Odbor Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za pravna pitanja i ljudska prava odlučivaće u četvrtak o izveštaju Dika Martija, specijalnog izvestioca Saveta Evrope, u kojem navodi da su pripadnici OVK 1999. i 2000. godine organizovali ilegalnu trgovinu ljudskim organima.
Ako Martijev izveštaj u Odboru bude prihvaćen, o njemu će 25. januara iduće godine raspravljati Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Ukoliko ga bude i i usvojila, dokument će postati rezolucija koju ostaje još da potvrdi i Komitet ministara Saveta Evrope.
Podsetimo, inicijativu za otvaranje istrage pokrenula je 15. aprila 2008. godine većina od 17 predstavnika Odbora Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za pravna pitanja i ljudska prava, nakon prvih tvdnji o trgovini ljudskim organima na Kosovu koje je u svojoj knjizi iznela bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Carla del Ponte.
Sergej Lavrov i Vuk Jeremić u Moskvi, 15. decembar 2010Reagujući na Martijev izveštaj, čije su delove zapadni i lokalni mediji već preneli, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je u Moskvi prilikom susreta sa svojim kolegom iz Srbije Vukom Jeremićem, da je Rusiju “veoma zabrinula” informacija o sadržaju Martijevog izveštaja o Kosovu i pozvao da se javnosti pruži uvid u taj dokument.
“To su vrlo ozbiljne stvari i ako se to potvrdi – oni su činili zločine protiv čovečnosti”, rekao je Lavrov.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da kosovski premijer Hašim Tači nema političku budućnost nakon što je u izveštaju specijalnog izaslanika Saveta Evrope Dika Martija doveden u vezu sa organizovanim kriminalom.
“To su, naravno, zastrašujuće informacije, na koje su Rusija i Srbija i do sada pokušavale da skrenu svetu pažnju”, kazao je Jeremić.
Saopštenje koje je emitovano iz Vlade Kosova nakon što su obelodanjeni navodi iz izveštaja Dika Martija je “nepromišljena politička reakcija”, ocenila je za Radio Slobodna Evropa direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Ona veruje da će se odnos vlasti u Prištini pod pritiskom Evropske unije menjati, pogotovu što tragovi počinjenih zločina, kako kaže Kandić, vode do današnjih dana.
Odgovornost i međunarodne zajednice
Upitana da li je u vreme kada su NATO snage ulazile na Kosovo mogla da primeti da se događaju zločini o kojima Marti izveštava, Nataša Kandić kaže:
“Ne, u to vreme to nije bilo moguće pretpostaviti. Ja sam tada na Kosovu bila suočena sa užasnom situacijom. S jedne strane, sa užasnim grobnicama sa velikim brojem ljudi, Albancima koji su hodali od mesta do mesta pokušajući da pronadju svoje, u nadi da su živi; s druge strane, videla sam da se u prisustvu međunarodne zajednice, u prisustvu KFOR-a događaju otmice, kidnapovanja i da nema apsolutno nikakve reakcije. Štaviše, bila sam mnogo puta u situaciji da razgovaram i sa samim Albancima, koji su to takođe videli, ali bili potpuno bespomoćni da nešto preduzmu. Oni su, štaviše, mislili da je to stav medjunarodne zajednice, jedan od načina stabilizacije Kosova."
"Ti ljudi sa kojima sam razgovarala smatrali su da je davanje za pravo onima koji uzimaju pravdu u svoje ruke pogrešno, ali niko ko se tome protivio, nije smeo apsolutno ništa da kaže. Ja sam bila u prilici da vidim da su čak medjunarodne organizacije, kao što je OSCE, bile u takvom strahu da nisu bile spremne ništa da preduzmu. Mi smo to 2000. godine i objavili u našoj knjizi o nestancima i otmicama nealbanaca na Kosovu”, podseća Kandić.
Upitana da li to onda podrazumeva i pozivanje na odgovornost predstavnika međunarodne zajednice, predsednica Fonda za humanitarno pravo kaže:
“Apsolutno. Mislim da ona u ovom slučaju ne može da bude amnestirana. Naprotiv, mora se postaviti pitanje odgovornosti svih u čijem se prisustvu to događalo”, rezolutna je Nataša Kandić.
