Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šanse železnice su u Koridoru 4


Železnička stanica u Beogradu, april 2010, foto: Vesna Anđić
Krajem jula ove godine železnice Srbije, Hrvatske i Slovenije potpisali su dogovor o osnivanju zajedničkog železničkog preduzeća sa sedištem u Sloveniji. Prvi poslovni potezi ove kompanije očekuju se već početkom septembra. Iako se mnogi građani nadaju da će ovakvo povezivanje znatno uticati na brži trasport ljudi u zemljama regiona, to se ipak neće tako brzo dogoditi.

Koridor 10 ili Koridor 4? Biće veoma važno pitanje za one koji od Nemačke ka Turkoj prevoze robu železničkim putem. Šta je brže i jeftinije definitivno će se videti u septembru kada zajedničko preduzeće tri železnice bude počelo da radi.

Hrvatski ministar mora, saobraćaja i infrastrukture Božidar Kalmeta je izjavio da je osnivanje zajedničkog srpsko-hrvatsko-slovenačkog željezničkog preduzeća "više nego dobra ideja", u kojoj nema politike, već joj je osnova čisto ekonomska.

Ipak, šta je sa putnicima? Da li i njih očekuje brži transport, posebno u letnjim mesecima kada mnogi iz Srbije putuju u Hrvatsku i Sloveniju na more.

Profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Dragomir Mandić kaže za RSE da je za unapređenje putničkog saobraćaja, koji građana očito najviše i zanima, potrebno učiniti nekoliko stvari.

”Prvo, da pruge makar vratimo na stanje koje smo imali kada su građene. Dalje, treba nabaviti nova prevozna sredstva, nove vagone, nove garniture, elektromotorne i dizel vozove. Drugim rečima, putnicima treba pružiti nešto više nego što je zajednički nastup u teretnom saobraćaju. Na kraju, isplatili se Srbiji da gradi pruge za velike brzine jer je relativno mali broj putnika koji se pojavljue na tim prugama? To je veliko pitanje”
, naglašava Mandić.

Jadran expres


Građani Kragujevca sa kojima smo razgovarali nemaju baš najbolje mišljenje o Železnicama Srbije, a voz kao prevozno sredstvo koriste samo u krajnjoj nuždi:

”Poslednji put sam putovao vozom 1962. godine kada sam išao za Venciju. To je vrlo loše i na znam ko putuje našim vozovima, sem onaj koji ima najmanje para pa ne može drugačije.”
Interesovanje za putovanje, pre svega između Beograda i Zagreba, je standardno i tokom čitave godine, pogotovu što je reč o Koridoru 10, ali i o međunarodnim pravcima, kaže direktor „Medija centra – Železnica Srbije“ Nenad Stanisavljević.


“Ne putujem vozom.”

“Nikada ne putujem vozom, obično koristim kola.”

“Naša železnica je nikakva, uvek je bila takva i sada je nikakva.”

“Ne znam kakva je železnica. Mislim da nije toliko loša.”


Nenad Stanisavljević
, direktor „Medija centra – Železnica Srbije“, kaže da to nije tako. On za RSE ističe da već četvrtu godinu zaredom ove železnice uvode specijalan voz, takozvani Jadran expres na relaciji Beograd-Split. On ističe da je pored relacije Beograd – Zagreb ovo druga po važnosti linija kojom se prevezi oko 1000 putnika tokom letnje sezone.

”Interesovanje za ovaj voz je iz godinu u godinu sve veće i zato je on već četvrtu godinu uveden u letnju turističku ponudu. Prošle godine iskorišćenost ovog voza bila je 80 procenata i treba reći da je interesovanje za putovanje, pre svega između Beograda i Zagreba standardno i tokom čitave godine, pogotovu što je reč o Koridoru 10, ali i o međunarodnim pravcima. Inače je relacija Beograd – Zagreb jedan od najtraženijih železničkih relacija u međunarodnom saobraćaju”, naglašava Stanisavljević.

Moguća dobra zarada


Sa druge strane, Dragomir Mandić, na naše pitanje da li građani Srbije, zbog godišnjih odmora, danas više koriste železnički saobraćaj nego pre i može li povezivanje tri železnice učiniti da protok ljudi bude veći, kaže:
Slovenija, Hrvatska i Srbija mogle bi godišnje zaraditi po 50 miliona evra, a put između Istanbula i Ljubljane skratiti za 20 sati, ukoliko bi železnički promet na Koridoru 10 postao konkurentniji od Koridora 4 koji ide preko Mađarske, tvrdi srbijanski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.


”Ma ne. To je vrlo mali broj putnika. Sada ima više jer je ranije bilo nula putnika, ali daleko je to od broja putnika koji bi železnica bila u stanju da preveze i to prema svim destinacijama. Dakle daleko je to od onoga što železnica može da ponudi, pre svega mislim na promenu odnosa i prema putnicima i komitentima u teretnom saobraćaju”, kaže Madić.

Studije pokazuju da je jedini deo na Koridoru 10 koji nije elektrificiran, zapravo, u Srbiji i to na relaciji Niš-Dimitrovgrad. Stručnjaci naglašavaju da je u oblasti infrastrukture najteže stanje na železnicama Srbije.

Milutin Mrkonjić, srbijanski ministar za infrastrukturu, istakao je nedavno da je glavni cilj učiniti Koridor 10, koji od Nemačke preko Austrije, Slovenije, Hrvatske i Srbije ide ka Turskoj, konkurentnijim od Koridora 4, koji ide preko Mađarske i preko koga za sada ide 90 procenata ukupnog saobraćaja između Nemačke i Turske, ali i skratiti put između Ljubljane i Istanbula sa sadašnjih 60 na 40 sati. On je istakao da bi svaka od zemalja u ovom poslu godišnje mogla da zaradi po 50 miliona evra.

Ali, šta dobijaju građani, koliko će oni morati da čekaju da bi se kvalitet usluga barem približio onim koji se nudi u Zapadnoj Evropi?

”Što se tiče putnika, kada ove tri železnice budu imale zajedničku tarifu, to će se odraziti i na putnički saobraćaj, tu nema dileme, ali prvenstveno velika je borba da se privuku teretni vozovi koji su mnogostruko na mrežama Evrope neko putnički vozovi, a pogotovu ovde pre teritorije Jugoistočne Evrope”
, kaže za RSE Miodrag Poledica iz Sektora za železnicu u Ministartsvu za infrastrukturu.

*****
Možda bi vas mogao zanimati i ovaj tekst BiH zainteresovana za zajednički projekat sa susjedima

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG