Za Kosovo "apsurd", za Srbiju "politička poruka kojom se traži odgovor države".
To su dosadašnje reakcije zvaničnika dve države na zahtev Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba, da Vlada Srbije Policiju Kosova proglasi terorističkom organizacijom.
Zahtev Srpske liste objavljen je nekoliko dana nakon što je Vlada Kosova, 29. juna, "Civilnu zaštitu" i "Severnu brigadu", dve organizacije za koje se veruje da deluju na severu Kosova, proglasila terorističkim.
Optužbe za terorizam dolaze u vreme povećanih tenzija na severu Kosova, ali i u trenutku kada međunarodna zajednica očekuje realizaciju sporazuma i dijalog Kosova i Srbije.
Šta su izjavili zvaničnici Kosova i Srbije?
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je zahtev Srpske liste 5. jula nazvao "apsurdom".
Za ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića ovaj zahtev je politička poruka kojom se traži reakcija države Srbije.
Dačić je 3. jula za televiziju B92 ocenio da je namera Prištine da proglašenjem pojedinih organizacija sa severa Kosova "terorističkim", izazove strah i iseljavanje Srba sa tog prostora.
Dačić je upitao da li Beograd treba da objavi imena svih Albanaca koji su, prema njegovim rečima, "godinama demonstrirali protiv Srbije", kao i da "Srbi imaju pravo da iskazuju svoje političke stavove".
Naim Leo Beširi, iz beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa(RSE) da iza izjava ministra Dačića ne stoji jasna strategija spoljne politike Srbije i da one služe u "dnevnopolitičke svrhe".
"Dačić šalje poruku međunarodnoj zajednici da način na koji Kurti (premijer Kosova) vodi politiku poslednjih meseci ugrožava dijalog", kaže on.
Zahtev Srpske liste "politički oportunizam"
Srpska lista zatražila je od Vlade Srbije 3. jula da "specijalne jedinice" Policije Kosova, obaveštajne strukture i sve "saradnike tih struktura" proglasi "terorističkim organizacijama jer ugrožavaju mir na ovim prostorima".
Srpska lista nije odgovorila na zahtev RSE da li im je iz Vlade stigao odgovor.
Inače, povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa Kosova jedan je od zahteva kosovskih Srba radi, kako ističu, smanjenja tenzija.
Međutim, Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da Srpska lista ovakvim potezima pokušava da iskoristi situaciju i dodatno eskalira situaciju kada je Kosovo "pod velikim međunarodnim pritiskom".
"To je jedan politički oportunizam koji nema nikakvog efekta. Čak i da Vlada Srbije pristane, Srbija na Kosovu nema nikakvu izvršnu vlast", kaže Elek za RSE.
Kosovo se trenutno suočava sa kaznenim merama koje mu je EU uvela zbog, kako je saopšteno, nepoštivanja zahteva za deeskalaciju na severu zemlje.
EU je privremeno suspendovala rad svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je prvi korak ka članstvu Kosova u bloku, kao i pozive za učešće Kosova na sastancima na visokom nivou.
Takođe, EU je suspendovala određena planirana sredstva za Kosovo.
Naim Leo Beširi, iz beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, kaže da ne postoji nikakav osnov za takav zahtev Srpske liste, političke partije koja funkcioniše u oviru "kosovskog ustavnog okvira".
"To je njihov populistički odgovor na proglašenje organizacija na severu Kosova terorističkim. To nije ništa neočekivano, ali svakako ne doprinosi smirivanju tenzija", kaže on.
Beširi navodi i da Srbija "tehnički" može da proglasi specijalne jedinice Kosova terorističkom organizacijom, ali da bi to izazvalo podsmeh međunarodnih organizacija.
"Kakav bi to efekat imalo na kosovske snage? Gotovo nikakve", kaže on.
Odluka Kosova "bez dejstva"
Beširi dodaje da ni prethodna odluka Kosova o proglašenju organizacija na severu Kosova terorističkim ne proizvodi posebno dejstvo u Srbiji.
"Te skupine ljudi dobijaju podršku iz Beograda, ne samo političku, već verovatno i iz bezbednosnih službi", kaže on.
Prethodno su "Civilna zaštita" i "Severna brigada", dve organizacije sa severa Kosova, proglašene terorističkim.
"Civilna zaštita" je zvanično na severu Kosova rasformirana 2015/16. godine na osnovu Briselskog sporazuma u okviru dijaloga Prištine i Beograda.
Radnici te organizacije su potom integrisani u kosovske institucije. Prema podacima Kosovskog centra za bezbednosne studije, "Civilnu zaštitu" na Kosovu su činili pripadnici koji su prošli vojnu obuku i smatrala se vrlo opasnom po bezbednost Kosova.
RSE nije uspeo da potvrdi da li je ona, nakon što je zvanično rasformirana, tajno funkcionisala ili je obnovljena.
"Severna brigada" pak potpisuje grafite na severu Kosova od kraja prošle godine. Neki od njih su: "Ne brinite! Tu smo! Čekamo!"
U nekim trenucima se potpisivala i kao "Brigada sever".
Ne zna se ko stoji iza nje, niti da li se radi o nekoj formalnoj organizaciji.
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da su ove organizacije sprovodile akcije "sa terorističkim elementima", kao što su: oružani napadi na pripadnike kosovske policije, pripadnike Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) i vojnike NATO-ove Misije na Kosovu (KFOR).
Sjedinjene Države su ocenile da Vlada u Prištini odluku o terorističkim organizacijama nije koordinirala s njima i drugim međunarodnim partnerima.
Šta je terorizam u srpskim propisima?
Krivično delo terorizam u Krivičnom zakoniku Srbije odnosi se na "zastrašivanje stanovništva" i ugrožavanje osnovnih "ustavnih, političkih, ekonomskih ili društvenih struktura Srbije, strane države ili međunarodne organizacije".
Obuhvata više krivičnih dela kao što je otmica, uništenje državnog ili javnog objekta, upotreba nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja.
U Krivičnom zakoniku spominje se i terorističko udruživanje kao krivično delo.
Visina kazne je različita, u zavisnosti od vrste krivičnog dela koje je počinjeno.
Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da bi trebalo da postoji optužnica za neko krivično delo pre nego što Srbija neku organizaciju označi kao terorističku.
Elek kaže da se Srbija drži liste terorističkih organizacija koji je usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. To su organizacije poput ISIS-a(ekstremistička grupa Islamska država) koje su, kako navodi, na udaru sankcija međunarodne zajednice.
Optužbe na putu dijaloga Kosova i Srbije
Naim Leo Beširi, iz beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, smatra i da se zvaničnici Kosova i Srbije ponašaju suprotno onome što trenutno očekuje Evropska unija.
"Postoji veliki pritisak na Beograd i Prištinu da se do kraja godine dođe do pravno obavezujućeg sporazuma, a čini se da Beograd i Priština pokušavaju da urade sve da antagonizuju ovu drugu stranu kako bi se održale tenzije koje bi onemogućile potpisivanje takvog sporazuma", kaže Beširi.
On ističe da se čini da dve strane žele da uđu u narednu godinu koja je "godina izbora u EU i SAD-u".
"To bi značilo da još dve godine neće biti nikakvog značajnog napretka u dijalogu jer će se čekati formiranje političke većine u EU, ali i da se vidi ko će pobediti na izborima za predsednika SAD-a", ističe Beširi.
Kosovo i Srbija vode dijalog posredstvom EU duže od deset godina u okviru kog je potpisano preko 30 sporazuma. Međutim, većina njih nije realizovana na terenu.
U Briselu su 27. februara u Briselu postigli Sporazum o normalizaciji odnosa, dok su 18. marta u Ohridu dogovorili Aneks za njegovu primenu.
Ipak, krajem maja došlo je do tenzija na severu Kosova kada su novi albanski gradonačelnici Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade, usprkos protivljenju lokalnih Srba koji su bojkotovali izbore.
Brisel je više puta tražio od Kosova i Srbije da preduzmu korake za hitno smirivanje napetosti i povratak dijalogu u cilju normalizacije odnosa.
Facebook Forum