Dostupni linkovi

'Srpska lista' preti, štetu ne procenjuje


Petar Petković (u sredini), novi šef kosovske kancelarije u Vladi Srbije, preti povlačenjem Srpske liste iz institucija na Kosovu. Na slici iza Petkovića su predstavnici ove stranke, kao i bivši šef kancelarije Marko Đurić (prvi levo od Petkovića). Beograd, 13. oktobar 2020.

Pretnja političkih predstavnika Srba sa Kosova da će napustiti centralne i lokalne institucije ukoliko se ne formira Zajednica opština sa srpskom većinom može da posluži kao vid pritiska i ucene na Vladu Kosova, imajući u vidu da je krhka, ocenjuje politikolog Ramuš (Ramuss) Tahiri. Međutim, on smatra da Srbi takvim potezom neće dobiti ništa.

A Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa Srbije o Evropskoj uniji podvlači da ko god da je doneo odluku o eventualnom izlasku Srba iz kosovskih institucija nije dobro proračunao da li će ona ići u korist ili na štetu Srbije.

Ko je uputio pretnju?

Novoimenovani direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković je, nakon sastanka sa predstavnicima Srpske liste u Beogradu 13. oktobra, rekao da će obaveze Srbije prema Briselskom sporazumu prestati ukoliko Kosovo ne ispuni svoje obaveze. Dodao je i da će, ukoliko se ne formira Zajednica opština sa srpskom većinom, Srbija razmotriti izlazak Srba iz kosovskih institucija.

Nakon Petkovićeve izjave, i Goran Rakić, predsednik Srpske liste koja ima podršku zvaničnog Beograda i zamenik premijera u Vladi Kosova, je naglasio da će politički predstavnici Srba na Kosovu razmotriti mogućnost napuštanja institucija.

Komentarišući ove navode, premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti je konferenciji za novinare u utorak, 14. oktobra, istakao da njegova Vlada nije pod pritiskom, te da neće prihvatati bilo kakve pretnje.

„Imamo koalicione sporazume sa svima, uključujući i Srpsku listu, sve dok ih se pridržavamo“, rekao je Hoti.

Zašto su bitni glasovi Srpske liste?

Politikolog Ramuš Tahiri (Ramush Tahiri) podseća da ovo nije prvi put da zvanični Beograd i Srpska lista upućuju ovakve pretnje i dodaje da je njihovo delovanje uvek koordinisano budući da Beograd ima potpunu kontrolu nad ovim političkim subjektom.

Tahiri ukazuje da Srpska lista može da ucjenjuje Vladu Kosova samo kada se radi o njihovim glasovima za održavanje ove vlade. Ali, kako dodaje, na opšti sistem u zemlji, ucene Sprske liste ne mogu imati uspeha.

Dodaje i da Kosovo mora da preduzme odgovarajuće mere za funkcionisanje državnog sistema na celoj teritoriji čak iako Srpska lista preduzme konkretne korake ka napuštanju institucija.

„Ja lično ne verujem da će (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ići ka ovom koraku. Jednostavno računa na neku vrstu pritiska kako bi dobio na vremenu i pokušao da animira međunarodnu zajednicu. Inače i Vučić i Rakić i Srpska lista znaju da niko na Kosovu ne može da formira Zajednicu ni milom ni silom ako nije u skladu sa preporukama Ustavnog suda“, ukazuje Tahiri.

Napominje da bi formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom mimo preporuka Ustavnog suda značilo rušenje kosovskog institucionalnog sistema.

Kakve bi bile posledice?

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa Srbije o Evropskoj uniji, u izjavi za RSE navodi da po Briselskom sporazumu Priština apsolutno ima obavezu da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom ali da bi izlazak Srba iz kosovskih institucija bio radikalna mera Beograda sa neizvesnim efektom.

„Zanima me čija je to odluka, ko ju je doneo i na bazi kojih analiza. Takođe me interesuje da li su izračunate sve dobiti i troškovi od eventualnog sprovođenja te mere, koja je sigurno opravdana ali je pitanje koliko bi ona bila na dobrobit ili štetu Srbije“, rekla je Dragojlović za RSE.

Šta je prethodilo?

Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je predviđeno prvim Briselskim sporazumom između Kosova i Srbije 2013. godine. Potom su 2015. usaglašeni principi za formiranje Zajednice. Iste godine, Ustavni sud Kosova je u 23 tačke utvrdio da ti principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali da bi mogli biti usaglašeni zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

Iako Srbija insistira da se pitanje Zajednice ponovo pokrene u okviru Briselskog dijaloga, premijer Kosova Avdulah Hoti isključuje takvu mogućnost.

Premijer Kosova Avdulah Hoti.
Premijer Kosova Avdulah Hoti.

On tvrdi da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana isključivo na osnovu odluke Ustavnog suda i nakon postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom, uključujući međusobno priznanje između dve strane.

Ramuš Tahiri ocenjuje da su zvanični Beograd i Srpska lista proračunato zapretili mogućnošću izlaska Srba iz kosovskih institucija jer je Vlada premijera Hotija slaba, odnosno ima samo 61 glas u Skupštini Kosova. Bez glasova Srpske liste ostaće sa 51 glasom, čime bi se otvorio put opozicionim strankama da sruše Vladu.

'Hotijeva vlada može da se sruši, ali Srbi izlaskom na birališta ne dobijaju ništa, jer nijedna druga vlada ne može da formira Zajednicu mimo zakonskih nadležnosti i preporuke Ustavnog suda.'
- Ramuš Tahiri

„Hotijeva vlada može da se sruši, ali Srbi izlaskom na birališta ne dobijaju ništa, jer nijedna druga vlada ne može da formira Zajednicu mimo zakonskih nadležnosti i preporuke Ustavnog suda“, naglasio je Tahiri.

Međutim, Dragojević ističe da Priština godinama ne ispunjava obaveze iz Briselskog sporazuma, potpisanog u aprilu 2013, kao i da je Srbija više puta pretila da će prestati da poštuje te odluke, i ocenila da je neophodno da Evropska unija i međunarodna zajednica izvrše pritisak na prištinsku stranu da uradi ono što je potpisala.

„Krajnje je vreme da neko ko je autoritet Prištini im stavi do znanja da nepoštovanje međunarodnih obaveza ne može da ih kvalifikuje za međunarodnog aktera. Oni pretenduju na stolicu u Ujedinjenim nacijama, a to znači da bespogovorno moraju prihvatati svoje obaveze. Činjenica je da je Srbija ispunila svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, a da druga strana nije ispunila obavezu formiranja Zajednice srpskih opština iz tog dokumenta koji je otvorio put ka normalizaciji odnosa“, navela je Nataša Dragojlović.

Lajčak pokušava deblokirati proces

Inače, Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak boravi na Kosovu od utorka 12. do četvrtka, 14. oktobra kako bi sa političkim predstavnicima i civilnim društvom “razgovarao o napretku postignutom od obnavljanja dijaloga u julu, te o narednim koracima u pregovorima o sveobuhvatnom sporazumu”.

Do sada se sastao sa premijerom Avdulahom Hotijem i predsednicom Skupštine Kosova Vjosom Osmani, predsednikom Hašimom Tačijem (Hashim Thaci) a u toku su i sastanci sa liderima političkih partija.

Planirano je da nakon Prištine poseti i Beograd.

Iz Brisela je ranije saopšteno da Lajčak dolazi u poseti Kosovu i Srbiji kako bi sa predstavnicima dveju zemalja razgovarao o "deblokadi pitanja Zajednice opština sa srpskom većinom".

Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG