Predstavnički dom pokreće proceduru za opozivom (impičment) predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) zbog indicija da je tražio političku pomoć iz Ukrajine, saopštila je predsedavajuća ovog tela Nensi Pelozi (Nancy Pelosi).
"Ove sedmice predsednik je priznao da je zatražio od ukrajinskog predsednika da preduzme mere koje bi mu politički koristile. Trampovi potezi otkrivaju nečasne akte u njegovoj izdaji zakletve koju je dao kada je stupio na predsedničku dužnost, izdaju naše nacionalne bezbednosti i integriteta naših izbora", istakla je Pelozi.
Time je, po njenim rečima, prekršio svoja ustavna ovlašćenja i izdao poverenje Amerikanaca.
"Predsednik se mora smatrati odgovornim. Niko nije iznad zakona", kazala je Pelozi.
Tramp je negirao da je uradio bilo šta nezakonito, dodajući da će impičment biti politički "pozitivan" po njega.
Postupak opoziva se odvija u tri faze. U prvoj, jedan od odbora pokreće istragu. Pelozi je saopštila da će šest odbora istraživati postupke predsednika Trampa.
U drugoj, Predstavnički dom, nakon iznošenja dokaza, treba da većinom glasova potvrdi pokretanje opoziva. Na kraju, Senat sudi optuženom.
Demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu, ali malo je verovatno da će Senat, koji bi trebalo da podrži odluku sa dvotrećinskom većinom i u kome Trampovi republikanci imaju prevlast, saglasiti sa opozivom aktuelnog predsednika SAD.
Demokrate navode da bi postupak u Predstavničkom domu mogao da se zaključi do kraja godine, prenosi "Si-En-En" (CNN).
Prema istraživanju "YouGov" 55 odsto Amerikanaca podržava Trampov opoziv ukoliko se potvrdi da je suspendovao vojnu pomoć Ukrajini da bi izvršio pritisak na njene vlasti da pokrenu istragu protiv Džoa Bajdena (Joe Biden).
Ukrajina, Tramp, Bajden
"Volstrit džornl" (The Wall Street Journal) je objavio pre nekoliko dana da je Tramp zatražio osam puta tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Ukrajine Volodomirom Zelenskim krajem jula ove godine da vlasti u Kijevu zajedno sa njegovim advokatom Rudijem Đulijanijem (Rudy Giuliani) istraže poslovne aktivnosti sina glavnog pretendenta demokrata za predsedničkog kandidata na izborima 2020. godine i nekadašnjeg potpredsednika Džoa Bajdena u Ukrajini.
Takođe, da je Bajden, dok je bio drugi čovek SAD, tražio smenu ukrajinskog glavnog tužioca koji je istraživao nezakonite radnje u kompaniji u kojoj je bio angažovan njegov sin Hanter (Hunter).
Tramp je, prema navodima uzbunjivača, uslovljavao američku vojnu pomoć Ukrajini pokretanjem istrage u cilju otkrivanja nezakonitosti u postupcima Džoa i Hantera Bajdena.
Pelozi je, kako javlja "Si-En-En", zatražila u utorak izjutra od Trampa da prosledi Kongresu žalbu uzbunjivača iz obaveštajne zajednice koju je podneo generalnom inspektoru američkih obaveštajnih službi, uznemiren zbog obećanja koje je Tramp, navodno, dao izvesnom stranom lideru.
Međutim, vršilac dužnosti direktora obaveštajne zajednice Džozef Maguiro (Joseph Maguire), nije prosledio ovaj prigovor u roku od sedam dana, kako nalaže zakon, jer je procenio da se ne radi o "hitnom slučaju".
Senat traži prijavu uzbunjivača
Senat je jednoglasno usvojio rezoluciju, koju je predložio lider demokratske manjine Čak Šumer (Chuck Schumer) u kojoj traži da mu se prosledi žalba uzbunjivača, objavio je ovaj senator iz Njujorka.
"To znači da su svi republikanski senatori podržali da izveštaj uzbunjivača bude odmah prosleđen komitetima Senata i Predstavničkog doma za obaveštajni rad", napisao je Šumer na Tviteru.
Tramp: Lov na veštice
Tramp je odmah reagovao porukom na Tviteru, nazivajući pokretanje impičmenta "zlostavljanjem predsednika" i "još vanrednog smeća vesti".
"Tako važan dan u Ujedinjenim nacijama, toliko rada i uspeha, a demokrate su morale da to upropaste i unize sa još vanrednih smeća vesti o lovu na veštice. Prilično loše za našu zemlju", napisao je Tramp na Tviteru.
"Nisu čak ni videli transkript razgovora. Potpuni lov na veštice", dodao je Tramp.
Tramp je obećao da će objaviti transkript razgovora sa ukrajinskim predsednikom da bi pokazao da je sve bilo "potpuno primereno".
"Državni sekretar Pompeo (Majk) je dobio odobrenje od ukrajinske vlade to objavi transkript telefonskog razgovora koji sam imao sa njihovim predsednikom. Oni takođe ne znaju šta je u svemu tome toliko važno. Potpuni lov na veštice i prevara demokrata", napisao je Tramp na Tviteru.
Bajden: Opoziv tragedija za koju je Tramp odgovoran
Džo Bajden je izjavio da bi Trampov opoziv bio "tragedija", ali "za koju je sam odgovoran".
Trampov menadžer: Obmanjujuća odluka Pelozi
Menadžer Trampove kampanje Bred Perskejl (Brad Parscale) kritikovao je odluku Nensi Pelozi, nazivajući je "obmanjujućom".
"Demokrate su zvanično trasirale put za ubedljivu pobedu @realDonaldTrump," napisao je Perskejl na Tviteru.
On je istakao da demokrate ne mogu pobediti Trampa zbog njegove politike i "izvanrednih dostignuća" pa pokušavaju, kako je istakao, da "pretvore skandal Džoa Bajdena u Trampov problem".
"Obmanjujuća impičment strategija demokrata trebalo bi da umiri njihovu besnu, levičarsku bazu, ali će samo poslužiti da ohrabri i ojača Trampove pristalice i omogući predsednikovu uverljivu pobedu," istakao je Perskejl.
Republikanci: Pelozi ne govori u ime Amerike
Lider republikanske manjine u Predstavničkom domu Kevin Mekarti (McCarthy) je izjavio da je Nensi Pelozi predsedavajuća ove institucije ali da ne govori u ime Amerike kada je reč o ovom pitanju.
"Ona ne može jednostrano da odluči šta se desilo u pomenutom slučaju. Oni su počeli da istražuju predsednika i pre nego što je izabran. U ovom domu su glasali tri puta o impičmentu: dva puta pre nego što je objavljena jedna reč iz Mulerovog izveštaja. Naš je posao da donosimo zakone, a ne da nastavimo da istražujemo nešto u pozadini, kada ne možete da nađete nijedan razlog da opozovete ovog predsednika", kazao je Mekarti.
Nijedan predsednik SAD nije smenjen
Postupak za opoziv predsednika SAD, prema Ustavu, može se pokrenuti zbog optužbi za "izdaju, podmićivanje ili druga ozbiljna krivična dela i prekršaje".
Samo su se dva američka predsednika, Endrju Džonson (Andrew Johnson) 1868. godine i Bil Klinton (Bill Clinton) 130 godina kasnije suočili sa impičmentom. Njima je u Predstavničkom domu izglasan opoziv, ali su oslobođeni optužbi u Senatu.
Postupak je pokrenut i protiv Ričarda Niksona (Richard Nixon) zbog afere "Votergejt" 1974, ali je prekinut nakon što je podneo ostavku.
Uslovljavanje vojne pomoći
Sve ovo podseća na već viđenu situaciju iz 2016. sa pričom o ulozi Rusije i tadašnjoj predsedničkoj kandidatkinji demokrata Hilari Klinton (Hillary Clinton).
Čitava priča počinje sa telefonskim razgovorom Trampa i ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog 25. jula ove godine.
Uzbunjivač iz redova američke obaveštajne zajednice je podneo prijavu generalnom inspektoru američkih obaveštajnih službi da je američki predsednik, navodno, vršio pritisak na svog ukrajinskog kolegu da sprovede istragu o poslovima porodice Bajden u njegovoj zemlji.
Prema tim izvorima, Tramp je razgovarao i o 250 miliona vojne pomoći Ukrajini, koju je Kongres odobrio - ali je Bela kuća odložila njenu isporuku do sredine septembra. "Vošington post" (The Washington Post) i ostali američki mediji pišu da je Tramp rekao šefu svog kabineta Miku Malveniju (Mick Mulvaney) najmanje jednu sedmicu pre pomenutog razgovora sa Zelenskim, da odloži slanje pomoći.
Tramp: Poslovi Bajdenovog sina i u Kini
Tramp je na neki način priznao da je razgovarao o pomenutim temama sa ukrajinskim predsednikom. Istakao je da je pomenuo problem korupcije i ulogu Džoa i Hantera Bajdena, među ostalim pitanjima.
Bio je to "lep razgovor" preko telefona - "savršen" razgovor, kazao je Tramp, negirajući međutim da je povukao vojnu pomoć da bi izvršio pritisak na Zelenskog da istraži poslovanje svog političkog rivala. Istovremeno, predsednik SAD je istakao da pošto Vašington daje pomoć Ukrajini "želimo da budemo sigurni da je zemlja poštena. Ako ne govorimo o korupciji, zašto biste dali novac zemlji koju smatrate korumpiranom".
Tramp je tokom susreta sa poljskim predsednikom Andržejom Dudom (Andrzej) u Njujorku rekao da je njegova glavna primedba kada je reč o američkoj pomoći Ukrajini, nedostatak podrške Evropske unije: "Zašto Evropa ne pomaže Ukrajini više? Zašto SAD uvek moraju to da čine?"
Tramp je optužio Hantera Bajdena, međunarodnog poslovnog konsultanta, da je u vreme dok je njegov otac bio potpredsednik SAD "uzeo novac" od Kine, sugerišući da će zbog toga Džo Bajden, ako bude izabran za predsednika, voditi mekšu politiku prema Pekingu. "(Oni) ne mogu misliti o ničemu boljem što bi voleli da vide nego da Bajden dođe na tu poziciju", smatra Tramp.
Američki predsednik je na Tviteru napisao da su kontroverzu izazvali Demokratska stranka i "lažljivi mediji".
"Sada lažni mediji kažu da sam 'pritiskao ukrajinskog predsednika najmanje osam puta tokom telefonskog razgovora sa njim'. Ta navodna informacija je došla od takozvanog 'uzbunjivača' za koga kažu da čak nije ni imao neposredni uvid o čemu se razgovaralo", napisao je Tramp na Tviteru.
On je dodao da je uzbunjivač možda izdajnik: "Da li je on na strani naše zemlje? Odakle je on?".
Demokrate kritikuju, republikanci uzdržani
Kongresmeni iz redova Demokratske stranke smatraju da je pomenuti telefonski razgovor veoma važan jer pokazuje kako se predsednik ophodi sa stranim liderom.
Kritičari Bele kuće ističu da je Tramp izvršio pritisak na Zelenskog, tražeći od njega da naloži svojim saradnicima da istraže poslovne aktivnosti Hantera Bajdena, koji je bio u upravljačkom timu kompanije u vlasništvu ukrajinskog oligarha.
Demokrate navode da je Tramp želeo da vlasti u Kijevu pokrenu istragu o korupciji kako bi narušio ugled Hantera i njegovog oca.
Republikanci u Kongresu su za sada uzdržani u ovom slučaju, što još jednom pokazuje kako se oko ovog pitanja, kao i mnogih drugih, političari svrstavaju i dele u skladu sa partijskom pripadnošću.
Jedino je Mit Romni (Mitt Romney), senator iz Jute i kandidat republikanaca na predsedničkim izborima 2012, izjavio da bi želeo da sazna više o pomenutom slučaju.
Žalba uzbunjivača nije stigla do Kongresa
Nakon što je primio žalbu uzbunjivača, generalni inspektor obaveštajne zajednice Majkl Atkinson (Michael) je obavestio Džozefa Maguira (Joseph Maguire), vršioca dužnosti američke obaveštajne zajednice, navodeći da se radi o "hitnom slučaju" te da se prigovor sastoji od "ozbiljnog ili grubog problema, zloupotrebe ili kršenja zakona" koji uključuje tajne podatke.
Prema zakonu, direktor obaveštajne zajednice je obavezan da u roku od sedam dana prosledi žalbu uzbunjivača obaveštajnim komitetima u Kongresu. Međutim, Maguiro to nije učinio, već se konsultovao sa advokatom koji mu je rekao da slučaj nije "hitan", u najmanju ruku sa pravnog stanovišta, prenosi "Njujork tajms" (The New York Times). Stoga je Maguiro zaključio da nije potrebno da obavesti kongresne odbore o ovom dokumentu.
Doduše, generalni inspektor je obavestio Kongres o postojanju žalbe, ali nisu prosleđeni detalji.
Demokrate od tada traže više informacija - uključujući transkript Trampovog razgovora sa Zelenskim - ali je Bela kuća to odbila.
Predviđeno je da Maguiro svedoči pred Komitetom Predstavničkog doma za obaveštajni rad u četvrtak. Članovi ovog tela će verovatno tražiti da im se omogući uvid u prigovor uzbunjivača. U slučaju da im to bude uskraćeno, predsedavajući Komiteta Adam Šif (Schiff) će možda pokrenuti sudski postupak, prenosi "Si-En-En".
Predsednik SAD zaštićen od krivičnog postupka
Najteža optužba je da je Tramp pritiskao stranog lidera da prikupi informacije koje mogu naštetiti njegovom političkom rivalu, navodeći pri tom opciju uskraćivanja američke vojne pomoći kao sredstvo ucene.
Ova situacija podseća na nedavno zaključenu dvogodišnju istragu Roberta Mulera (Mueller) o mogućim vezama Trampovog štaba sa Rusijom tokom predsedničkih izbora 2016.
U Mulerovom izveštaju se navode višestruki kontakti Trampovih saradnika i ruskih državljana, uključujući sastanak u junu 2016. sina budućeg američkog predsednika (Donalda Trampa mlađeg) sa nekoliko Rusa bliskih Kremlju.
Bilo je polemika da li naručivanje istraživanja opozicionog karaktera od strane vlade predstavlja kršenje finansijskih pravila kampanje, ali je Muler odbio da to uvrsti kao prekršaj.
Trampov razgovor sa Zelenskim bi takođe mogao potencijalno da se tretira kao kršenje federalnih propisa o mitu. Specijalni istražitelj je zaključio da smernice Ministarstva pravde zabranjuju podizanje optužnice protiv aktuelnog predsednika, čak iako je prekršio zakon. To znači da je Tramp zaštićen od krivičnog gonjenja.
Demokrate do skora podeljene oko impičmenta
Nakon zaključenja Mulerove istrage raste podrška među demokratama - koji imaju komotnu većinu u Predstavničkom domu - za pokretanje procedure Trampovog opoziva.
Međutim, do sada su lideri demokrata u Kongresu bili protiv otvaranja formalne istrage koja bi mogla voditi ka glasanju o opozivu predsednika SAD.
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelozi smatra da bi to moglo da ugrozi šansu demokrata da ponovo budu izabrani u distriktima u kojima prevladava umereno biračko telo. Takođe, izglasavanje Trampovog opoziva u Predstavničkom domu ne bi imalo praktičnog efekta, jer Senat, u kome su republikanci u većini, nikada ne bi podržao takvu odluku.
Da li je Bajden bio u sukobu interesa?
Tramp i njegov advokat Rudi Đulijani, inače bivši gradonačelnik Njujorka, usredsredili su se na činjenicu da je Džo Bajden, dok je bio potpredsednik SAD, uspeo da 2016. izdejstvuje smenu glavnog ukrajinskog tužioca Viktora Sokina.
Sokinov ured je istraživao poslovanje gasne kompanije "Burisima Holdings", koja je u to vreme angažovala u bordu direktora Bajdenovog sina Hantera, plaćajući mu 50 hiljada dolara mesečno.
Tramp i Đulijani tvrde da je Džo Bajden vršio pritisak, uključujući pretnju o povlačenju garancija na milijardu dolara američkog zajma Ukrajini, kako bi zaštitio svog sina i kompaniju u kojoj je radio od obelodanjivanja kriminalnih radnji.
No, kako prenosi "Bi-Bi-Si", za sada nema dokaza da se Bajdenov postupak može podvesti pod korupciju, niti da je imao direktne veze sa poslovima njegovog sina u Ukrajini.
Međutim, kritičari smatraju da u najmanju ruku poslovne veze Bajdenove porodice u Ukrajini stvaraju utisak o sukobu interesa.
S druge strane, Bajden nije jedini američki, evropski i ukrajinski zvaničnik koji je tražio Sokinovu smenu.
Kako piše "Njujork tajms", ukrajinski tužilac nije "agresivno vodio" istragu u "Burisima", već je optužen da je pretio njome da bi iznudio mito od čelnika kompanije.
Nakon Sokinove smene, njegov naslednik Jurij Lutcenko je nastavio istragu još deset meseci okončavši je bez pokretanja postupka.
Razlike između ovog slučaja i 2016.
Iako postoje sličnosti između ovog slučaja i navoda o mešanju Rusije u američke predsedničke izbore 2016, ima nekoliko razlika.
Naime, pre tri godine Tramp je bio privatno lice koje je težilo da pobedi na izborima. Možda su njegov izborni štamp kontaktirali strani državljani nudeći pomoć, ali to nije imalo praktičnog efekta, kako je konstatovano u Mulerovom izveštaju.
Tramp se sada - sa svom moći koju mu predsednička funkcija pruža - sumnjiči da je razgovarao sa stranim liderom na neprimereni način. Mada negira da je pritiskao ukrajinskog predsednika, kritičari smatraju da blokiranje vojne pomoći i, istovremeno, traženje istrage u slučaju Bajden - čini Trampov cilj kristalno jasnim.
Facebook Forum