumu, 12. oktobar 2010, foto: Dragan Štavljanin
Ruski opozicioni političar Grigorij Javlinski, ukazuje da autoritarne države poput, Kine i Rusije, ostvaruju ogroman ekonomski rast.

„Međutim, korumpirani političari iz Rusije ne drže novac u severnokorejskim bankama, već zapadnim, tako da je korupcija ’zajednički poduhvat’ (joint venture)"
, tvrdi Javlinski. Detaljnije o ovoj temi u tekstu Korupcija kao pošast.

Evropskoj uniji i Rusiji, čiji su odnosi kombinacija pokušaja da se uspostavi strateško partnerstvo i surevnjivosti, preti marginalizacija ako ne promene dosadašnju strategiju, upozoreno je na ovom Forumu.

Grigorij Javlinski smatra da će za 30 godina postojati dva ključna ekonomska bloka – Severna Amerika i Azija. Evropska unija se suočava sa velikim izazovom kako da postane treća ekonomska sila, odnosno kako da privredno bogatstvo pretoči u političku moć.

Glavni i odgovorni urednik moskovskog časopisa „Rusija u globalnim poslovima“ Fjodor Lukjanov smatra da se Rusija ponovo našla na raskrsnici.

„Iscrpljen je model ’kompenzacionog rasta’ nakon raspada Sovjetskog Saveza, koji je za vreme Putina omogućio oživljavanje moći Rusije. Stigli su do kraja svi elementi: ideologija, ekonomija, politički sistem, duh društva. Dakle, Rusiji je potreban novi identitet i model razvoja“
, kaže Lukjanov.

Sve su učestalije spekulacije da bi sadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev mogao da se otrgne od svog političkog mentora Vladimira Putina – i liberalizuje Rusiju.

Fjodor Lukjanov na Forumu, 12. oktobar 2010, foto: Dragan Štavljanin
Grigorij Javlinski smatra da su takve procene neosnovane.

„Nema razlika između Medvedeva i Putina. Tačka. To je važno da se zna jer se bojim da oko toga kruže mnoge bajke“, ocenjuje Javlinski.

Bivši češki premijer Mirek Topolanek naglašava da je Rusija uvek sledila politiku zasnovanu na interesima a ne vrednostima.

„Rusija je oduvek bila pravoslavna zemlja opterećena genetskim mesijanstvom, sa pretenzijom da kontroliše sudbinu ostalih. Kao pripadnik malog naroda potenciram da se ne smeju preći neke civilizacijske granice. Volim rusku dušu ali ne volim ruski imperijalizam“
, kaže Topolanek.

Fjodor Lukjanov naglašava da EU, Rusija i ostale zemlje na starom kontinentu imaju ogroman interes da stvore zajednički međunarodni identitet za 21 vek, koji bi mogao da se suoči sa Severnom Amerikom i Azijom.

„Može se izvući pouka iz slavnih vremena početaka evropskih integracija u 20 veku. Bez velike ideje Monea, Šumana, Adenauera i ostalih, ne bi bilo moguće stvaranje EU. Sada je takođe potrebna velika ideja – ideja ’velike Evrope’ od Atlantika do Vladivostoka, kao nova verzija integracija, koja bi se zasnivala na novom pristupu i svesti o budućnosti“
, zaključuje Lukjanov. Detaljnije u tekstu EU – Rusija: Partnerstvo kao spas od globalne marginalizacije
XS
SM
MD
LG