Dostupni linkovi

Broj "domaćih" žrtava u porastu


Ilustrativna fotografija
Ako otvorite oglase, možete pronaći i one u kojima se, više ili manje eksplicitno nude seksualne usluge. Kada se kolima zaustavite na crvenom svetlu semafora neke veće raskrsnice, ili sednete u kafić u centru Beograda, velika je šansa da će vam prići dete koje prosi.

Svi oni žrtve su trgovine ljudima, organizovanog kriminala koji muči sve zemlje bivše Jugoslavije. U Srbiji je primetno da su žrtve sve češće državljani naše zemlje.

Mitar Đurašković iz Ministarstva unutrašnjih poslova, inače nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, ukazuje da je od 50 žrtava, 48 srpskih državljana. Kako jedan od razloga, vidi ulazak Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju.

„Mi više nismo zemlja niti tranzita, niti zemlja privremene ili trajne destinacije za žrtve iz Rumunije i Bugarske, nego na primer, državljani Rumunije idu ka EU direktno avionima, bez potrebe da pribavljaju vize, ka Italiji, Španiji, Portugaliji... Drugo, nekim zemljama smo uveli vize, tako da je to uzrokovalo mere prema svim licima koja su nekada angažovala strane državljanke u svojim ugostiteljskim objektima. Sve te mere su dovele do toga da mi praktično više nemamo strane državljane žrtve trgovine ljudima. Kriminalne grupe i pojedinci su se tada okrenule osobama koje su državljani Srbije,“
navodi Đurašković.

Problemom trgovine ljudima, bavi se i nevladin sektor.

„To govori o mnogim stvarima, uključujući i činjenicu da postoji dobro razvijeno domaće tržište za usluge žrtava trgovine ljudima, koje donose dovoljnu dobru zaradu trgovcima,” kaže Ivana Radović iz organizacije Astra o podatku o sve više takozvanih „domaćih” žrtava.

Svaka druga žrtva maloletna

Statistički, primetna je još jedna novina - svaka druga žrtva je maloletna, ističe Đurašković iz MUP-a Srbije.

„Tu je struktura zabrinjavajuća - 34 žrtve su maloletne, 34 su punoletne. To su trendovi koji se beleže poslednjih godina – da je sve više žrtava maloletno, da je polovina žrtava mlađa od 18 godina,“ navodi ona.

Ivana Radović ukazuje da je taj trend primetan već nekoliko godina.

„Ono što ne možemo da znamo je da li se radi o povećanom vrbovanu dece ili su prosto službe koje su zadužene za identifikaciju sada osposobljenije da prepoznaju trgovinu ljudima. Ali, bez obzira što je taj trend prisutan već nekoliko godina, mi još uvek nemamo specijalizovane programe za pomoć deci žrtvama,“ kaže Radović.
Ivica Dačić prilikom govora o bezbednosnoj situaciji u Srbiji, 30. septembar 2010.

Iako je trgovina ljudima i dalje primetna i ministar policije Ivica Dačić i naš sagovornik koji se pri ministarstvu bavi tim problemom, smatraju da su ostvareni značajni koraci napred.

“U odnosu na neki raniji period, mi naravno da imamo uspeh, da napredujemo, ali nismo zadovoljni”,
kaže Đurašković iz MUP-a.

„Nismo zadovoljni zato što i dalje ima trgovine ljudima. I dalje nije dovoljno razvijena svest javnosti o tom problemu. Nema dovoljno sredstava za programe prevencije. Nema dovoljno sredstava za programe zaštite”,
dodaje nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima.

Šef Kancelarije Evropske unije u Srbiji, Vensan Dežer, trgovinu ljudima označio je kao bezbednosni izazov za sve zemlje, dodavši da širom sveta svake godine novih 700.000 žena i dece postanu žrtve.

„Oko 44 odsto njih seksualno je eksploatisano. Samo u Evropi, oko 120.000 žena godišnje bude uvučeno u takvu eksploataciju. Delom i takozvanom Balkanskom rutom. Sa takvim ciframa ne moram da objašnjavam zašto je važno prvo ojačati prevenciju, a istovremeno se naravno i boriti protiv trafikinga,“
kazao je Dežer.
XS
SM
MD
LG