Dozvola za rad oduzeta joj je nepunih nedelju dana nakon što je Srpska napredna stranka na izborima izgubila vlast.
Tri dana kasnije, priveden je i njen vlasnik.
Godinama pre naglog sloma, i Davor Macura i Alta banka beležili su vrtoglavi uspon, dok su se u banci nizali računi državnih preduzeća.
"Ili se urušavanje desilo preko noći, što ne bih rekao da je ovde slučaj, ili su u centralnoj (državnoj) banci znali kakva je situacija, ali nisu smeli ranije da reaguju jer su bili izuzetno zavisni od vlasti", ocenjuje ekonomista Goran Radosavljević.
Dok Tužilaštvo ispituje da li je novac uoči oduzimanja dozvole Alta banci izašao iz zemlje, njen vlasnik sumnjiči se da je iz trezora u kešu izneo stotine miliona evra.
Uz nagli rast i investicije, gašenju banke biznismena bliskog dosadašnjoj vlasti prethodili su i unosni državni poslovi, poput naplate usluga javnih preduzeća.
Radio Slobodna Evropa (RSE) utvrdio je da je račune u Alta banci imalo više od 40 javnih preduzeća i još desetine firmi u državnom vlasništvu.
Zbog sumnji na pranje novca i pitanja o poreklu kapitala, ova banka bila je pod lupom evropskih institucija, dok je iz Sjedinjenih Američkih Država u oktobru stigao zahtev za uvođenje sankcija njenom vlasniku.
Uspon i pad Alta banke
Pod tim imenom, banka je osnovana 2020. godine kada kompanija Davora Macure kupuje državni paket akcija u nekadašnjoj JUBMES banci koja se bavila međunarodnim prometom.
Kasnijim otkupom akcija, Macurina Alta grupa postaje stopostotni vlasnik.
Pitanja o poreklu kapitala banke i sumnje u pranje novca u narednim godinama otvarale su evropske institucije, dok su iz Alte negirali sve navode o mogućim zloupotrebama.
Crveni alarm kod državnog regulatora – Narodne banke Srbije, trebalo je da upali brzina rasta banke, kaže za RSE ekonomista Aleksandar Stevanović.
"Za paljenje lampice je bila ta prekomerna likvidnost i držanje ogromnih količina gotovine. To je potpuno neuobičajeno za banku i bilo je dosta indikatora da se tamo dešavaju neke stvari koje nisu baš najnormalnije", dodaje.
Prema poslednjem finansijskom izveštaju iz juna 2026. godine, bilansna suma banke bila je oko 1,82 milijarde evra.
Za šest meseci, odnosno u odnosu na kraj 2025, porasla je za 170 miliona evra, pokazuje izveštaj dostavljen NBS.
Rast su pokazivali i prethodni godišnji izveštaji. Od kraja 2024. do kraja 2025, bilansna suma porasla je za 60 odsto.
Rastao je prihod od kamata i provizija, sredstva kod centralne - Narodne banke Srbije (NBS), kao i krediti i depoziti.
"Sada treba da snose odgovornost ljudi u Narodnoj banci jer ne možete da budete kontrolna funkcija, a da kažete – mi ne znamo šta se desilo", navodi ekonomista Goran Radosavljević.
Od 2012. na čelu NBS je funkcionerka Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković.
Nije se javno oglašavala nakon sloma Alta banke i izbora na kojima je njena partija poražena posle 14 godina na vlasti.
U obrazloženju oduzimanja dozvole, NBS je 31. oktobra saopštila da se u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, kao i da su ugroženi interesi deponenata.
Uz poziv tužilaštvu da istraži sve činjenice, četvoro viceguvernera NBS navelo je istog dana da su sa stanjem u banci, "koje je drastično odstupalo od izveštaja koji su im dostavljani, upoznati tek na hitnoj sednici 30. oktobra uveče".
"Siguran sam da banka ne bi bila ugašena da su rezultati izbora bili drugačiji", kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
Sumnje na iznošenje novca iz zemlje
"Ako je neko nakon gubljenja izbora rešio da izvuče veliku količinu novca iz banke i da to uradi brzo, neko je morao da mu dopusti", navodi Goran Radosavljević ukazujući na odgovornost Narodne banke.
Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je od NBS podatke o svim transakcijama, konverziji i odlivu novca sa računa Alta banke u inostranstvo.
NBS je dostavila podatke do 20. septembra. U odgovoru Tužilaštvu, banka je navela da će izveštaj za period nakon tog datuma "biti moguće dostaviti posle 4. novembra".
Ukoliko se utvrdi da je novac nezakonito prebačen u inostranstvo, vraćanje će zavisiti od toga gde je završio.
"Pretpostavke govore da je otišao u pravcu zemalja koje su u ovom momentu izopštene iz međunarodnog tržišta ili su već ranije bile baza za neka nepočinstva koja su se davno dešavala u Srbiji", kaže Aleksandar Stevanović.
Zbog sumnje da je u kešu iz trezora Alta banke izneo oko 383 miliona evra, 2. novembra priveden je i njen vlasnik Davor Macura.
"Ako se to desilo, ostajem zapanjen. I to je na jedan krivično delo", navodi Stevanović.
Saradnja sa javnim preduzećima
Rast Alta banke, koja je držala oko tri odsto ukupnog bankarskog tržišta u Srbiji, pratila je saradnja sa javnim i državnim preduzećima.
Polovinom 2025, Beograđanima je stiglo uputstvo da račune za struju više ne uplaćuju na račun Elektroprivrede Srbije (EPS) kod državne Uprave za trezor, već na račun ovog javnog preduzeća kod Alta banke.
EPS je tada saopštio da je Alta samo jedna od poslovnih banaka sa kojima ima uspešnu saradnju, a ugovori o detaljima te saradnje nisu objavljeni.
"Prebacivanjem plaćanja podizana je likvidnost banke. Znate li šta znači da vam neko preusmeri promet EPS-a koji se meri u stotinama milijardi dinara - preko noći postajete bitan činilac u finansijskom sistemu", navodi Goran Radosavljević.
Dve godine ranije, Alta je počela da posreduje u elektronskom plaćanju računa za struju preko aplikacije EPS-a "Uvid u račun".
Nakon oduzimanja dozvole za rad banci, EPS je saopštio da aplikacija u narednom periodu neće biti dostupna, a građanima je stigao novi račun za uplate.
Isto su učinila i javna preduzeća Parking servis Beograd i Informatika iz Novog Sada, kojoj su građani račune za stambeno-komunalne usluge takođe plaćali preko računa u Alta banci.
U EPS-u kažu da novac od naplate računa nisu čuvali u ovoj banci i da se u trenutku oduzimanja dozvole u Alti nalazilo manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate struje.
"EPS će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku", navodi se u saopštenju od 3. novembra i dodaje da poslovanje preduzeća nije ugroženo.
EPS ima račune u još devet banaka u Srbiji, a dominantan deo platnog prometa odvija preko se državne Poštanske štedionice, dodaje se.
Sredstva u stečajnom postupku potraživaće i svi klijenti koji su u Alta banci imali više od osiguranih 50.000 evra.
Koje državne kompanije imaju račune u Alta banci?
RSE je utvrdio da u Alta banci račune ima više od 40 javnih preduzeća i još desetine firmi u državnom vlasništvu.
Među njima su neka od najvećih preduzeća u Srbiji, poput Naftne industrije Srbije, koja je zbog većinskog ruskog vlasništva pod američkim sankcijama.
Račune u Alta banci imaju i državna preduzeća Pošta Srbije i Jugoimport, koji se bavi trgovinom naoružanjem.
Na spisku je i Telekom Srbija, EXPO, Srbijašume, Transportgas Srbija, Državna lutrija Srbije i Aerodrom Nikola Tesla.
I Telekoma su za RSE naveli da poslovanje nije ugroženo, da preko računa u Alta banci nisu obavljali platni promet, a da su depoziti koje je kompanija imala iznosili ispod 50 hiljada evra.
RSE nezvanično saznaje da ni poslovanje NIS-a nije ugroženo.
Račune u Alta banci ima i 13 direktnih budžetskih korisnika. Među njima je i Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za finansije, gradovi - Beograd, Leskovac, Vranje, Prokuplje i Bor, kao i nekoliko gradskih opština.
Na spisku je i Srpska pravoslavna crkva.
Nije poznato koliko su novca u trenutku blokade imali u Alta banci.
Na kraju 2025. godine, Alta banka je imala oko 66 hiljada klijenata – oko 56 hiljada građana i oko deset hiljada firmi.
Samo godinu dana ranije imala je oko 47 hiljada klijenata.
Zahtev za sankcijama i sumnje u pranje novca
Vlasnik Alta Group jedan je od četiri biznismena bliskih donedavnoj vlasti koji su se našli na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija.
Zahtev da se Macuri zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema je državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju 14. oktobra uputio republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson).
U pismu u koje je RSE imao uvid naveo je da je Alta banka umešana u poslove koji uključuju pranje novca.
Iz Alta banke su ove navode odbacili kao neistinite.
Zbog sumnji u adekvatnost kontrola protiv pranja novca i pitanja o poreklu kapitala, Macura se dve godine ranije našao i pod lupom Evropske centralne banke.
Financial Times je 2024. pisao da je ova banka mesecima proveravala Macurin Alta Pay zbog načina na koji je, zajedno sa kompanijom Diplomat Pay, stekao udeo u austrijskoj Addiko banci.
Alta Pay je tada odgovorio da nema saznanja o takvoj istrazi.
Pažnju javnosti Macura je privukao i sredinom oktobra 2026. kada je vraćen sa podgoričkog aerodroma nakon što mu nije dozvoljen ulazak u susednu Crnu Goru.
Kompanija je tada navela da mu nije saopšten razlog zabrane ulaska, a da je u zapisniku granične policije bila navedena "zaštita nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti".
Ko je Davor Macura?
Karijeru je počeo 2008. godine kao vlasnik menjačnice u beogradskom naselju Zemun, a šest godina kasnije osnovao kompaniju Alta d.o.o. sa osnovnim kapitalom od oko devet evra.
Firma je vremenom širila delatnost sa menjačkih poslova na platne usluge pa je 2019. promenila ime u Alta Pay Group, da bi 2025. počela da posluje kao Alta Grupa u kojoj je Macura stopostotni vlasnik.
Prema javno dostupnim podacima Agencije za privredne registre, osnovni kapital firme je od 2014. uvećan na oko 195 miliona evra.
Danas Macura ima vlasnički udeo u više od deset firmi, kojima uz bankarstvo, ulazi i u sektor nekretnina i trgovine, te regionalno širi svoje poslovanje.
Šta Alta ima u državama regiona?
Alta je kupila banku i osiguravajuću kuću u Severnoj Makedoniji.
Posle oduzimanja licence u Srbiji, Narodna banka Severne Makedonije uvela je privremenu upravu u Alta banku u Bitolju i ograničila raspolaganje sredstvima klijenata.
U Crnoj Gori Alta banka nije poslovala kao klasična banka, ali je njena kompanija Alta Pay Podgorica pružala platne usluge i omogućavala prenos novca.
Centralna banka Crne Gore oduzela joj je odobrenje 1. novembra.
Sporni poslovi
Macura je bio vlasnik i građevinske firme "Danica Park", ugašene 2024. godine.
A u vlasništvu ove firme bile su parcele u luksuznom beogradskom naselju Dedinje, koje se danas dovode u vezu sa Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem.
Obojica su pod međunarodnim sankcijama zbog optužbi za organizovani kriminal, dok je Radoičić na međunarodnoj poternici zbog organizacije oružanog napada na severu Kosova.
Istraživački portal BIRN je ranije objavio da je Macurina firma "Danica Park" bila vlasnik parcela i investitor radova na luksuznim vilama, izgrađenim jedna do druge.
Danas su njihove vlasnice Veselinovićeva sadašnja i Radoičićeva bivša supruga.
A kako su se stotine kvadrata gradile bez potrebnih dozvola, istraživao je RSE.
Macurina druga građevinska firma ABL Solvent kupila je 2021. nekadašnji kompleks Industrije motora i traktora (IMT) u Beogradu u stečaju za oko 70 miliona evra.
Na tom mestu najavljena je izgradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa, koju su pratile kritike dela struke zbog investitorskog urbanizma, ali i netransparentnog načina na koji je Macurina firma došla do državne imovine.
Poslednji poslovni poduhvat, uoči oktobarskih izbora, bilo je preuzimanje maloprodajnih lanaca Idea Marketi i povezanih firmi.
Macurina holding kompanija Alta Retail kupila je od hrvatske Fortenova grupe sistem u okviru kojeg posluju trgovinski brendovi Idea, Roda i Mercator.
Prema podacima sa sajta kompanije Idea, lanac obuhvata više od 300 prodavnica u preko 80 gradova Srbije i zapošljava više od 6.500 ljudi.
U oktobru 2025. najavljena je i izgradnja 125 metara visoke "Alta kule" sa stanovima i novim sedištem banke - koja će godinu dana kasnije otići u stečaj.
Saradnja na tekstu:Nevena BogdanovićiJelena Janković