Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija dobila ruski kredit od 200 miliona dolara


Serbia - Belgrade, Serbian Government building, undated
Ministarka finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović i zamenik ministra finansija Ruske Federacije Dimitrij Vladimirovič Pankin potpisali su danas u Moskvi ugovor o ruskom kreditu od 200 miliona dolara, koji je odobren Srbiji kao podrška budžetu i za finansiranje deficita, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Stručnjaci ističu da uslovi pod kojima se kredit uzima i nisu toliko loši, ali da nisu ni tako povoljni kako bi Beograd to želeo da predstavi.

Dragutinović je izjavila posle potpisivanja ugovora da je postojala mogućnost da se ugovor potpiše i pre kraja 2009. godine, ali da je to ipak ostavljeno za ovu godinu, da bi se izbeglo menjanje ruskih zakona.

Ona je istakla da je kredit isključivo namenjen za finansiranje deficita budžeta, a da su uslovi jako povoljni:

„Prvo, 12 godina je period vraćanja kredita, a grejs period je do 2012. godine. Kredit će se otplaćivati u 40 kvartalnih rata, a kamatna stopa je šestomesečni libor na američki dolar, koji sada iznosi oko 0,4 procenta i sa kamatnom maržom od 2,95, što sve skupa smatram povoljnom kamatnom stopom“, kaže ona.

Ali, neki ekonomisti ne misle tako. Ekspert Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča Vladimir Gligorov za RSE kaže:

„Ta marža od skoro 3 procenta nije mala i nije to kredit za koji možete da kažete da vam je poklonjen. Džabe nije, to u svakom slučaju“, kaže Gligorov.

Vesna Arsić, državna sekretarka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kaže za RSE da ruski kredit od 200 miliona dolara, posmatrajući ukupni dug koji Srbija ima, nije velika svota novca koja bi mogla da promeni odnos Srbije prema Rusiji i da je stavi u još podređeniji položaj. Ona ističe da je uprkos mnogim tvrdnjama kredit za Srbiju dobar.

“Ne vidim razlog zašto bi ovaj kredit bio tretiran na drugi način osim kao benefit Srbije, da nam na povoljniji način pokrije budžetski deficit koji sada imamo. Tako da ja to vidim kao pozitivan pomak i kao jedan segment uspešne saradnje sa Ruskom Federacijom”, kaže Arsić.

Mala vrata

Ekonomisti se slažu da se deficit mora pokriti zaduživanjem, pošto drugog načina nema. Jedan od onih koji ističe da je kredit povoljan je i Stojan Stamenković, član ekonomskog saveta premijra Mirka Cvetkovića i urednik časopisa “Makroekonomske analize i trendovi”:

“Mislim da je to povoljan kredit. Kada njega ne bi bilo onda bi morali da se traže neki drugi izvori sa skupljom kamatom i ako, naprimer, finansirate kredit trezorskim zapisima, onda ćete imati i znatno veće kamate, a mi u prva tri meseca ove godine, u odnosu na isti period prošle godine imamo smanjene i prihode i rashode, tačnije, više su smanjeni prihodi negio rashodi i zato i postoji opasnost da se pojavi problem sa pokrivanjem budžeta”, kaže on.

Sa druge strane, stručnjaci ističu da uzimanje kredita iz suverenih, umesto iz komercijalnih izvora, već dovoljno govori o ekonomiji jedne zemlje. Gligorov naglašava da je upravo ta činjenica, mnogo važnije nego visina kredita i način njegove otplate.

“To što se uzimaju krediti iz multilateralnih ili suverenih izvora, to samo znači da je pristup komercijalnim kreditima otežan ili skup što je gora ocena stanja nego sama činjenica da se novac uzima na zajam od država. Tako da, ovo obraćanje Rusiji, praktično samo govori o tome da Srbija nije zemlja koja može na normalan način i na komercijalnom tržištu da finansira svoje budžetske potrebe. To je, verujem, glavna stvar”, kaže on.

Podsetimo, ovaj kredit čije pregovaranje traje još od oktobra prošle godine, predstavlja samo prvi deo već ugovorenog kredita vrednog milijardu dolara.

Sledeća runda pregovora o kreditu za infrastrukturne projekte u Srbiji, od 800 miliona dolara, biće održana u maju, najavila je ministraka Dragutinović i istakla da će se ti projekti odnositi na železničku infrastrukturu, ako što je beogradski železnički čvor i pruge Beograd-Bar, Niš-Dimitrovrad i Valjevo-Loznica.

Iako se na prvi pogled ovakvi krediti čine povoljnim, na kraju, ukupan kredit može se pokazati kao problematičan jer, kako kaže Gligorov, odobravanje državnih kredita znači i ulazak kompanija tih zemalja, u ovom slučaju ruskih, na „mala vrata“ u srbijansku privredu i ekonomiju:

„Uz državne kredite obično idu i kompanije tih država pošto su to pare poreskih obveznika. Teško je takve kredite opravdati pred građanima, čak i u Rusiji, ako od toga nema koristi i ruska privreda“, naglašava Gligorov.
XS
SM
MD
LG