Dostupni linkovi

Hronika potrošenih opcija za Kosovo


Srbija i Kosovo

Okončana je poslednja runda pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova pod patronatom međunarodne trojke, koja će 10. decembra uputiti izveštaj generalnom sekretaru UN.


Srbija je i tokom ovih razgovora predložila suštinsku autonomiju za Kosovo, pozivajući se na modele Hong Konga, Olandskih ostrva i druge. Prištinska delegacija je sve to odbila ističući da je jedino prihvatljiva nezavisnost. Šta je zapravo suština pomenutih modela? Da li je Beograd zakasnio sa njihovim predlaganjem? Kakav se razvoj događaja može očekivati?


RSE: Predstavnici Srbije su u više navrata isticali da predlažžu za Kosovo najviši nivo autonomije, koji ne postoji nigde u svetu. Kosovske institucije bi odlučivale o svim pitanjima, uključujući i ograničeno učešće u međunarodnim organizacijama, osim o spoljnim poslovima, odbrani i granicama. Beograd se pri tom najviše pozivao na modele Hong Konga i Olandskih ostrva. Zvanični Beograd tvrdi da je njegova ponuda još izdašnija nego što omogućavaju pomenuti modeli.

Član pregovaračkog tima Beograda i jedan od lidera kosovskih Srba Marko Jakšić.

JAKŠIĆ: Takav model takozvane suštinske autonomije je nešto što nema ni jedan narod u svetu. Ono što smo izneli sa svoje strane, mislim da je u duhu nekih novih kreativnih ideja. Mi smo namerno predstavili kao glavne ideje Olandska ostrva i model Hong Konga. Spomenuli smo i primer Južnog Tirola, Katalonije i Baskije. Ono što mi nudimo je mnogo veće, nego ono što danas u svetu već postoji. Na žalost, albanska strana neće ništa da prihvati. Ona to neće da prihvati jer ima potvrdu američke strane da im je država u džepu i da nemaju potrebe da vode pregovore sa Srbima.

RSE: Međutim, Hajredin Kuči, potpredsednik Demokratske partije Kosova, koja je nedavno pobedila na izborima, kaže da predlozi Beograda pripadaju prošlosti.

KUČI: Kosovo je imalo autonomiju i u balansu snaga bivše Jugoslavije. Možete zamisliti da prihvatimo autonomiju koja se nudi. To bi bila nova okupacija Kosova i opšta nesigurnost za građane.

RSE: Što se tiče pitanja prava manjina, on kaže kako su institucije i građani Kosova spremni da maksimalno poštuju prava manjina.

KUČI: Na Kosovu postoji politička volja da se obezbede prava manjina, kako u legalnom, tako i u praktičnom smislu. Pokazali smo svoju spremnost i za unapređenje međunarodnih standarda. Tako su u predlogu međunarodnog posrednika prava manjina iznad međunarodno utvrđenih standarda. Demokratska partija Kosova, kao partija koja je pobedila na izborima, je jasno izrazila spremnost da manjine budu sastavni deo, a ne dekor, institucijama Kosova. Lično sam, u ime Demokratske partije Kosova, pozvao srpsku zajednicu da bude deo institucija Kosova, ne samo zbog rezervisanih mesta koje ima u Skupštini Kosova na osnovu ustavnog okvira, već na osnovu partnerstva. Demokratska partija je spremna da predstavnicima Srba prepusti mesto jednog od zamenika premijera Kosova. Time im pružamo priliku da unaprede i afirmišu svoj položaj.


Predlozi Beograda imaju tri problema, jedan je tajming

RSE: Direktor beogradskog Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, smatra da predlozi Beograda imaju tri problema, uključujući i tajming.

JANJIĆ: Prvi problem su vreme i okolnosti u kojima su predloženi. Svaki od tih modela nudi manje nego što Albanci trenutno imaju. Oni trenutno imaju potpunu autonomiju, defakto nezavisnost od Srbije. Imaju i međunarodnu zajednicu koja im je naklonjena. Oni veruju, kada je u pitanju međunarodna zajednica, da je samo pitanje vremena kada će postati nezavisni. To je suštinski problem. Drugi problem tih modela je što nisu percipirali realnost, ni u međunarodnoj zajednici. Normalno je da strana, koja se pobunila, ne želi da žive pod državom protiv koje se pobunila, ali da bi ste reintegrisali taj deo, koji je pri tome i vojno izgubljen 1999. godine, morate imati jake saveznike u međunarodnoj zajednici. Beograd to nije imao. Kada je počeo da se približava onome što bi moglo da bude izlaz za Evropsku uniju, on je ušao u jednu vrlo čudnu ljubav sa Moskvom, ali u nepotrebnu distancu sa Vašingtonom i Briselom. Na samom kraju u tim modelima u osnovi je jedan te isti model, ali način na koji je Beograd to argumentovao, pogotovo u završnoj fazi, kada je počeo da pribegava raznim modelima iz bliže i dalje prošlosti, je zapravo izazvao više konfuzije, nego što je poslao jasnu poruku. Naravno da je ovaj model mogao da prođe 2004. godine, posle diskreditacije učešća albanskog pokreta u nasilju, ali se tada Beograd bavio uglavnom konstituisanjem vlade. Nasilje je bilo podržano i u zemlji. Bile su spaljene dve džamije. Pretila je opasnost da Koštunicina vlada, koja je tek sastavljena, padne pod udarcem onih koji je nisu želeli. Sve u svemu, Beograd je na kraju digao ruke od javne rasprave, okrenuo se starim tvorcima Miloševićeve politike: Ćosiću, crkvi, Akademiji, onim ljudima iz aparata koji misle da je Milošević loše radio, a ne da je imao loš koncept. To je dovelo do ovoga do čega se došlo.

Tajming

RSE:
Jelena Marković, portparol Demokratske stranke Borisa Tadića, ne slaže se sa ocenom da je Beograd zakasnio sa predlozima o suštinskoj autonomiji.

MARKOVIĆ: Sve što smo mi iznosili sa objašnjenjem predloga suštinske autonomije i konkretnim primerima, u kasnijim delovima pregovaračkog procesa nije nikakav argument, obzirom da su to samo konkretni primeri za nešto što je Beograd formulisao svojom suštinskom autonomijom. To je nešto što se pretpostavlja. Svako ko se bavi pitanjima autonomije, za ta dva primera autonomije, kao Južnog Tirola, po definiciji mora da zna. Mi smo pokušali tim primerima da pokažemo kako to u svetu funkcioniše, da u svetu nije nepoznato to što Beograd nudi, ali time nismo menjali pregovaračku platformu i nismo kasnili sa nekim predlozima, nego smo ih samo, kroz pregovarački proces, pokazivali na primerima.


Tok pregovora unapred određen od strane međunarodne zajednice

RSE: Gordon Bardoš, zamenik direktora Harimanovog instituta u Njujorku, o kašnjenju Beograda sa pomenutim inicijativama.

BARDOŠ: Ključni problem je način na koji je međunarodna zajednica struktuirala ove pregovore. Ona je, na neki način, već u startu odredila tok. Tako su Ahtisari i ostali odmah jasno stavili do znanja kakav će biti rezultat, bez obzira da li će i kako će Beograd i Priština pregovarati. Ne tvrdim da je ishod unapred bio utvrđen, ali je bilo prilično jasno u kom pravcu čitav proces ide. Beogradu se može zameriti, imajući sve ovo u vidu, to što je mogao da se izbori za bolje rešenje na terenu, na Kosovu, da je izabrao drugačiju pregovaračku strategiju. Naime, pošto se unapred znalo kakva je pozicija međunarodne zajednice, tačnije da je deo zapadnih zemalja rešen da prizna nezavisnost Kosova, kroz Savet bezbednosti ili zaobilazeći ga, Beograd je mogao da zauzme stav u smislu: "U redu, takav će biti ishod. Sada je pitanje kako možemo da izvučemo što više ustupaka na terenu, odnosno kako možemo što više da podignemo našu cenu". Mislim da je Beograd na kraju mogao da se izbori za bolje rešenje.

Srpska elita spavala

Žarko Korać, lider Socijaldemokratske unije, smatra da srpska elita nije pokazala istorijsku odgovornost.

KORAĆ: Želeo bih samo da podsetim na ono što neki uporno izbegavaju da kažu - Milošević je postao neprikosnoveni lider, na žalost, najvećeg broja pripadnika srpskog naroda, upravo tako što je ukinuo autonomiju Kosova. Ako čovek pažljivo pogleda šta se dešava skoro 20 godina kasnije, onda može da vidi da se nudi jedna te ista autonomija, možda malo veća. Postavlja se pitanje - šta ste radili tih 20 godina kroz ratove i sve ono što se dešavalo, da bi ste došli na početak gde ste i bili? Predlozi Beograda su u početku bili potpuno neodređeni. Šta znači to - više od autonomije, a manje od državnosti? Nikada nije objašnjeno tačno šta to znači. U poslednje vreme su se pojavile neke istorijske analogije sa Hong Kongom ili Olandskim ostrvima, neko je čak i Tirol pominjao, što u svakom pogledu ne odgovara onome što imamo danas na Kosovu. Čini mi se da je Beograd ušao u ove pregovore prilično svestan da je njegov jedini stvarni strateški cilj da se odloži donošenje konačnog rešenja o Kosovu.


Mogući scenario nakon neuspelih pregovora

RSE: Kakav se razvoj događaja može očekivati nakon što je poslednja runda pregovora Beograda i Prištine okončana neuspehom?

BARDOŠ: Ako se sadašnji scenario, koji mnogi predviđaju, obistini, u narednih nekoliko sedmica, do dva meseca, Kosovo će jednostrano proglasiti nezavisnost koju će priznati SAD i većina evropskih zemalja. Međutim, zbog protivljenja Srbije i Rusije, Kosovo će imati problema da postane član Ujedinjenih nacija. To će i kratkoročno i dugoročno pogoršati situaciju na Balkanu. Na samom Kosovu, duž reke Ibar, se može očekivati neka vrsta "zamrznutog sukoba" jer dosada nisam video nijedan ozbiljan plan za reintegraciju severnog dela Kosova. To pitanje će itekako opterećivati albansku političku scenu. I u samoj Srbiji to će izazvati žučne debate o tome ko je izgubio Kosovo, što bi destabilizovalo političku scenu, ne samo u narednih nekoliko meseci, već i godinama. U međuvremenu, najava Beograda da će uvesti blokadu u slučaju nezavisnosti Kosova, svakako će pojačati tenzije.

RSE: Kako će Srbija reagovati u slučaju nezavisnosti Kosova?

JAKŠIĆ: Nezavisno Kosovo, Srbija nikada neće priznati. Srbija, između ulaska u Evropsku uniju i davanja Kosovu nezavisnu poziciju, uvek će izabrati očuvanje svojih granica.

RSE: Lider Socijaldemokratske unije, Žarko Korać, smatra da su najavljeni potezi Beograda kontraproduktivni.

KORAĆ: Povlačenje ambasadora i snižavanje nivoa diplomatskih odnosa, ako ne i nešto drastičnije, je možda mera koja izgleda relevantna u odnosu na zemlju kao što je Island, ali nije ni malo relevantna u odnosu na zemlju kao što je Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, pa i Hrvatska, u odnosu na susedne države, ili u odnosu na države u kojima živi veliki broj naših građana, kao što je Austrija. Čini mi se da Srbija ovde preti jednom vrstom obnovljene samoizolazije. A što se tiče eventualnog prekida neke vrste komunikacija na liniji između Kosova i Srbije, o tome treba da razmišljaju oni koji to čine jer teško da će Evropa sasvim mirno da gleda na prekid jednog od glavnih tranzitnih pravaca.

RSE: Jedan od funkcionera Srpske radikalne stranke, Dragan Todorović, kaže da Srbija treba da stavi do znanja da se nikada neće odreći Kosova.

TODOROVIĆ: Beograd teško da u ovom trenutku može da uradi bilo šta što bi na neki način uticalo na SAD i Evropsku uniju, da Srbiji otme Kosovo i Metohiju. Jasno je da Srbima ne preostaje ništa drugo, nego da ostanu pri jedinom stavu koji je sada moguć, a to je - ukoliko dođe do jednostranog priznavanja Kosova i Metohije, to rešenje nećemo priznati i kad-tad ćemo ponovo vratiti pod suverenitet Kosovo i Metohiju.

Ocepljenje severnog Kosov anije opcija

RSE: Spekuliše se da bi u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbi, koji su u većini na severu pokrajine, mogli da se otcepe.

JAKŠIĆ: Ako bi smo išli na otcepljenje severnog Kosova, time bi smo priznali da Albanci imaju pravo da uzmu ostali deo Kosova. Kosovo je deo države Srbije i mi nećemo separatno rešavati našu sudbinu u odnosu na druge Srbe koji žive na delu Kosova i Metohije.

RSE: Dušan Janjić, direktor beogradskog Foruma za etničke odnose, smatra da vlasti u Srbiji nastavljaju sa pogrešnim potezima.

JANJIĆ: Umesto da podrže Evropsku uniju i Ameriku da nađu načina da spreče administrativni i bezbedonosni vakum, oni odjedanput otkrivaju da je UNMNIK najbolji na svetu. Razgovori sa trojkom su apsolutno završeni i tu nema nikakve dileme. Ne znam čemu ovaj lažni optimizam Koštunici ili bilo kome drugom. Ono što se nastavlja je proces. Proces je sada u rukama, pre svega, velikih sila. Beogradu treba promena odnosa sa Amerikom. Ako ne promeni odnos sa Amerikom i ako ne nađe zajednički interes sa Evropskom unijom, Beograd će izgubiti više od Kosova.

Regionalne posledice eventualne nezavisnosti Kosova

RSE: Kakve će biti regionalne posledice eventualne nezavisnosti Kosova?

BARDOŠ: Nesrećna okolnost u slučaju kosovske nezavisnosti je što bi politička logika, na kojoj počiva Makedonija, gubila na značaju jer bi ona postajala sve više dvonacionalna federacija. Na žalost, u poslednjih 100 godina, nema pozitivnog primera na Balkanu o funkcionalnosti takvog modela. To potvrđuju primeri bivše Jugoslavije, a sada i Bosne i Hercegovine. Nakon što Kosovo proglasi nezavisnost, mislim da je gotovo neizbežno da će se Kosovo i delovi zapadne Makedonije približavati jedni drugom. To ne znači da će nužno biti stvoreni Velika Albanija ili Veliko Kosovo, ali će se u svakom slučaju zapadna Makedonija sve više udaljavati od Skoplja, pre svega kulturno i ekonomski, ala i politički, i približavati Kosovu. Bivši američki izaslanik na Balkanu, Kristofer Hil, je pre nekoliko godina upozorio da više ne postoji opasnost od stvaranje Velike Srbije ili Velike Hrvatske, ali da je veliki znak pitanja u jugoistočnoj Evropi u narednih nekoliko godina koncept Velike Albanije.

RSE: Bardoš međutim smatra da Bosna i Hercegovina neće biti uzdrmana nezavisnošću Kosova.

BARDOŠ: Različite etničke grupe u Bosni i Hercegovini, uprkos ratu i kasnijem 12-godišnjem protektoratu, još nisu rešile suštinsko političko i ustavno pitanje koje je i dovelo do krvavih sukoba, a to je kakva je država potrebna i moguća. Naravno da postoji mogućnost da u slučaju nezavisnosti Kosova, Srbi u Republici Srpskoj zatraže takođe otcepljenje od Bosne i Hercegovine, ali smatram da većina političara uviđa da to nije realno, da lideri u Sarajevu i Banja Luci shvataju da je najbolja opcija očuvanje zajedničke države i da treba da se usresrede na ispunjavanje standarda neophodnih za približavanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Naravno, politička blokada je prepreka reformama i nacionalni sentimenti, ne samo među Srbima, nego i Hrvatima, i dalje će igrati značajnu ulogu.

RSE: Po njegovoj oceni sadašnja situacija pokazuje svu apsurdnost borbe, i albanske i srpske strane, za primat nad Kosovom.

Tragično je kako su bili struktuirani i vođeni pregovori o statusu Kosova...

BARDOŠ: Tragično je kako su bili struktuirani i vođeni pregovori o statusu Kosova. Može se kritikovati čitav niz pitanja kako je međunarodna zajednica pristupila ovom slučaju, počev od postavljanja veštačkih rokova, izbora posrednika, do toga da su pojedine zemlje obećale Kosovu da će dobiti što želi, čime su zapravo demotivisale delegaciju Prištine da pristane na bilo kakav kompromis. Naravno, obe strane, uključujući i srpsku, nastupale su maksimalistički. Ono što će budućim generacijama biti još očitije jeste borba i Beograda i Prištine za čisto simboličke stvari. Naime, u narednih nekoliko godina, pa i decenija, Kosovo će, bez obzira na rešenje, biti pod protektoratom međunarodne zajednice. Dakle, i Albanci i Srbi se bore samo za simboličku suverenost nad teritorijom koju u suštini kontroliše međunarodna zajednica.

Pripremili: Dragan Štavljanin sa Gzimom Badzaku, Ljudmilom Cvetković, Ivom Martinović

* * * * *

VEZANI TEKSTOVI:

Nakon više od sto godina britanske vlasti, Kina je 1997. godina preuzela upravu nad Hong Kongom. O tome, a u kontekstu rešenja kosovskog pitanja, za RSE govori doktor Stiv Cang (Steve Tsang), koji je završio studije na Univerzitetu u Hong Kongu, a sada je profesor na Oksfordu.

Olandska ostrva imaju svoju vladu i Parlament, sopstvenu zastavu, policiju i samostalno članstvo u Nordijskom savetu. Robert Jonson (Jansson) iz Instituta za mir sa Olandskih ostrva za RSE objašnjava kako praktično funkcioniše autonomija na ovom području. Da li bi tako mogla da funkcioniše i na Kosovu, pitali smo našeg sagovornika.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG