Političke partije poslednjih nedelja krstare Srbijom, bez jasnog plana i vizije kako rešiti ogromne ekonomske i socijalne probleme, gotovo trećine nezaposlenog stanovništva. U borbi za vlast partije obećavaju svašta po malo, ali niko nema jasnog plana za smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje standarda građana.
Kako je počela izborna kampanja utihunula su silna obećanja, srpskih političara o novim radnim mestima, boljem stanadardu i lepšem životu. Glasni ali bez konkretnih planova samo su promoteri stranačkih parola.
Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da će nova vlada u kojoj će valjda kako očekuje biti slični kadrovi, zagovarati podsticajne mere za rešavanje gorućih društvenih i privrednih tema.
„Zato verujem da će i nova vlada Srbije naći niz podsticajnih mera za zapošljavanje žena, osnivanje garantnih fondova, za smanjenje i poreske olakšice za zaposlenje žena starijih od 45 godina. U svakom slučaju promovisaćemo jednu novu porodičnu politiku“, iznosi delove nove ekonomske politike potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan.
Zagovarajući danas novu politiku kao da je juče pripadalo nekome drugome, gotovo da se nijedan političar u kampanji ne usuđuje da kaže dijagnozu potonule privrede, dubinu društvenog očaja i težinu radničke bede.
„Uprkos atmosferu jednog neosnovanog kriticizma postoje vrlo realni rezultati koji su učinjeni u prethodne četiri godine, koji nas kandiduju da ako smo umeli u najtežim ekonomskim trenutcima da učinimo pomake umećemo to da uradimo i u nerednom periodu. Pre nego oni što za 22 godine rada nemaju nijedan rezultata“, uverena je Trivanova.
Međusobne laži
Građani, sve manje veruju u ono što im obećavaju partije, svesni da je njihov glavni interes da se nađu na vlasti.
Ogromna nezaposlenost, loše stanje u privredi, socijalne napetosti nijednoj partiji nisu „target tema“ predizborne kampanje. U nesrazmeru između velikih obećanja i malih očekivanja, osiromašeni građani Srbije još uvek nemaju čiste papire ko i koliko može da pomogne njihovim novčanicima.
U pogledu rešenja sve sve stranke daju gotovo identična obećanja i programe. Teške životne teme uvek su loši birački magneti, pa otuda i ne čudi što nema ekonomskih planova i životnih tema, konstatuje ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević.
„Nevolja je što su u pogledu tih rešenja i obećanja o boljoj ekonomskoj budućnosti sve stranke iste kao „jaje jajetu“. Dakle, sve su na onoj staroj socijalističkoj paradigmi, jer svaka od njih kaže šta su ciljevi, više radnih mesta, ulaganja i tako dalje ali iz nijednog programa se ne vidi šta će oni da urade da bi do toga došlo. Dakle, to je ono što fali i niko od njih nema rešenje. Svi se hvataju za to da samo deklarišu ciljeve pa ako se birač uhvati ili ne, nikom ništa“, zaključuje Prokopijević.
Nedostatak hrabrosti ili planova da se ponude rešenje nije ništa drugo do širenja nerealnog optimizma. Programski direktor CESID-a Đorđe Vuković kaže da političari govore ono što bi građani želili da čuju, i da se njihove poruke, zahvaljući istraživanjima i marketinškim stručnjacima, poklapaju sa željama birača.
„Međutim nisu ni birači naivna kategorija pa da zaista veruju tome. Prosto izborna kampanja i tome služi da kod ljudi pobudi nadu da stvari mogu biti bolje da jednostavno stvari mogu biti lepše nego što jeste i shodno tome nisu birači ti koji baš u sve veruju. S druge strane jednao vole da ih čuju. I u tom smislu to je jedna igra u kojoj jedni druge lažu. Birači jednako znaju da je to laž, a s druge strane političari znaju da to što kažu neće moći biti realizovano zasigurno blizu onoga što se obeća“, Đorđe Vuković.
Kako je počela izborna kampanja utihunula su silna obećanja, srpskih političara o novim radnim mestima, boljem stanadardu i lepšem životu. Glasni ali bez konkretnih planova samo su promoteri stranačkih parola.
Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da će nova vlada u kojoj će valjda kako očekuje biti slični kadrovi, zagovarati podsticajne mere za rešavanje gorućih društvenih i privrednih tema.
„Zato verujem da će i nova vlada Srbije naći niz podsticajnih mera za zapošljavanje žena, osnivanje garantnih fondova, za smanjenje i poreske olakšice za zaposlenje žena starijih od 45 godina. U svakom slučaju promovisaćemo jednu novu porodičnu politiku“, iznosi delove nove ekonomske politike potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan.
Zagovarajući danas novu politiku kao da je juče pripadalo nekome drugome, gotovo da se nijedan političar u kampanji ne usuđuje da kaže dijagnozu potonule privrede, dubinu društvenog očaja i težinu radničke bede.
„Uprkos atmosferu jednog neosnovanog kriticizma postoje vrlo realni rezultati koji su učinjeni u prethodne četiri godine, koji nas kandiduju da ako smo umeli u najtežim ekonomskim trenutcima da učinimo pomake umećemo to da uradimo i u nerednom periodu. Pre nego oni što za 22 godine rada nemaju nijedan rezultata“, uverena je Trivanova.
Međusobne laži
Građani, sve manje veruju u ono što im obećavaju partije, svesni da je njihov glavni interes da se nađu na vlasti.
Ogromna nezaposlenost, loše stanje u privredi, socijalne napetosti nijednoj partiji nisu „target tema“ predizborne kampanje. U nesrazmeru između velikih obećanja i malih očekivanja, osiromašeni građani Srbije još uvek nemaju čiste papire ko i koliko može da pomogne njihovim novčanicima.
U pogledu rešenja sve sve stranke daju gotovo identična obećanja i programe. Teške životne teme uvek su loši birački magneti, pa otuda i ne čudi što nema ekonomskih planova i životnih tema, konstatuje ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević.
„Nevolja je što su u pogledu tih rešenja i obećanja o boljoj ekonomskoj budućnosti sve stranke iste kao „jaje jajetu“. Dakle, sve su na onoj staroj socijalističkoj paradigmi, jer svaka od njih kaže šta su ciljevi, više radnih mesta, ulaganja i tako dalje ali iz nijednog programa se ne vidi šta će oni da urade da bi do toga došlo. Dakle, to je ono što fali i niko od njih nema rešenje. Svi se hvataju za to da samo deklarišu ciljeve pa ako se birač uhvati ili ne, nikom ništa“, zaključuje Prokopijević.
Nedostatak hrabrosti ili planova da se ponude rešenje nije ništa drugo do širenja nerealnog optimizma. Programski direktor CESID-a Đorđe Vuković kaže da političari govore ono što bi građani želili da čuju, i da se njihove poruke, zahvaljući istraživanjima i marketinškim stručnjacima, poklapaju sa željama birača.
„Međutim nisu ni birači naivna kategorija pa da zaista veruju tome. Prosto izborna kampanja i tome služi da kod ljudi pobudi nadu da stvari mogu biti bolje da jednostavno stvari mogu biti lepše nego što jeste i shodno tome nisu birači ti koji baš u sve veruju. S druge strane jednao vole da ih čuju. I u tom smislu to je jedna igra u kojoj jedni druge lažu. Birači jednako znaju da je to laž, a s druge strane političari znaju da to što kažu neće moći biti realizovano zasigurno blizu onoga što se obeća“, Đorđe Vuković.
