Šta je beogradska trojka spakovala za briselski put

U Beogradu je odlazak najviših državnih zvaničnika u Brisel, predsednika Tomislava Nikolića, premijera Ivice Dačića i vicepremijera Aleksandra Vučića, najavljen kao prilika da se pokaže čvsrto jedinstvo u vezi sa pozicijom Beograda u ovoj ključnoj fazi pregovora sa Prištinom koji je zapeo oko nadležnosti predložene zajednice srpskih opština. Ipak, beogradska trojka je poslala uoči puta različite poruke javnosti.

Analitičari, međutim, procenjuju da su to nijanse koje ne dovode u pitanje jedinstven stav o strateškim pitanjima. Beograd je imao uvid u nacrt papira o zajednici srpskih opština koji pregovarač Ivica Dačić nije hteo da potpiše, jer ne predviđa izvršne nadležnosti na kojima Beograd insisitra. Da li je doveden u pitanje evropski put Srbije?

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u danu kada kreće ka Briselu da je moguće da će Beogradu biti ponuđen "apsolutno neprihvatljiv papir" u čiji nacrt je on imao uvid.

"Ako nam ponude papir koji je prepis zakona koji su u međuvremenu doneti u Prištini, bez ikakvog razmišljanja o tome šta su prava Srbije, ako iz tog papira bude jasno da oni bezmalo priznaju Kosovo kao državu, a o Srbiji ne vode računa, onda znači da nas EU ipak neće u svom sastavu. Mi smo u ovih, skoro godinu dana, otvorili mnogo puteva svesni toga da može da se desi da nas neko postavlja pred ultimatume", kazao je Nikolić.

„Mi idemo u Brisel, naravno da zaštitomo srpske interese, ali idemo po datum!“, poručio je dan uoči puta vicepremijer Aleksandar Vučić. Na pitanje da li postoji nešto na šta Srbija neće pristati ni po cenu datuma za početak pregovora o članstvu u EU, on je rekao da nije u stanju da odgovara na takav način, ali da je u Londonu, gde je boravio u zvaničnoj poseti i sastao se visokim zvaničnicima te zemlje, bio uveravan da će doći do povećanja nadležnosti zajednice srpskih opština.

Ova izjava potpredsednika Vlade došla je nakon što je premijer Ivica Dačić, pak, nešto ranije, pakujući se za Brisel rekao:

„Srbija neće promeniti stavove kako bi na leto dobila datum za početak pregovora o članstvu u EU”. “Bitne su samo nadležnosti”, poručio je Dačić objašnjavajući zašto nije potpisao ponuđeni papir u Briselu čime je obelodanjena pat pozicija i dodajući da on u Briselu ne vodi svoju ličnu politiku.

Jadranka Joksimović, narodna poslanica SNS kaže da razlike u iskazima koje primećuje javnost nisu suštinske.

“Nije uvek sve identično, nije isti način na koji svi govore, ali oko magistralnog pravca smo se razumeli. O tome postoji saglasnost”, kazala je Joksimović.

Razlike u procenama, ne u stavovima

Jedinstvo postoji oko strateških pitanja, kaže i dobri poznavalac kosovskih prilika Dušan Janjić, a to je da će se rešenje za zajednicu srpskih opština tražiti u okviru kosovskih granica, uz pokušaj da se u pregovorima dobije što više nadležnosti. Međutim, za razliku od Dačića koji govori o eventualnom prekidu dijaloga, potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je veče uoči odlaska poslao drugačiju poruku, precizira Janjić.

“Ono što bismo mogli tumačiti kao neke najave političkog nejedinstva ili različitih procena, to su izjave Dačića da on nije ništa potpisao, da je speman da se povuče, dok kod Vučića ne vidimo izjavu o povlačenju. Razlike su, ne u stavovima, već u procenama pojedinačnih političkih mogućnosti i eventualnih minusa ako se dijalog završi kompromisom, koji će očigledno morati da se napravi”, ocenjuje Janjić.

I spoljnopolitički komentator Boško Jakšić primećuje različita očekivanja od ishoda briselskog razgovora na najvišem nivou.

“Najeklatantniji primer različitih poruka je Dačićeva da nije prioritet datum, za razliku od Vučića koji decidno kaže da mi idemo u Brisel po datum”, zapaža Jakšić.

Milan Milošević, novinar nedeljnika Vreme, procenjuje da je Brisel pozvao ovoga puta trojku zbog objektivno različite političke težine koju ima, sa jedne strane pregovarač premijer Dačić, sa druge predsednik države Nikolić i potpredsednik Vlade Vučić.

“Premijer ima ograničen mandat za pregovore, on pokušava da u Briselu dobije ono što traži srpski vladajući politički vrh. Izgleda da je na Beograd iz Berlina vršen pritisak da se srpska pregovaračka delegacija pojača onima koji imaju stvarnu vlast u Srbiji“.

Podsetimo, u poslednje dve runde pregovora u Briselu postignut je dogovor o formiranju zajednice srpskih opština, ali ne i o nadležnostima. Priština uz eksplicitnu podršku Vašingotna poručuje da ne želi Republiku Srpsku u okviru svoje države, Beograd, pak, traži ozbiljne ingerencije za srpsku auotnomiju, čini se, po cenu da zastane na sledećoj evropskoj stepenici. Srpska pozicija je izuzetno teška, porede je sa plesom na vrhu špenadle. Sa čim će se vratiti iz Briela?

Dušan Janjić smatra da će dobiti Beograd nešto od traženih nadležnosti i datum za početak pregovora, a Boško Jakšić da će se trojka vratiti praznih šaka, jer se ništa neće odlučivati, ali da će uslediti pritisak na Prištinu, kako bi se uslišili neki od srpskih zahteva.

Dva dana nakon razgovora sa predstavnicima Beograda na najvišem nivou, šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton odlazi u Prištinu. Sa kakvom ponudom, možda će biti jasnije kada se vidi sa čim se vratila iz Brisela beogradska delegacija.