Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Karadžić se nije pojavio u sudnici


Prazno mesto za Karadžića u sudnici Haškog tribunala, 26. oktobar 2009.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, nije se jutros pojavio na početku suđenja pred Haškim tribunalom.

Karadžić se nije pojavio u sudnicu u devet časova iz protesta što mu, kako je rekao, sud nije dao dovoljno vremena za pripremu .

Tribunal je rekao da će se pretres nastaviti sutra.

"Primećujem da optuženi, gospodin Karadžić, nije prisutan. Takođe, s obzirom da je odlučio da se sam brani nema nikoga ko je prisutan danas na pretresu u njegovo ime. Prošle sedmice, 1. oktobra, gospodin Karadžić je podneo podnesak u kojem je izjavio da se neće pojaviti na današnjem saslušanju zbog toga što nije potpuno pripremljen za suđenje," rekao je predsedavajući sudija O Gon-Kvon.

"Sudsko veće je pažljivo razmotrilo ovaj podnesak i 22. oktobra smo poslali pismo gospodinu Karadžiću u kojem smo ga podstakli da razmotri i promeni svoju odluku. Očigledno on to nije uradio.”

Karadžiću su iz Pretresnog veća poručili da odlukom o početku suđenja nije učinjeno ništa na štetu njegovog izbora da se brani sam, dodao je Gon-Kvon.

Veće je istaklo da svim optuženima garantuju da će se suđenje voditi u njihovom prisustvu ili u prisustvu njihovih zastupnika, dodavši da se suđenje u određenim okolnostima može vršiti i bez prisustva optuženog.

Upozoreno je da, ako optuženi nastavi sa opstrukcijama suđenja, postoje mere koje će se protiv njega preduzeti, a jedna od njih je određivanje njegovog zastupnika.
Protest neposredno pred početak današnjeg pretresa, Hag, 26. oktobar 2009.

Tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf izjavila je da je prisustvo Karadžića neophodno za početak suđenja, jer optuženi sam sebe brani.

“Njegovo odbijanje da prisustvuje blokira početak. Sudsko veće bi zato trebalo da nametne branioca kako bi sprečilo opstrukcije ovog postupka,” rekla je tužiteljka.

Erc-Reclaf je dodala da, ako se uzmu u obzir prethodni podnesci i reči optuženog na početak suđenja bi se čekalo još približno osam meseci, jer je pre dva meseca govorio da mu je potrebno otprilike 10 meseci da se pripremi za suđenje.

“Sprečavanje početka suđenja na ovaj način bi suštinski i trajno opstruiralo ispravnost i brzinu odvijanja ovog suđenja i jedini način da se prevaziđe ova situacija je nametanje branioca,”, ponovila je tužiteljka.

Majke Srebrenice šokirane

Današnji pretres završio se nakon što je predsedavajući sudija Gon-Kvon najavio nastavak suđenja za sutra.

"S obzirom da je optuženi odsutan, kao i branilac koji će ga predstavljati, veće će završiti pretres za danas."

Zbog odluke da početak suđenja bude odložen do sutra sa galerije sudnice glasno su negodovale predstavnice Udruženja majki Srebrenice i Žepe.

Članica ovog druženja Zumra Šehomerović rekla je novinarima da je „totalno šokirana i izbezumljena ponašanjem suda“ i dodala da joj se "čini da je reč o svetskoj politici i da svet tako hoće".

"Mi, majke Srebrenice, ljute smo što sudski podstupak teče ovako, jer želimo da se pravda i istina dostignu dok smo mi još uvek žive," kaže Nirmela, jedna od članica Udruženja majke Srebrenice.

Advokat Udruženja Aksel Hagedorn rekla je Rojtersu da su majke Srebrenice zadovoljne što će se ovo suđenje desiti nakon 14 godina dodavši da "one i dalje smatraju da je sramotno da Ratko Mladić nije uhvaćen ni nakon 14 godina i da je još uvek u bekstvu."

Nedaleko od zgrade Tribunala, protest je održala grupa Bošnjaka.

"Nezavršeni posao"

Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.

Svjetski mediji su posvetili veliku pažnju početku suđenja Karadžiću, i vodeće televizijske mreže, kao što sui Si-En-En i Bi-Bi-Si, su direktno prenosile početak suđenja.

Alan Litl, novinar Bi-Bi-Sija i autor knjige i dokumetarnog serijala "Smrt Jugoslavije", rekao je nakon što je odgode suđenje da je proces bivšem vođu bosanskih Srba "dio nezavršenog posla u Bosni i Hercegovini koja se nalazi u vremenskoj kapsuli".

Britanski dnevnik Indipendent je u uredničkom osvrtu povodom početka suđenja rekao da Evropa ove godine slavi 20 godina od pada komunizma.

"Ali takođe ima i manje veselih godišnjica, uključujući i godišnjicu Srebrenice. Suđenje gospodinu Karadžiću za ratne zločine je direktan podsetnik da prošlost nije svuda tako lako zaboravljena."


Detalje o slučaju Karadžić kao i optužnicu protiv njega možete pročitati OVDE.
Tužilaštvu ograničeno vreme na 300 sati

Sudije su u više navrata izrazile zabrinutost zbog obima postupka protiv Karadžića kao nekoga ko je optužen za političku osnovu najtežih zločina koji su od 1992. do 1995. počinjeni u bosanskom ratu. Iako je pretprocesni sudija O’Gon Kwon izrazio nezadovoljstvo zbog odlučnog stava Tužilaštva da udovolji samo nekim zahtevima koji su se ticali skraćivanja optužnice, on nije iskoristio mogućnosti koje mu stoje na raspolaganju za njeno dodatno sažimanje. Najpre su sudije 22. jula od Tužilaštva zatražile da razmotri smanjenje broja optužbi protiv okrivljenog.

Tužilaštvo je 31. avgusta saopštilo kako, ukoliko sudije to zahtevaju, može odustati od 10 od ukupno 27 opština koje se pominju na važećem spisku optužbi, koji je objavljen 17. februara ove godine. Sudije su potom pozvale na dodatna skraćenja tvrdeći kako broj opština obuhvaćenih optužbom ne bi trebalo da bude veći od ukupno 12. No, tužioci su u pismenom odgovoru od 18. septembra objasnili kako više ne mogu smanjivati broj opština ili redukovati broj lokacija na kojima su navodno počinjeni zločini jer bi se to nepovoljno odrazilo na sposobnost Tužilaštva da pravično izvede dokaze.

Uprkos nastojanjima sudskog veća da ohrabri Tužilaštvo da odredi lokacije i incidenate koje bi moglo da izostavi iz ovog postupka, Tužilaštvo se, nažalost, opredelilo da to ne učini, rekao je sudija Kwon. Karadžić je optužen za genocid koji je 1995. počinjen u Srebrenici i za opsadu Sarajeva koja je trajala 44 meseca, kao i za genocid koji je u pojedinim delovima Bosne počinjen nad bosanskim muslimanima i Hrvatima.

Okrivljenom će se suditi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući progone, istrebljenje, ubistva i deporatacije izvršene u periodu od 1992. do 1995. godine. Da bi uticale na dužinu suđenja, sudije su ove sedmice utvrdile rok u kome Tužilaštvo mora okončati svoj dokazni postupak. Tužilaštvo će na raspolaganju imati ukupuno 300 sati za saslušanje svedoka.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG