Dostupni linkovi

Sveto Stamenov, pomoćnik odgovornog urednika vesti Makedonskog radija, za Dnevnik piše o svim nedaćama, ali i lepim stvarima koje prate njegov posao, novoj navijačkoj himni Makedonije, o “specijalkama”, sistematizaciji radnih mesta u Makedonskoj Radio-televiziji, o susretu sa potpredsednikom turskog parlamenta...

Subota, 9. novembar

Subota! Neradni dan za većinu Makedonaca. Ali za mene još od prvog juna, kada su me ponovo vratili na mesto urednika sektora Vesti Makedonskog radija - Radio Skopja, ne postoje subota, nedelja, kao ni praznik, a kamoli godišnji odmor. Prosto, svaki mi je dan radni i to po deset - dvanaest sati. I uspeo sam, zajedno sa mojih tridesetak ljudi, od jedne takoreći “rasturene” redakcije da stvorim “pristojno mesto za život”. A, šta sve nismo preživeli za ovih pet meseci: Forum bezbednosti Evroatlanskog partnerskog saveta u Ohridu, seriju požara, interpelacije, partijske rasprave, pogibiju Tošeta Proeskog, Ohridsku svetsku konferenciju za međureligiski i međucivilizacijski dijalog... i za sve ovo samo pohvale.

Subota, dan koji kao da obećava kakvo takvo smirenje u odnosu na prethodne dane, kad su mediji bili prepuni izveštaja o policijskoj operaciji "Planinska bura” protiv ekstremističko-kriminalne bande iz tetovskog sela Brodec, u kojoj je bilo likvidirano 6 kriminalaca, a 13 povređeno, i u kojoj je bilo zaplenjeno oružje za čitav jedan bataljon od 650 ljudi, i za koju su gotovo svi, i pozicija i opozicija, normalno osim DUI, pa čak i Međunarodna zajednica imali pohvale. Zatim, o izveštaju Evropske komisije o napretku Makedonije ka Evropskoj uniji, za koji je opozicija prosula tonu kritika protiv vlasti, kao i o poseti američke ambasadorke u NATO-u Viktorije Nuland, koja nam je poručila da je narednh nekoliko meseci, do Samita NATO-a u Bukureštu, presudno za dobijanje poziva za članstvo, ali nam je i poručila da smo sada na trećem mestu među članicama Jadranske grupe. Znači, danas će biti problema kako napuniti 30 minuta “Podnevnog dnevnika”, ali tu su dopisnici, pa ću moći da se posvetim poslednjim pripremama za sutrašnju montažu "specijalke”, posvećenu Ohridskoj konferenciji za međureligijski i međucivilizacijski dijalog. Ostalo je da se prevedu još intervjui koje sam snimio sa nadbiskupom sarajevskim i kardinalom Vinkom Puljićem i rabinom Jevrejskih zajednica za Makedoniju i Srbiju, Isakom Asielom.

Danas je konačno emitovan i već pomalo zaboravljeni intervju sa generalnim direktorom Radio-televizije Kosova Agimom Zatrićijem o položaju ovog radiodifuznog servisa i njegovom finansiranju. Pa, treba i da promovišem i kampanju o povećanju svesti kod građana o potrebi plaćanja RTV pretplate.

Nedelja, 10. novembar

Evo i prvog ovogodišnjeg snega. Iako se brzo otopio ipak, posle onog paklenog leta sa preko 50 stepeni i poslednjih kiša, kao da ćemo ipak imati zimu u pravom smislu reči. Ustajem kasnije bez obzira na to što ću danas biti na poslu. U ušima mi odzvanja: “Makedonija navija za vas” - nova navijačka himna Makedonije.

Snežna belina, prazan mikrofon, anđeoski glas, cela sala peva i plače. Toše pobeđuje i posle smrti. Ali, čemu onaj sinoćni izbor i sva ona "cirkusijada” oko izbora, iako je bio humanitaran, kad su Makedonci odabrali svoju himnu još na fudbalskoj utakmici protiv Andore, onoga dana kad smo sahranili Tošeta. Zašto ponovno otvaranje rana?

Događaji se ređaju, partijske konferencije za štampu, optužbe, pune se "Dnevne novosti”, a mene već hvata panika. U 15 sati treba da uđem, zajedno sa Tanjom i Lazetom, u "digitalku” i da počnem sa montažom specijalne emisije za sutra. Poslednje sinhronizacije, uvod, vezni tekstovi i sve to za jedan sat da bude gotovo. I tačno u 15 sati upada Biljana Nikolovska i: "Ajde počinjemo”. Za njom - zanemeo sam. Kokan Dimuševski i njegovo "Ajde majstore, treba da radimo”.

E, pa, veće časti od te nema. Kokan od "Leb i sol" još uvek krije da je "samleo” sve na tek završenom TAKTONS festivalu u Novom Sadu, osvajajući po prvi put dve prve nagrade za Makedonski radio, radeći na našoj emisiji. Ulazim u studio i počinje mučenje: čitanje tekstova, najave, muzika, lepljenje tonskih parčića. Ređaju se: Gruevski, Milošoski, Ruos, arhiepiskop Stefan, reis ul ulema hadži efendi Sulejman Redžepi, monsinjor Antun Cirimotić, kardinal Vinko Puljić, episkop Šabački Lavrentije... i sve do 21h. Za sutra ostaje još 15-minuta i tonsko peglanje.

Ponedeljak, 11. novembar

Još od 8 sati sam u digitalnom studiju i ubrzano privodimo kraju "specijalku". Poslednjih 15 minuta su već gotova i sa Kokanom, koji prima čestitke sa svih strana za nagrade, miksujemo emisiju i istovremeno preslušavamo. E, pa, napravili smo pravo čudo! 90 minuta teksta i muzike posvećeni Svetskoj konferenciji za međureligijski i međucivilizaciski dijalog, održanoj od 26. do 28. oktobra u Ohridu. U 12.30 smo gotovi i trčim u Dnevnu redakciju da radim “Podnevni dnevnik”.

U 16.30 počinje “specijalka”: "Dijalog među religijama i civilizacijama - temelj čovečanstva”. Sedim u redakciji i slušam sa strahom da li smo nešto promašili. Jedva čekam kraj. Ipak, sve je dobro prošlo! Počinju da zvone telefoni: "Majstore, svaka čast”. Sad mogu da idem kući, umoran i duhovno prazan.

Ovo je bila moja treća “specijalka” za poslednjih šest meseci. Prva - "U pomen predsedniku”, posvećena trogodišnjici smrti predsednika Borisa Trajkovskog, 26. februara, druga, “Ohrid 2007: Drugi bezbednosni forum Evroatlanskog partnerskog saveta” – 2. juna i, treća: "Dijalog među religijama i civilizacijama - temelj čovečansta” - danas. Dosta za ovu godinu.

Utorak, 12. novembra


U MRTV-ji - zabezeknutost, neverica, zbunjenost, plač. Rukovodstvo je konačno objavilo dugo očekivanu i najavljivanu sistematizaciju radnih mesta. Trista trideset devetoro zaposlenih treba da odu iz matične kuće. Uništeni sektori, redakcije, programi. Makedonski radio - simbol makedonske državnosti - desetkovan. Iz njega treba da ode 100 radnika i da se pretvori u lokalnu radio stanicu najgoreg tipa. Ostaće pedesetak srećnika, koji treba da popunjavaju program 24 sata. U sektoru VESTI - srcu radija ostalo bi samo desetoro, od sadašnjih tridesetak; deskadžija, reportera, daktilografa, organizatora. Epa, neka se nađe onaj ko će da puni informativne emisije sa desetoro ljudi.

Samo što je počeo dnevnik u 15.30 trčim kući. Pukla glavna vodovodna cev u kuhinji i poplava. O čemu pre da mislim? I dok majstor i ja radimo, moj mobilni uporno zvoni. Javljaju da mi je za uveče zakazan intervju sa potpredsednikom turskog parlamenta Meraljom Akšenerom u skopskom hotelu “Stoun bridž”.

“Između Makedonije i Turske postoji prijateljski odnos koji se bazira na uzajamnoj podršci. Republika Turska je prva zemlja koja je priznala vašu zemlju pod njenim ustavnim imenom.U Makedoniji žive Turci, a istovremeno u Turskoj živi veliki broj iseljenika sa ovih prostora koji daju veliki doprinos jačanju međusobnih odnosa” - odgovara ona na moje pitanje kako ocenjuje odnose između dveju zemalja. Razgovaramo i o drugim temama, a najviše o problemu Kurda u Turskoj. Ona kaže: “Teror je međunarodni problem. On se pojavljuje u različitim formama i na različitim mestima. Kada je reč o PKK, oni su poznati kao krijumčari drogom. Oni truju mlade u evropskim metropolama, zarađuju previše, trguju ljudima, navode žene na prostituciju. Zato, sa stanovišta Turske, tvrdim da čvrsto stojimo u borbi protiv terorizma, borićemo se do kraja i očekujemo da sa istom čvrstinom i rešenošću, bez dvostrukih aršina deluje i Evropska unija.”

Pozdravljamo se kao najbolji prijatelji sa obećanjem da ćemo se videti u Ankari. Snimio sam i Ljutvi Turkana - člana Upravnog odbora Fondacije za solidarnost i kulturu iseljenika iz rumelijskih prostora iz Istambula.

Sreda, 13 novembar

Skoplje proslavlja Dan svog oslobođenja. A, iznad zgrade MRTV-a gomilaju se crni oblaci. Još u 8 sati zvoni mi mobilni - zovu me na kolegijum. Trčim na posao, delim zadatke reporterima i odlazim u drugu zgradu na sastanak. Tamo, mučna atmosfera. Svi članovi kolegijuma skupljeni oko stola, ćute, namršteni. šok, neverica, nemoć. Odjednom - međusobna optuživanja: ovaj je kriv, onaj je kriv, zašto se čekalo do sad...?

Tražimo da Janez Sajović, jedan od dvoje izvršnih direktora MRTV-a i autor sanacionog programa, da objašnjenja. Čekamo ga ceo sat, i jedan po jedan počinjemo. Objašnjavam da je Makedonski radio uništen, da više nema ni "j” od javnog servisa, da je radio za njegov sanacioni program kolateralna šteta, da je moj sektor uništen, da više nemam DESK, da više nemam reportere... Kaže, napravljena je greška, ali broj od 52-je je definitivan. I sve tako, sve dok nije obećao da će pokušati da poveća broj, za koji on nije kriv, već su Upravni odbor i projektni tim ti koji su tako rešili kao i da: "Cveto (to sam ja-Sveto) je jedan od retkih na kome se podupire Radio, jer dnevno radi od 12 do 14 sati.” Pa, šta ja imam od toga kad mi se rastura redakcija?

Sastanak drugi - sa predsednikom Saveta MRT-e Zoranom Bojarovskim. On je zaprepašćen, nije informisan ni o čemu. Kaže -napišite pismo i pokušaćemo.

Trčim u Dnevnu readkciju, govorim ljudima šta smo uradili, sređujem podnevni dnevnik i vraćam se na sastanak sa predsednikom Upravnog odbora. Dogovaramo se da napišemo pismo i da u njemu obrazložimo sve detaljno. To popodne sedamo i prema predloženoj programskoj šemi utvrđujemo broj od 90 ljudi, odnosno stavljamo na spisak sve stalno zaposlene, nadajući se da će biti prihvaćen.

Jedino svetlo u svom ovom mraku - danas je izašao moj CD "U pomen predsedniku”, koji sadrži specijalnu emisiju, posvećenu trogodišnjici tragične pogibije predsednika Borisa Trajkovskog, emitovanu 26. februara. CD je predivan.

Četvrtak, 14. novembra

Oko 7 sati trčim na posao. Na brzinu delim zadatke i trčim na kolegijum. Pišemo pismo i svi urednici ga potpisuju. Vraćam se u redakciju i ceo dan sam u iščekivanju. Oko 15 sati mi javljaju da treba da napišemo novo pismo, pišemo i potpisujemo ga. Neki kažu da predsednik Upravnog odobra nije hteo ni da čuje za 90 ljudi. Kažem: Ne potpisujem za broj manje od 90 i odlazim. U međuvremenu sindikat MRT-a održava pres-konferenciju: nova sistematizacija radnih mesta je paušalna i netransparentna i bez izdržane analize pravog stanja. Od Upravnog odbora se traži saglasnost za reviziju sanacionog programa i sistematizaciju, u protivnom će se aktivirati donešena odluka o štrajku.

I u svoj toj zbrci i neizvesnost. Zahvalnica Makedonskog radija za uspešnu realizaciju Svetske konferencije za međureligijski i međucivilizaciski dijalog u Ohridu. Kakva ironija! Već ih imam pet ove godine i šta s njima?

Petak, 16. novembra

I danas je sve pod znakom najavljenog otpuštanja 339-oro zaposlenih u MRT-ji. Sastanci, pisma, sindikat, isčekivanje. Ali po svemu sudeći, čekaćemo do ponedeljka, jer nema ko šta da nam kaže konkretnije.

A i u državi vri. Jutros je blizu hotela "Kontinental” u Skoplju izvršen oružani napad na vozilo Komercijalne banke koje je prenosilo novac, pri čemu je ubijeno jedno lice, a dvoje je povređeno.

Predsednik Branko Crvenkovski danas sa porukom: "Ne znam šta će da uradi Grčka, al’ znam šta ćemo mi uraditi - pod hitno treba da ispunimo sve neophodne kriterijume za poziv za članstvo u NATO-u na Samitu u Bukureštu. Da ne dozvolimo manevarski prostor Grčkoj da spreči naše integrisanje zbog spora oko imena.”

Istovremeno, premijer Gruevski, posle najnovijih nesuglasica u vladinoj koaliciji, pre svega među Novim socijaldemokratama Tita Petkovskog i DPA Menduha Tačija sa stavom: "nema krize, ima malih nesuglasica, za eventualnu rekonstrukciju Vlade bićete pravovremeno informisani”. I tako se završava ova radna nedelja bez odgovora na mnoga pitanja.

XS
SM
MD
LG