Svake nedelje, Kušnud otvara WhatsApp, pravi selfi s obrijanim licem i šalje ga policiji.
Tridesetosmogodišnji trgovac na pijaci, musliman iz grada Bohtar na jugu Tadžikistana, kaže da to radi otkako je bio tri dana u pritvoru pošto su ga policajci priveli zbog brade.
"Naredili su mi da im svake nedelje šaljem sliku na kojoj se vidi da sam obrijao bradu", rekao je Hušnud, koji se iz bezbednosnih razloga predstavio samo imenom.
On kaže da su ga vlasti optužile za kršenje javnog reda, što je administrativni prekršaj, i kaznile ga novčanom kaznom od 180 somonija (17 evra).
RSE je poslao upit policijskim vlastima o ovom slučaju, ali one nisu odgovorile.
Hušnudovo iskustvo odražava širi trend, pošto mnogi Tadžikistanci kažu da su odluke o odeći, izgledu i veri isprepletane sa zvaničnim očekivanjima.
Tadžikistan, zemlja u centralnoj Aziji s više od 10 miliona stanovnika, pretežno je muslimanska i islam je duboko ukorenjen u društvu.
Vlasti su, međutim, poslednjih godina uvele mere kojima se ograničava odeća i drugi oblici spoljašnjeg izgleda koje smatraju nespojivim s nacionalnom tadžičkom kulturom.
Selo po selo
Kampanja Dušanbea protiv islamskog hidžaba, odnosno marame za glavu, kulminirala je 2024. godine kada je zemlja izmenila zakon o "tradicijama i proslavama" kako bi zvanično zabranila "odeću stranu tadžičkoj kulturi", što je termin koji se široko shvata kao opis islamske odeće.
Ograničenja hidžaba već su bila na snazi u školama, univerzitetima i vladinim kancelarijama.
U Tadžikistanu, ženske hidžabe i muške brade vlasti često tretiraju kao spoljašnji znak potencijalnog verskog ekstremizma.
Zvaničnici su više puta rekli da im mete nisu islamska marama za glavu niti da ograničavaju verske slobode ljudi. Međutim, neki vernici su zbog tih promene postali oprezni u pogledu toga kako se pojavljuju u javnosti.
"Kada sam prošlog meseca bila kod lekara, zaustavio me je na vratima član osoblja i rekao mi da namestim maramu za glavu tako da mi vilica i vrat budu vidljivi", rekla je 20. jula za RSE Mohira, 35-godišnja stanovnica provincije Hatlon na jugu Tadžikistana.
Mohira, koja je iz bezbednosnih razloga tražila da se koristi samo njeno ime, rekla je da sada pažljivo bira odeću kad god ide u vladine kancelarije, medicinske ustanove ili školu svoje dece.
"Još uvek nosim maramu za glavu, ali biram jarke boje, cvetne šare ili marame sa šljokicama", rekla je ona.
Mohira je rekla da izbegava "obično belu ili crnu" jer je za te boje verovatnije da mogu podsećati na versku odeću povezanu s drugim muslimanskim zemljama.
Komitet za ženska pitanja u okrugu Rudaki na južnoj periferiji Dušanbea u maju je podelio fotografije iz svoje kampanje pod nazivom "Selo po selo", za koju je ta agencija navela da ima za cilj promociju tradicionalne tadžičke odeće i obeshrabrivanje strane odeće.
Slike su prikazivale zvaničnike kako na ulicama razgovaraju sa ženama koje nose marame na glavi i dugu, široku odeću. Objava je od tada obrisana pošto je izazvala negodovanje na društvenim mrežama.
Izveštaj Američke komisije za međunarodne verske slobode (USCIRF) iz maja navodi da je vlada u Dušanbeu nastavila napore da "kontroliše sve aspekte tadžikistanskog verskog života", navodeći ograničenja verskog udruživanja, odeće, obrazovanja i javnog bogosluženja.
U izveštaju se navodi da su vlasti nastavile da sprovode zabranu iz 2024. kroz kampanje koje obeshrabruju odeću koja se smatra "stranom nacionalnoj kulturi".
Navodi se da su zvaničnici posetili škole u februaru kako bi razgovarali o, kako su naveli, "imitaciju strane kulture".
Tadžikistanska vlada je branila svoju politiku kao napor za očuvanje nacionalne tradicije i sprečavanje ekstremizma i više puta je negirala ograničavanje verskih sloboda građana.
Svaki slučaj zabeležen
Za razliku od zabrane hidžaba, u Tadžikistanu ne postoji zakon koji eksplicitno zabranjuje brade. Međuti, Tadžikistancu su za RSE govorili o muškarcima koji su pritvarani ma kakve brade koju vlasti mogu smatrati znakom verskog ekstremizma.
Dva muškarca koje je policija zaustavila zbog brade rekla su za RSE da su ih policajci pustili bez optužbi pošto su ih na silu obrijali. Oni su rekli da znaju za druge slične incidente.
U nekim slučajevima, rekli su oni, vlasti su optužile muškarce za administrativne prekršaje kao što su narušavanje javnog reda ili pušenje u zabranjenim područjima.
Tridesetsedmogodišnji Amin iz Hatlona rekao je da mu je policija nedavno pred njegovim šestogodišnjim sinom "na suvo" obrijala bradu pre nego što je pušten uz usmenu opomenu.
"Nisam čak ni religiozan. Pustio sam gustu bradu nakon što sam počeo da gubim kosu", rekao je Amin. "To je bio čisto izbor stila".
Govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime, službenik u kancelariji za pasoše u Hatlonu rekao je za RSE da se podnosiocima zahteva s bradom rutinski kaže da se obriju pre nego što traže dokumenta.
"Svaki slučaj se evidentira, a imena se prijavljuju višim organima", rekao je zvaničnik.
Zvaničnik je dodao da su informacije uključene u mesečne izveštaje koji beleže bradu muškaraca i versku odeću žena.