Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Subotica grad niske nezaposlenosti, Subotičani ipak odlaze


Autobuska stanica u Subotici, ilustrativna fotografija

Lila Tarko je 2016. godine napustila Suboticu i otišla da živi i radi u Austriji gde je završila školovanje i dobila stalni posao. Radi u oblasti medicine, sa decom i osobama sa smetnjama, a, kako kaže, zarađuje šest puta više u odnosu na primanja koja je imala u Subotici.

“Tamo sam zarađivala 350 evra, a ovde 2.100 evra”, kazala je Tarko u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kako je rekla, otišla je iz Srbije zbog “loše situacije u državi”.

“Srbiju sam napustila jer sam bila jako razočarana zbog korupcije i političke situacije. Nisam više verovala da će ikada biti bolje. Otišla sam jer sam videla da kada se čovek jednom razboli u Srbiji, više se nikad neće izlečiti. Otišla sam jer nisam mogla više da gledam kako se političari bogate i prodaju svoje duše, a drugi koji žele da rade, a neće da se učlane ni u kakve partije, dobiju otkaze i teško mogu da prežive. Nisam mogla da živim sa tim da je laž jača od istine”, rekla je Tarko.

Najviše posla u ’špicu’

Subotičanin Saša Milanković već oko devet godina radi na brodu i obilazi najlepše, najskuplje i najluksuznije turističke destinacije u svetu. Trenutno radi na sezonskim poslovima koji uglavnom traju od aprila do kraja septembra, dok su jul i avgust, kako kaže, “špic” u turizmu, kada ima najviše posla. Međutim, i kada je preko zime bio kući, najčešće je radio.

On je za RSE rekao da je jedan od razloga za rad u inostranstvu svakako materijalnog karaktera.

“Zarade su dobre, naspram subotičkih, naravno, uz odricanja tipa odvojenost od porodice, odsustvovanje sa bitnih životnih događaja”, kazao je Milanković.

Manje nezaposlenih u Srbiji zbog zapošljavanja ili migracija
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:17 0:00


Prema njegovim rečima, Subotica, grad na krajnjem severu Srbije kod granice sa Mađarskom, se mnogo promenila u poslednje dve decenije i to je uticalo na formiranje drugačijih životnih odluka.

“Imali smo raznih ideja o iseljenju kao konačnom rešenju. Međutim, lako je voleti Suboticu na daljinu i govoriti kako je nekada bio lep grad. Neko ipak treba i da ostane i pazi da to svetlo, koje mnogi očekuju da se ugasi, održava da gori i dalje”, smatra Milanković.

Dodao je da sebe ne smatra iseljenikom i da i dalje pripada Subotici i Vojvodini i da i sada čeka, ploveći po Balearskim ostrvima, da se vrati kući – do naredne plovidbe.

Na osnovu istraživanja koje je prošle godine objavila Krovna organizacija mladih Srbije “Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji 2018. godine”, navedeno je da je 71 odsto ispitanika izrazilo želju da napusti mesto u kom živi, a da većina želi da ode u zemlje zapadne Evrope.

Prvi koraci države

Država nema pouzdane podatke o broju ljudi koji su napustili državu, kao ni adekvatne mere koje bi sprečile sve masovniji odlazak građana.

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je krajem septembra da će uskoro Skupštini predložiti mere za zapošljavanje mladih i poreske olakšice za kompanije koje ih angažuju, kako bi podstakli mlade da se vrate u Srbiju ili da ostanu da žive u njoj.

Vlast planira da od 1. januara kompanije koje budu zapošljavale osobe koje nisu bile u radnom odnosu tokom 2019. budu oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinose za Penzijsko-invalidski fond (PIO) u celosti tokom iduće godine i u najvećem delu tokom 2021. i 2022. godine.

Prema podacima Vlade Srbije, nezaposlenost u Srbiji je 10,3 odsto, dok je nezaposlenost mladih 24 odsto.

'Dolazim vikendom'

Slobodan Stojanović je sa svojom ženom krajem avgusta 2015. godine napustio Suboticu i preselio se u Švajcarsku, a već je 1. septembra počeo da radi na novom radnom mestu. Najpre se zaposlio u jednoj firmi gde je radio u centru za obuku zaposlenih, kao hausmajstor i zarađivao, podvlači sagovornik RSE, šest puta više nego u Srbiji.

“Tamo sam zarađivao neto 3.590 franaka (bruto 4.390), što je nekih šest puta više nego što sam zarađivao u Srbiji kao fitnes trener ili kao menadžer u velnes centru. Sada radim u firmi koja se bavi digitalnom štampom i svetlećim reklamama i zarađujem neto 4.000 franaka (bruto 4.800)”, rekao je Stojanović.

Srbiju je napustio zbog ličnog nepoverenja u državu i, navodi, veoma lošeg pravnog i zdravstvenog sistema.

“Otišao sam iz Subotice jer više nisam verovao državi i rukovodstvu, kao ni pravnom sistemu, a o zdravstvu i da ne govorim. Bez priložene koverte lekar nije bio dostupan, posebno kada je znao da nam je jako potreban, tada je pogotovo koristio priliku da se ’ogrebe’ za par stotina evra više”, kazao je Stojanović.

Dodao je da im je kuća više puta obijana i da se u njoj nije osećao sigurno - kako na ulici, tako ni u svom domu.

Robert Tot pet godina živi u Budimpešti, podstanar je i radi u jednoj transportnoj firmi kao koordinator transporta. Zarađuje oko 1,5 puta više u odnosu na subotička primanja. Njegovo dvoje dece takođe se školuje i živi u Mađarskoj.

On je za RSE rekao da se sigurnije oseća van svih dešavanja u Srbiji, pogotovo kada je u pitanju zaposlenje.

“Razočarao sam se u celokupno stanje u gradu i šire i, na žalost, ne mislim da će se nešto menjati na bolje u državi. Ne bih se čak ni usudio da prognoziram”, smatra Tot.

Kako kaže, u Suboticu dolazi svaki vikend i često u povratku ima mlade putnike sa kojima razgovara.

“To su mladi koji su godište moje dece, ’90-’95. godište. To je strašno koliko su razočarani i koliko njih je već otišlo. Čini mi se da će u tim generacijama biti najizraženiji odlazak ljudi”, kazao je Tot.

Odlaze zbog standarda, ali i vrednosti

Ljudi sa kojima smo razgovarali ne odlaze samo zbog loše finansijske situacije u državi nego i zbog nestabilne političke situacije i nepostojanja sistema vrednosti.

Profesorka makroekonomije iz Subotice u penziji Danica Drakulić rekla je za Radio Slobodna Evropa da je smanjeno interesovanje za upis na Ekonomski fakultet, a da se u završnim godinama vidi da studenti nakon prakse, razmene studenata, završavaju fakultet i odlaze u inostranstvo.

“Oni tokom prakse vide da su bolji izgledi za primanja, bolji je život i imaju veliko interesovanje za odlazak iz zemlje. Zbog slabih materijalnih mogućnosti primorani su da nađu posao ovde i to je vrlo iscrpljujuće i demoralizujuće zbog niskih plata, što je inicijalna kapisla koja ih tera na razmišljanje - da menjaju svoje živote”, smatra Drakulić.

Prema njenim rečima, ovaj trend odlazaka ljudi iz lokalne sredine i zemlje je dugogodišnji i nije reč samo o ekonomskoj migraciji, već i o vrednosnoj.

“Ljudi ne prihvataju sistem vrednosti koji se promoviše u poslednjim godinama, kadrovsko zapošljavanje, slaba perspektiva, slabo plaćeni i nekvalitetni poslovi”, kazala je Drakulić i dodala: “Čovek pripada čitavom svetu a ne jednom mestu i ovo je dosta prirodna i opravdana pojava.”

Međutim, mnogo je važnije pitanje, smatra ona, šta su generatori toga, koji su uzroci i šta je dovelo do ovakvog stanja i nebrige društva za ovakav trend osipanja ljudi.

“To je važno kada je u pitanju jedan masovan trend odliva visoko stručnih, kvalitetnih kadrova mlade generacije, najčešće se računa sa izgubljenim prinosom društvenog proizvoda, ali praktično, tu se radi i o depopulaciji zemlje i postepenom starenju stanovništva odlaskom mladih generacija”, kazala je Drakulić.

Dodala je da ukoliko se nešto korenito ne promeni u pogledu razvojnih tendencija Srbije, može da dođe do nekih drugih trendova poput dolaska radne snage iz drugih zemalja kojima će se ovaj prostor možda učiniti obećavajućim.

“Može da dođe do nekih migracija, pomeranja i da ovaj prostor popune ljudi kojima će se, u odnosu na njihovo poreklo, činiti da je ovo atraktivan prostor. Ali mislim da u trenutnim okolnostima, nedovoljna spremnost društva, slabi mehanizmi i slabe izlazne strategije, ovaj trend se neće zaustaviti i postojeće stanje će se sigurno nastaviti i narednih godina”, rekla je Drakulić.

Privredna zona u Malom Bajmoku
Privredna zona u Malom Bajmoku

Po zvaničnoj statistici, Subotica ima najnižu stopu nezaposlenosti od svih gradova u Srbiji.

Nesumnjivo je tome doprinela i Privredna zona u Malom Bajmoku, u predgrađu Subotice, u kojoj radi gotovo 7.000 ljudi. Broj zvanično nezaposlenih je u stalnom padu, samo je pitanje koliko je ljudi svoju radnu knjižicu odnelo sa sobom u inostranstvo, jer preduzeća u toj zoni sve teže dolaze do kvalitetne radne snage, koja neretko dolazi iz okolnih opština i drugih gradova Srbije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG