Dostupni linkovi

Daleko su Olandska ostrva


Logo Instituta za mir sa Olandskih ostrva

Olandska ostrva imaju svoju vladu i Parlament, sopstvenu zastavu, policiju i samostalno članstvo u Nordijskom savetu. Robert Jonson (Jansson) iz Instituta za mir sa Olandskih ostrva objašnjava kako praktično funkcioniše autonomija na ovom području. Da li bi tako mogla da funkcioniše i na Kosovu, pitali smo našeg sagovornika.


Srbija je ove sedmice tokom direktnih pregovora Beograda i Prištine o statusu Kosova pod patronatom međunarodne trojke, predložila suštinsku autonomiju za Kosovo, pozivajući se na model Hong Konga. Drugi model, na koji su se pozvale vlasti u Srbiji, su Olandska ostrva.

Ovo područje je, zajedno sa Finskom, vekovima bilo pod upravom Švedske. Početkom XIX veka Rusija je, nakon pobede u ratu nad Švedskom, preuzela kontrolu nad Finskom i Olandskim ostrvima. Posle poraza Rusije u Krimskom ratu od Francuske i Velike Britanije, sredinom XIX veka, Olandska ostrva su demilitarizovana. Kada je Finska, posle Oktobarske revolucije, proglasila nezavisnost, građani Olandskih ostrva, koji su u 95 odsto slučajeva švedskog porekla, tražili su da se odvoje i pripoje Švedskoj, koja je pokrenula ovo pitanje u Ligi naroda. Međutim, međunarodna zajednica nije dozvolila otcepljenje. Umesto toga, odlukom iz 1921. godine, Olandska ostrva su dobila široku autonomiju u okviru Finske.

Reč je o oko 6.500 ostrva na pola puta između Švedske i Finske, površine oko 6.700 kvadratnih kilometara, međutim samo je 1.500 kvadratnih kilometara naseljivo.

Olandska ostrva imaju svoju vladu i Parlament, sopstvenu zastavu, policiju i samostalno članstvo u Nordijskom savetu. Ostrva su demilitarizovana, pa je muško stanovništvo oslobođeno vojne obaveze. Robert Jonson (Jansson) iz Instituta za mir sa Olandskih ostrva objašnjava kako praktično funkcioniše autonomija na ovom području.

JONSON:
Olandska vlada i Parlament mogu da odlučuju o svemu, osim o spoljnoj politici, odbrani, kao i većini pitanja koja se tiču građanskog i krivičnog zakona, sudskog sistema, carina i državnih poreza. Međutim, lokalni porezi su u isključivoj nadležnosti olandskih vlasti. Kada je reč o građanskom i krivičnom zakonu, on je jedinstven na celoj teritoriji Finske. Sudije imenuju centralne vlasti, ali uglavnom između ljudi koji tamo žive.

RSE: Da li ponekad dolazi do trvenja između lokalnih i centralnih vlasti?

JONSON: U osnovi nema sukoba između olandskih i finskih vlasti, ali se stalno raspravlja o ovlašćenjima. Trenutno se vodi debata da li olandske vlasti treba da preuzmu u svoju nadležnost veći deo poreskog sistema, kao što su porezi na kompanije. Državni porezi koji se prikupe na Olandskim ostrvima idu u budžet Finske, ali se onda lokalnim vlastima vraća 0,45 procenta ukupnih prihoda finske vlade.

RSE: Da li Olandska ostrva više daju ili dobijaju novca od centralnih vlasti?

JONSON: Zavisi koga pitate. U osnovi, nekada više novca ode sa Olandskih ostrva u budžet Finske, nego što se vrati. Nekada je obrnuto. U principu, građani Olanda su zadovoljni postojećim sistemom. Naravno, on se uvek može popravljati, ali nema nekih velikih nesuglasica između lokalnih i centralnih, finskih vlasti.

RSE: Oko 95 odsto građana na Olandskim ostrvima su Šveđani.

JONSON: Postoji finska zajednica na Olandskim ostrvima, kao i grupe imigranata, oko pet procenata. Oni govore i švedski. Švedski jezik je jedini u zvaničnoj upotrebi u Parlamentu. Međutim, građani, kojima je finski maternji, mogu da ga koriste pred sudom ili u kontaktima sa lokalnim organima vlasti. U školama se takođe jedino koristi švedski. Na finskom se jedino može učiti u privatnim školama i za to mogu dobiti podršku lokalnih vlasti. Građani, kojima je finski maternji, nisu politički organizovani i ne ispostavljaju nikakve političke zahteve. Ima nekoliko poslanika Finaca u lokalnom Parlamentu, ali oni nisu izabrani kao predstavnici finske etničke zajednice. Kada je reč o migracijama, više ljudi dolazi, nego što odlazi, jer na Olandskim ostrvima nedostaje radna snaga. Pridošlica ima iz Finske i Švedske, ali i iz baltičkih zemalja i Rusije, kao i ostalih delova sveta.

RSE: Da li postoje posebne veze sa Švedskom?

JONSON: Ne postoje specijalni odnosi sa Švedskom. Oni su više na privatnom nivou. Ljudi gledaju švedsku televiziju, putuju češće do Stokholma, nego Helsinkija, u kupovinu jer je bliže. Do Stokholma je moguće otputovati feribotom, a do Helsinkija ne. Do finske obale potrebno je brodom najmanje četiri-pet sati, a do švedske obale svega dva i pol sata.

RSE: Da li građani Olandskih ostrva ponekad razmišljaju da se jednog dana, u budućnosti možda, otcepe od Finske i pripoje Švedskoj.

JONSON: Ne, ali postoji pokret koji traži nezavisnost Olandskih ostrva. Ta organizacija trenutno ima dva poslanika, od ukupno 30, u lokalnom Parlamentu. Oni smatraju da treba sami da odlučujemo o svim pitanjima i da bi nezavisnost Olanda bila finansijski isplativija. Reč je o veoma starom pokretu, ali je ušao u Parlament tek pre 10 godina. Zanimljivo je da su njegove pristalice ranije isključivo govorile samo o nezavisnosti, međutim, nakon ulaska u Parlament, postali su umereniji, pominjući suverenu državu kao jednu od opcija.

RSE: U kojoj meri se model Olandskih ostrva može primeniti na Kosovo?

JONSON: Ne može se govoriti o modelu olandskih ostrva kao gotovom receptu koji je direktno primenjiv na ostale etničke konflikte. Međutim, postoje elementi iz olandskog iskustva koji mogu poslužiti kao inspiracija i ideja za rešenja etničkih sukoba u svetu. Takav je naš primer sa lokalnom policijom koja je u nadležnosti ovdašnjih vlasti. Na taj način se građani osećaju sigurnije jer znaju da ih štite ljudi koji predstavljaju ovu regiju.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG