Dostupni linkovi

Vanredna vijest

NVO podsećaju na obavezu hapšenja Mladića


Prilikom jedne od potraga za Ratkom Mladićem, Foto: Branko Vučković
U danu kada Beograd očekuje početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako do sada osnovni uslov – hapšenje Ratka Mladića - nije ispunjen, tridesetak nevladinih organizacija podseća vlasti u Srbiji na ovu obavezu.

Oni navode da im namera nije da koče Beograd na putu ka Briselu, već da je 15 godina nakon genocida u Srebrenici, ovo moralna obaveza prema žrtvama i budućnosti Srbije.

"Prošlo je 15 godina od genocida u Srebrenici, a glavni vinovnik tog zločina Ratko Mladić još je na slobodi. To je moralna hipoteka Srbije sa kojom se ne može napred. Brojne generacije mladih koje dolaze, taoci su te hipoteke i nespremnosti vlade da izvrši svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Ali pre svega svoje moralne obaveze prema žrtvama i budućnosti Srbije",
stoji u saopštenju koje potpisuje tridesetak nevladinih organizacija i udruženja iz više gradova Srbije.

Milan Antonijević, Foto: Vesna Anđić
Ono stiže u danu odluke o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za koju je hapšenje Mladića do sada bilo prvi uslov. Postoji li bojazan bi nakon zelenog svetla iz Brisela vlasti u Beogradu mogle da ruke od ove obaveze, pitali smo u našem juarnjem programu jednog od potpisnika teksta Milana Antonijevića iz Komiteta pravnika za ljudska prava:

„Ne verujem, zato što je to isuviše veliko pitanje na kome Srbija ipak ostaje u jednoj formi testa. Ali, naše saopštenje jeste jedan vid upozorenja da tu moralnu obavezu ipak izvrši, čak i ako ona ne bude više u domenu nekih uslovljavanja kao što je do sada bila.“


Predstavnici civilnog sektora navode da ovakvim zahtevima ne žele da koče, niti usporavaju Srbiju ka Briselu, već da im je cilj da promene odnos vlasti, ali i većine građana prema ovom problemu.


naše saopštenje jeste jedan vid upozorenja da tu moralnu obavezu ipak izvrši, čak i ako ona ne bude više u domenu nekih uslovljavanja kao što je do sada bila.
Staša Zajović
iz nevladine organizacije Žene u crnom nema dilemu da se na obavezu hapšenja Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici još uvek gleda sa pragmatičnog političkog aspekta, jer da nije tako, podseća ona:

„Onda se predsednik Tadić, od koga su nevladine organizacije 2009. tražile i zahtevale da 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, ne bi oglušio o te zahteve.“


Obnavljanje poremećenog moralnog poretka


Stalna relativizacija zločina, za koje se odgovorni u većem delu javnosti tretiraju kao heroji, negiranje žrtava, rasprave kakve su se mogle čuti u srpskom parlamentu, koji na kraju jeste usvojio Deklaraciju o osudi događaja u Srbrenici, ali bez upotrebe reči genocid, čine da se odnos građana prema kažnjavanju odgovornih već godinama ne menja.

Svetlana Logar, Foto: Vesna Anđić
Svetlana Logar
iz agnecije Ipsos stratedžik puls:

„Kad god pitate građane da li je isporuka Ratka Mladića u interesu Srbije, vi još uvek, evo iz meseca u mesec, dobijate da ipak veći procenat građana kaže da nije.“

RSE: Prema vašem istraživanju od prošle godine, čak 31 posto građana ne zna za koje je zločine optužen Ratko Mladić. Kako biste objasnili ovakve rezultate?

„Kada razmislite na koji način se u stvari govori o svim tim događajima, ja se uvek vraćam na primer kada je uhapšen Karadžić. Dakle, ako pogledate sadržaj vesti u tom trenutku, mnogo se više govorilo o njegovom životu u vreme skrivanja, čak i o njegovim ljubavima, od toga se pravila nekakva romansa, a nije prva vest bila da se navede tačno zašto je Karadžić optužen.“


Tako se, iako je Međunarodni sud pravde Srbiju proglasio odgovornom za nesprečavanje genocida u Srebrenici, a Evropski parlament 11. jul proglasio danom sećanja na žrtve, svakog 11-og u mesecu u Beogradu okupi svega nekoliko aktivistkinja Žena u crnom. Staša Zajović:

„Jako je teško očekivati da građani imaju neki drugačiji stav, ukoliko sa nivoa institucija dolazi isključivo surova, pragmatična politika, ukoliko, takoreći, celokupna intelektualna elita i dalje opravdava rat i ratne zločine, ukoliko se u obrazovnim programima ništa ne menja, ukoliko mediji, ne samo što ignorišu, nego i izvrgavaju ruglu one koji postavljaju moralne zahteve. Ali naša iskustva ipak daju i optimizam, uz stavove i potrebe ljudi za obnavljanjem jednog poremećenog moralnog poretka.“

Žene u crnom za 11. jul, kada se navršava 15 godina od genocida u Srebrenici, uz pomoć međunarodnih organizacija civilnog društva, najavljuju niz akcija, kojima će uz „Marš zivota i marš smrti“ podsetiti javnost i odati poštu žrtvama.

*****
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:

NVO podsećaju na obavezu hapšenja Mladića
Na svakom daljem koraku biće Mladić
Još uvijek niko nije odgovarao za ratnu propagandu
Oboljeli od PTSP-a izloženi stalnoj retraumatizaciji
Lalović i Škiljević osuđeni za zločine na Kuli
Phillips: CIlj Sarajevsko-romanijskog kopusa bila je blokada Sarajeva

*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)

Pročitajte i ovo:
SSP za Srbiju tek osnovna škola

Vukčević: Uvek ima novih tragova oko begunaca
Mladić se krije u Beogradu?
Ko je odgovoran što Mladić još nije uhapšen
Ekskluzivno: Mladić je možda u Srbiji
Hapšenje više želja nego verovatnoća
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG