Evropskoj uniji i Rusiji, čiji su odnosi kombinacija pokušaja da se uspostavi strateško partnerstvo i surevnjivosti, preti marginalizacija ako ne promene dosadašnju strategiju, upozoreno je na 14. po redu Međunarodnom "Forumu 2000", održanom u Pragu pod nazivom "Svet u kojem živimo".
Grigorij Javlinski smatra da će za 30 godina postojati dva ključna ekonomska bloka – Severna Amerika i Azija. Evropska unija se suočava sa velikim izazovom kako da postane treća ekonomska sila, odnosno kako da privredno bogatstvo pretoči u političku moć.
„Jedini način da EU postane deo trijangle, odnosno uticajan igrač jeste integracija evropske civilizacije stvorene nakon Drugog svetskog rata sa ruskim geopolitičkim mogućnostima, njenim resursima, intelektualnim potencijalom. Naravno, pitanje je kako to ostvariti s obzirom da sadašnja Rusija nije demokratska. Njena vlast je autoritarna, korupcija je masovna“, kaže Javlinski.
Glavni i odgovorni urednik moskovskog časopisa „Rusija u globalnim poslovima“ Fjodor Lukjanov ističe da je prošlogodišnji samit u Kopenhagenu o klimatskim promenama bio odlična prilika da se sagledaju odnosi snaga u svetu i kako će izgledati mehanizam odlučivanja u narednim decenijama.
„Nacrt završnog kominikea razmatrali su Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika. Pridružio im se i predsednik Barak Obama. Rusija nije bila zastupljena jer je Dmitrij Medvedev napustio skup ranije, očito smatrajući da nema više šta da učini za našu zemlju. EU je ljubazno informisana o nacrtu nakon što je usaglašen. Naravno, sama sadžina ovog dokumenta neće rešiti ekološke probleme, ali to je prototip, najava kako će u budućnosti izgledati konstelacija svetske moći. To znači da je Evropa najslabija karika u tom lancu globalne moći“, kaže Lukjanov.
On istovremeno smatra da se Rusija ponovo našla na raskrsnici.
„Naime, iscrpljen je model ’kompenzacionog rasta’ nakon raspada Sovjetskog Saveza, koji je za vreme Putina omogućio oživljavanje moći Rusije. Stigli su do kraja svi elementi: ideologija, ekonomija, politički sistem, duh društva. Nema više resursa da se nastavi na dosadašnji način. Dakle, Rusiji je potreban novi identitet i model razvoja“, ocenjuje Lukjanov.
I Grigorij Javlinski ocenjuje da se Rusija suočava sa ozbiljnim problemima.
„Pomenuo bih najpre politička ubistva – novinara, nevladinih aktivista, nekoliko ljudi iz moje partije – i to je tragedija za Rusiju. Krše se ustavom zagarantovana ljudska prava. Naravno, i za vreme Sovjetskog Saveza postojalo je formalno pravo na slobodu govora. Međutim, problemi su nastupali kada je neko pokušao da to pravo iskoristi“, smatra Javlinski.
Sve su učestalije spekulacije da bi sadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev mogao da se otrgne od svog političkog mentora Vladimira Putina, koji ga je doveo na tu funkciju – i liberalizuje Rusiju.
Grigorij Javlinski smatra da su takve procene neosnovane.
„Nema razlika između Medvedeva i Putina. Tačka. To je važno da se zna jer se bojim da oko toga kruže mnoge bajke“, kaže Javlinski.
Rusko oružje, nafta i gas
Bivši češki premijer Mirek Topolanek naglašava da je Rusija uvek sledila politiku zasnovanu na interesima a ne vrednostima.
Predsednik Rusije Dmitri Medvedev pored gasovoda Sobolevo-Petropavlovsk-Kamčatka, septembar 2010„Rusija je oduvek bila pravoslavna zemlja opterećena genetskim mesijanstvom, sa pretenzijom da kontroliše sudbinu ostalih. Postavlja se pitanje kako živeti sa takvom Rusijom, koja se neće interno promeniti u narednih nekoliko decenija? Naravno, Rusija ima pravo na različit put. No, kao pripadnik malog naroda potenciram da se ne smeju preći neke civilizacijske granice. Volim rusku dušu ali ne volim ruski imperijalizam“, smatra Topolanek.
Grigorij Javlinski smatra da je nužno strateško partnerstvo, ali potpuno, a ne delimično partnerstvo i delimični sukobi. To je bilo moguće u 19 veku ali ne i sada.
„Kada kažete da je, s jedne strane, Rusija romantična zemlja i da je volite, a, s druge, da je imperijalistički nastrojena i da je se bojite, to novinarski lepo zvuči ali je neprimenjivo u politici. Mora se reći - ili je jedno ili drugo“, ocenjuje Javlinski.
Gregori Fajfer (Gregory Feifer), analitičar Radija Slobodna Evropa, parafrazirao je razgovor sa jednim zapadnim profesorom koji je kazao da su u SAD i EU umorni od razmišljanja šta Rusija želi, i da je pravo pitanje „kome treba Rusija“?
„Neko može da pomisli da je on u pravu. Pogledajmo pojedine brojke. Bruto društveni proizvod u Evropskoj uniji 2009. bio je 13 puta veći od ruskog. Kada je reč o bezbednosti, na NATO otpada 70 odsto svetske potrošnje za vojne potrebe. Dakle, Zapad može da ide svojim putem gradeći partnerstva zasnovana na opštim vrednostima liberalne demokratije. U redu je ako Rusija prihvata te principe, u suprotnom zašto biti njen taoc? Naravno, stvari nisu tako jednostavne, jer Rusija ima nuklearno oružje. Takođe, evropska domaćinstva i ekonomija zavise od ruskog nafte i gasa“, kaže Fajfer.
Grigorij Javlinski je replicirao Fajferu, ističući da su ti podaci verovatno tačni, ali da je problem u generalnom pristupu.
„Kriterijumi koje ste upotrebili za sagledavanje Rusije i budućnosti njenih odnosa sa Evropom, pripadaju prethodnom stoleću. To je bilo tačno pre 20, 30 ili 50 godina, ali ne i danas. To što se dešava u Iraku, Avganistanu, američkoj i ekonomiji zapadnog sveta u celini – ukazuju da je pravo vreme da se preispitaju politike iz prošlog veka. U suprotnom. upašćemo u sveobuhvatnu krizu, pre ili kasnije, u ovom stoleću“, kaže Javlinski.
Zajednički odbrambeni sistem
Fjodor Lukjanov smatra da se, istovremeno, EU suočava sa krizom dosadašnjeg modela integracije.
„Lisabonski sporazum koji je trebalo da omogući 27-orci da postane jedinstven, konsolidovani i važan blok na svetskoj sceni – njegov domet je, barem za sada, potpuno suprotan. EU polako nestaje sa globalnog strateškog radara, jer je zaokupljena unutrašnjim raspravama o primeni ovog dokumenta i prilagođavanju novoj situaciji“, ocenjuje Lukjanov.
Lukjanov ističe da ostale evropske zemlje ne mogu da se razvijaju jer su polje nadmetanja između EU i Rusije, kao i NATO-a i Rusije, ili barem tako doživljavaju svoju ulogu.
„One sve vreme ne brinu o sopstvenom razvoju, već nastoje da izvuku korist od obe strane. Primer Ukrajine je očigledan“, kaže Lukjanov.
Neophodni dijalog između EU i Rusije nije i neće biti nimalo lak. Grigorij Javlinski ističe da je važno da se politika bazira na principima i vrednostima, jer se one ne mogu nametati već gajiti i postepeno prihvatati. EU mora da stvori novi model integracije za zemlje poput pre svega Rusije, zatim Turske i Ukrajine, u odnosu na prethodno proširenje na zemlje Centralne i Istočne Evrope ili Sloveniju.
On smatra da je od izuzetne važnosti stvaranje zajedničkog raketnog odbrambenog sistema u Evropi, čiji bi delovi bili EU, NATO, SAD i Rusija. To je, po njegovom mišljenju, ključno i za zajedničku bezbednost ali i strateški razvoj u 21. veku.
Protesti ispred Češke ambasade u Moskvi zbog američkog odbrambenog sistema u Istočnoj Evropi, februar 2007„Na vaše iznenađenje želim da vam kažem da je takav zajednički odbrambeni raketni sistem Putin predložio generalnom sekretaru NATO još 2001. godine, prilikom prve posete Moskvi nakon njegovog izbora za predsednika. No, i EU i NATO su olako prešli preko te inicijative. Drago mi je da zvaničnici Severnoatlatskog saveza tu ideju u poslednje vreme sve učestalije pominju, ali, nažalost, prvobitni zamah je izgubljen“, navodi Javlinski.
Fjodor Lukjanov naglašava da EU, Rusija i ostale zemlje na starom kontinentu imaju ogroman interes da stvore zajednički međunarodni identitet za 21 vek, koji bi mogao da se suoči sa Severnom Amerikom i Azijom.
„Jer, iskreno govoreći, ne vidim kako će bilo EU bilo Rusija, naći odgovarajuće mesto u budućoj svetskoj konstelaciji. Nije reč samo o političkoj, ekonomskoj ili vojnoj moći već i traganju za njihovim novim identitetom. Rusija je veoma slaba država u eri globalizacije. Evropska Unija je nedovoljno efikasna za moderno vreme. Može se izvući pouka iz slavnih vremena početaka evropskih integracija u 20 veku. Najpre je potrebna velika ideja. Bez te velike ideje Monea, Šumana, Adenauera i ostalih, ne bi bilo moguće stvaranje EU. Sada je takođe potrebna velika ideja – ideja ’velike Evrope’ od Atlantika do Vladivostoka, kao nova verzija integracija, koja bi se zasnivala na novom pristupu i svesti o budućnosti“, kaže Lukjanov.
Vize problem i za Ruse
Mirek Topolanek smatra da su male šanse da se Evropska unija dogovori o zajedničkoj politici prema Rusiji.
„Razlog je što se velike evropske zemlje ponašaju kao Rusija. One se zalažu pre svega za ostvarivanje sopstvenih nacionalnih interesa. Sklapaju separatne sporazume sa Moskvom koja podstiče takvu politiku, kako bi podrila evropsko i transatlansko jedinstvo. Najpoznatiji je primer dogovora Putina i Šredera o gradnji gasovoda Severni tok. Na taj način jača pozicija Rusije a slabi evropska. Rusija je nažalost uspela u sprečavanju instaliranja antiraketnog štita u Centralnoj Evropi, iako joj nije bio pretnja. Istovremeno, Moskva koristi energente kao političko sredstvo, tako da je njenu nekadašnju moć koja je počivala na tenkovima sada zamenila moć nafte i gasa“, ocenjuje Topolanek.
Gomila zahteva za američku vizu u Ambasadi SAD u Moskvi, ilustrativna fotografijaMeđutim, Topolanek smatra da energenti neće biti dovoljni Rusiji da bi kontrirala rastućoj moći Azije.
Lukjanov ocenjuje da Rusija ne podriva evropsko jedinstvo, jer njega zapravo i nema.
„Žao mi je, ali bilo bi glupo da Rusija ili bilo koja druga zemlja ne iskoristi priliku koja proizilazi iz razlika i razmimioilaženja u Evropskoj uniji. Štaviše, umesto željenog jačanja jedinstva, vidimo nakon usvajanja Lisabonskog sporazuma suprotne trednove tako da ne samo da velike zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije, nego i neke države srednje veličine, nastoje da ojačaju bilateralne odnose sa Rusijom, jer nemaju poverenja u EU institucije. To predstavlja problem i za Moskvu jer je i njoj potrebna ujedinjena Evropska unija“, kaže Lukjanov.
Istovremeno, Grigorij Javlinski smatra da je vizni režim Evropske unije veliki problem za rusko društvo.
„Naravno, razumem strah u Evropi da bi u slučaju vizne liberalizacije ruska mafija i gangsteri preplavili stari kontinent. Međutim, želim da vas uverim da u dugim redovima ispred zapadnih ambasada u Moskvi, nema kriminalaca. Reč je o običnim ljudima.Mafijaši očito na drugačiji i lakši način dolaze do viza, ali to je pitanje za evropske vlade. U svakom slučaju, veoma je važno da studenti, obični ruski građani, na primer iz Sibira, dobiju priliku da posete evropske prestonice, da vide kako su tamošnja društva organizovana, drugačiji kvalitet života. Za vreme Hladnog rata, sovjetski građani su mogli da putuju u Evropu samo uz specijalno odobrenje vlasti. Sada se ruski građani ako žele da putuju, suočavaju sa još većim preprekama umesto da budu manje“, navodi Javlinski.
Topolanek ističe da su EU i Rusija upućeni jedna na drugu.
„Prirodni saveznik Rusije nije Kina već Zapad, pre svega Evropska Unija i kada je reč o bezbdnosti, tačnije u borbi protiv terorizma. Ne smemo ponoviti greške iz prošlosti kada smo se sukobljavali. EU i Rusija su u istom čamcu. Suočavamo se sa istim izazovima, kao što su demografski a što utiče na slabljenje naše globalne ekonomske moći. Razlikujemo se oko nekih pitanja, kao što su demokratija i ljudska prava. Evropljani za razliku od Rusa više vole zakonske garancije nego romantične imaginacije, ali nas spaja hiljadu godina zajedničke istorije. To je teško zaboraviti“, kaže Topolanek.
Fjodor Lukjanov smatra da će spoljašnje okolnosti primorati i EU i Rusiju da prevaziđu razlike i okrenu se budućnosti.
„To će se veoma brzo desiti, jer smo straćili mnogo vremena. Verujem da ćemo jednog lepog dana iznenada videti da mnogi problemi u odnosima EU i Rusije, koji sada izgledaju nerešivi, biti minorni. I jedni i drugi postaju sve marginalniji na svetskoj sceni i njihove tenzije su drugima sve manje interesantne. Kada to shvatimo, počećemo da gradimo međusobno poverenje“, zaključuje Lukjanov.
*****
U okviru Teme sedmice, sa Foruma 2000, možete pročitati i tekstove:
Ugroženost demokratije na Zapadu
Korupcija kao pošast
Grigorij Javlinski smatra da će za 30 godina postojati dva ključna ekonomska bloka – Severna Amerika i Azija. Evropska unija se suočava sa velikim izazovom kako da postane treća ekonomska sila, odnosno kako da privredno bogatstvo pretoči u političku moć.
„Jedini način da EU postane deo trijangle, odnosno uticajan igrač jeste integracija evropske civilizacije stvorene nakon Drugog svetskog rata sa ruskim geopolitičkim mogućnostima, njenim resursima, intelektualnim potencijalom. Naravno, pitanje je kako to ostvariti s obzirom da sadašnja Rusija nije demokratska. Njena vlast je autoritarna, korupcija je masovna“, kaže Javlinski.
Glavni i odgovorni urednik moskovskog časopisa „Rusija u globalnim poslovima“ Fjodor Lukjanov ističe da je prošlogodišnji samit u Kopenhagenu o klimatskim promenama bio odlična prilika da se sagledaju odnosi snaga u svetu i kako će izgledati mehanizam odlučivanja u narednim decenijama.
„Nacrt završnog kominikea razmatrali su Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika. Pridružio im se i predsednik Barak Obama. Rusija nije bila zastupljena jer je Dmitrij Medvedev napustio skup ranije, očito smatrajući da nema više šta da učini za našu zemlju. EU je ljubazno informisana o nacrtu nakon što je usaglašen. Naravno, sama sadžina ovog dokumenta neće rešiti ekološke probleme, ali to je prototip, najava kako će u budućnosti izgledati konstelacija svetske moći. To znači da je Evropa najslabija karika u tom lancu globalne moći“, kaže Lukjanov.
Lukjanov: Iscrpljen je model ’kompenzacionog rasta’ nakon raspada Sovjetskog Saveza, koji je za vreme Putina omogućio oživljavanje moći Rusije.
On istovremeno smatra da se Rusija ponovo našla na raskrsnici.
„Naime, iscrpljen je model ’kompenzacionog rasta’ nakon raspada Sovjetskog Saveza, koji je za vreme Putina omogućio oživljavanje moći Rusije. Stigli su do kraja svi elementi: ideologija, ekonomija, politički sistem, duh društva. Nema više resursa da se nastavi na dosadašnji način. Dakle, Rusiji je potreban novi identitet i model razvoja“, ocenjuje Lukjanov.
I Grigorij Javlinski ocenjuje da se Rusija suočava sa ozbiljnim problemima.
„Pomenuo bih najpre politička ubistva – novinara, nevladinih aktivista, nekoliko ljudi iz moje partije – i to je tragedija za Rusiju. Krše se ustavom zagarantovana ljudska prava. Naravno, i za vreme Sovjetskog Saveza postojalo je formalno pravo na slobodu govora. Međutim, problemi su nastupali kada je neko pokušao da to pravo iskoristi“, smatra Javlinski.
Sve su učestalije spekulacije da bi sadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev mogao da se otrgne od svog političkog mentora Vladimira Putina, koji ga je doveo na tu funkciju – i liberalizuje Rusiju.
Grigorij Javlinski smatra da su takve procene neosnovane.
„Nema razlika između Medvedeva i Putina. Tačka. To je važno da se zna jer se bojim da oko toga kruže mnoge bajke“, kaže Javlinski.
Rusko oružje, nafta i gas
Bivši češki premijer Mirek Topolanek naglašava da je Rusija uvek sledila politiku zasnovanu na interesima a ne vrednostima.
Grigorij Javlinski smatra da je nužno strateško partnerstvo, ali potpuno, a ne delimično partnerstvo i delimični sukobi. To je bilo moguće u 19 veku ali ne i sada.
„Kada kažete da je, s jedne strane, Rusija romantična zemlja i da je volite, a, s druge, da je imperijalistički nastrojena i da je se bojite, to novinarski lepo zvuči ali je neprimenjivo u politici. Mora se reći - ili je jedno ili drugo“, ocenjuje Javlinski.
Gregori Fajfer (Gregory Feifer), analitičar Radija Slobodna Evropa, parafrazirao je razgovor sa jednim zapadnim profesorom koji je kazao da su u SAD i EU umorni od razmišljanja šta Rusija želi, i da je pravo pitanje „kome treba Rusija“?
„Neko može da pomisli da je on u pravu. Pogledajmo pojedine brojke. Bruto društveni proizvod u Evropskoj uniji 2009. bio je 13 puta veći od ruskog. Kada je reč o bezbednosti, na NATO otpada 70 odsto svetske potrošnje za vojne potrebe. Dakle, Zapad može da ide svojim putem gradeći partnerstva zasnovana na opštim vrednostima liberalne demokratije. U redu je ako Rusija prihvata te principe, u suprotnom zašto biti njen taoc? Naravno, stvari nisu tako jednostavne, jer Rusija ima nuklearno oružje. Takođe, evropska domaćinstva i ekonomija zavise od ruskog nafte i gasa“, kaže Fajfer.
Grigorij Javlinski je replicirao Fajferu, ističući da su ti podaci verovatno tačni, ali da je problem u generalnom pristupu.
„Kriterijumi koje ste upotrebili za sagledavanje Rusije i budućnosti njenih odnosa sa Evropom, pripadaju prethodnom stoleću. To je bilo tačno pre 20, 30 ili 50 godina, ali ne i danas. To što se dešava u Iraku, Avganistanu, američkoj i ekonomiji zapadnog sveta u celini – ukazuju da je pravo vreme da se preispitaju politike iz prošlog veka. U suprotnom. upašćemo u sveobuhvatnu krizu, pre ili kasnije, u ovom stoleću“, kaže Javlinski.
Zajednički odbrambeni sistem
Fjodor Lukjanov smatra da se, istovremeno, EU suočava sa krizom dosadašnjeg modela integracije.
Lukjanov: Evropske zemlje ne mogu da se razvijaju jer su u polju nadmetanja između EU i Rusije, kao i NATO-a i Rusije.
„Lisabonski sporazum koji je trebalo da omogući 27-orci da postane jedinstven, konsolidovani i važan blok na svetskoj sceni – njegov domet je, barem za sada, potpuno suprotan. EU polako nestaje sa globalnog strateškog radara, jer je zaokupljena unutrašnjim raspravama o primeni ovog dokumenta i prilagođavanju novoj situaciji“, ocenjuje Lukjanov.
Lukjanov ističe da ostale evropske zemlje ne mogu da se razvijaju jer su polje nadmetanja između EU i Rusije, kao i NATO-a i Rusije, ili barem tako doživljavaju svoju ulogu.
„One sve vreme ne brinu o sopstvenom razvoju, već nastoje da izvuku korist od obe strane. Primer Ukrajine je očigledan“, kaže Lukjanov.
Neophodni dijalog između EU i Rusije nije i neće biti nimalo lak. Grigorij Javlinski ističe da je važno da se politika bazira na principima i vrednostima, jer se one ne mogu nametati već gajiti i postepeno prihvatati. EU mora da stvori novi model integracije za zemlje poput pre svega Rusije, zatim Turske i Ukrajine, u odnosu na prethodno proširenje na zemlje Centralne i Istočne Evrope ili Sloveniju.
On smatra da je od izuzetne važnosti stvaranje zajedničkog raketnog odbrambenog sistema u Evropi, čiji bi delovi bili EU, NATO, SAD i Rusija. To je, po njegovom mišljenju, ključno i za zajedničku bezbednost ali i strateški razvoj u 21. veku.
Fjodor Lukjanov naglašava da EU, Rusija i ostale zemlje na starom kontinentu imaju ogroman interes da stvore zajednički međunarodni identitet za 21 vek, koji bi mogao da se suoči sa Severnom Amerikom i Azijom.
„Jer, iskreno govoreći, ne vidim kako će bilo EU bilo Rusija, naći odgovarajuće mesto u budućoj svetskoj konstelaciji. Nije reč samo o političkoj, ekonomskoj ili vojnoj moći već i traganju za njihovim novim identitetom. Rusija je veoma slaba država u eri globalizacije. Evropska Unija je nedovoljno efikasna za moderno vreme. Može se izvući pouka iz slavnih vremena početaka evropskih integracija u 20 veku. Najpre je potrebna velika ideja. Bez te velike ideje Monea, Šumana, Adenauera i ostalih, ne bi bilo moguće stvaranje EU. Sada je takođe potrebna velika ideja – ideja ’velike Evrope’ od Atlantika do Vladivostoka, kao nova verzija integracija, koja bi se zasnivala na novom pristupu i svesti o budućnosti“, kaže Lukjanov.
Vize problem i za Ruse
Mirek Topolanek smatra da su male šanse da se Evropska unija dogovori o zajedničkoj politici prema Rusiji.
„Razlog je što se velike evropske zemlje ponašaju kao Rusija. One se zalažu pre svega za ostvarivanje sopstvenih nacionalnih interesa. Sklapaju separatne sporazume sa Moskvom koja podstiče takvu politiku, kako bi podrila evropsko i transatlansko jedinstvo. Najpoznatiji je primer dogovora Putina i Šredera o gradnji gasovoda Severni tok. Na taj način jača pozicija Rusije a slabi evropska. Rusija je nažalost uspela u sprečavanju instaliranja antiraketnog štita u Centralnoj Evropi, iako joj nije bio pretnja. Istovremeno, Moskva koristi energente kao političko sredstvo, tako da je njenu nekadašnju moć koja je počivala na tenkovima sada zamenila moć nafte i gasa“, ocenjuje Topolanek.
Lukjanov ocenjuje da Rusija ne podriva evropsko jedinstvo, jer njega zapravo i nema.
„Žao mi je, ali bilo bi glupo da Rusija ili bilo koja druga zemlja ne iskoristi priliku koja proizilazi iz razlika i razmimioilaženja u Evropskoj uniji. Štaviše, umesto željenog jačanja jedinstva, vidimo nakon usvajanja Lisabonskog sporazuma suprotne trednove tako da ne samo da velike zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije, nego i neke države srednje veličine, nastoje da ojačaju bilateralne odnose sa Rusijom, jer nemaju poverenja u EU institucije. To predstavlja problem i za Moskvu jer je i njoj potrebna ujedinjena Evropska unija“, kaže Lukjanov.
Istovremeno, Grigorij Javlinski smatra da je vizni režim Evropske unije veliki problem za rusko društvo.
„Naravno, razumem strah u Evropi da bi u slučaju vizne liberalizacije ruska mafija i gangsteri preplavili stari kontinent. Međutim, želim da vas uverim da u dugim redovima ispred zapadnih ambasada u Moskvi, nema kriminalaca. Reč je o običnim ljudima.
Javlinski: U dugim redovima ispred zapadnih ambasada u Moskvi, nema kriminalaca. Reč je o običnim ljudima.
Topolanek ističe da su EU i Rusija upućeni jedna na drugu.
„Prirodni saveznik Rusije nije Kina već Zapad, pre svega Evropska Unija i kada je reč o bezbdnosti, tačnije u borbi protiv terorizma. Ne smemo ponoviti greške iz prošlosti kada smo se sukobljavali. EU i Rusija su u istom čamcu. Suočavamo se sa istim izazovima, kao što su demografski a što utiče na slabljenje naše globalne ekonomske moći. Razlikujemo se oko nekih pitanja, kao što su demokratija i ljudska prava. Evropljani za razliku od Rusa više vole zakonske garancije nego romantične imaginacije, ali nas spaja hiljadu godina zajedničke istorije. To je teško zaboraviti“, kaže Topolanek.
Fjodor Lukjanov smatra da će spoljašnje okolnosti primorati i EU i Rusiju da prevaziđu razlike i okrenu se budućnosti.
„To će se veoma brzo desiti, jer smo straćili mnogo vremena. Verujem da ćemo jednog lepog dana iznenada videti da mnogi problemi u odnosima EU i Rusije, koji sada izgledaju nerešivi, biti minorni. I jedni i drugi postaju sve marginalniji na svetskoj sceni i njihove tenzije su drugima sve manje interesantne. Kada to shvatimo, počećemo da gradimo međusobno poverenje“, zaključuje Lukjanov.
*****
U okviru Teme sedmice, sa Foruma 2000, možete pročitati i tekstove:
Ugroženost demokratije na Zapadu
Korupcija kao pošast