Bekima Bljakaja, direktora prištinske kancelarije Fonda za humanitarno pravo, koji je prikupljao izjave žrtava i njihovih porodica na Kosovu od 1998. do 2000. godine, pitali smo da li ima navode o „žutoj kući“ i prodaji organa.
„Mi smo se javno oglasili još kad je objavljena knjiga Carle del Ponte. Tada smo rekli da nemamo dokaza jer tokom našeg rada nismo naišli na dokaze za „žutu kuću“. Naravno, ima dosta izjava porodica žrtava da postoje logori u kojima se drže taoci – uglavnom se radi o Srbima. Međutim, mi nismo mogli niti da proverimo niti da potvrdimo te navode“, kaže Bljakaj.
Ako Martijev izveštaj u Odboru bude prihvaćen, o njemu će 25. januara iduće godine raspravljati Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Ukoliko ga bude i i usvojila, dokument će postati rezolucija koju ostaje još da potvrdi i Komitet ministara Saveta Evrope.
Podsetimo, inicijativu za otvaranje istrage pokrenula je 15. aprila 2008. godine većina od 17 predstavnika Odbora Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za pravna pitanja i ljudska prava, nakon prvih tvdnji o trgovini ljudskim organima na Kosovu koje je u svojoj knjizi iznela bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Carla del Ponte.
“To su vrlo ozbiljne stvari i ako se to potvrdi – oni su činili zločine protiv čovečnosti”, rekao je Lavrov.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da kosovski premijer Hašim Tači nema političku budućnost nakon što je u izveštaju specijalnog izaslanika Saveta Evrope Dika Martija doveden u vezu sa organizovanim kriminalom.
“To su, naravno, zastrašujuće informacije, na koje su Rusija i Srbija i do sada pokušavale da skrenu svetu pažnju”, kazao je Jeremić.
Saopštenje koje je emitovano iz Vlade Kosova nakon što su obelodanjeni navodi iz izveštaja Dika Martija je “nepromišljena politička reakcija”, ocenila je za Radio Slobodna Evropa direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Ona veruje da će se odnos vlasti u Prištini pod pritiskom Evropske unije menjati, pogotovu što tragovi počinjenih zločina, kako kaže Kandić, vode do današnjih dana.
Odgovornost i međunarodne zajednice
Upitana da li je u vreme kada su NATO snage ulazile na Kosovo mogla da primeti da se događaju zločini o kojima Marti izveštava, Nataša Kandić kaže:
“Ne, u to vreme to nije bilo moguće pretpostaviti. Ja sam tada na Kosovu bila suočena sa užasnom situacijom. S jedne strane, sa užasnim grobnicama sa velikim brojem ljudi, Albancima koji su hodali od mesta do mesta pokušajući da pronadju svoje, u nadi da su živi; s druge strane, videla sam da se u prisustvu međunarodne zajednice, u prisustvu KFOR-a događaju otmice, kidnapovanja i da nema apsolutno nikakve reakcije. Štaviše, bila sam mnogo puta u situaciji da razgovaram i sa samim Albancima, koji su to takođe videli, ali bili potpuno bespomoćni da nešto preduzmu. Oni su, štaviše, mislili da je to stav medjunarodne zajednice, jedan od načina stabilizacije Kosova."
"Ti ljudi sa kojima sam razgovarala smatrali su da je davanje za pravo onima koji uzimaju pravdu u svoje ruke pogrešno, ali niko ko se tome protivio, nije smeo apsolutno ništa da kaže. Ja sam bila u prilici da vidim da su čak medjunarodne organizacije, kao što je OSCE, bile u takvom strahu da nisu bile spremne ništa da preduzmu. Mi smo to 2000. godine i objavili u našoj knjizi o nestancima i otmicama nealbanaca na Kosovu”, podseća Kandić.
Upitana da li to onda podrazumeva i pozivanje na odgovornost predstavnika međunarodne zajednice, predsednica Fonda za humanitarno pravo kaže:
“Apsolutno. Mislim da ona u ovom slučaju ne može da bude amnestirana. Naprotiv, mora se postaviti pitanje odgovornosti svih u čijem se prisustvu to događalo”, rezolutna je Nataša Kandić.
Bekima Bljakaja, direktora prištinske kancelarije Fonda za humanitarno pravo, koji je prikupljao izjave žrtava i njihovih porodica na Kosovu od 1998. do 2000. godine, pitali smo da li ima navode o „žutoj kući“ i prodaji organa.
„Mi smo se javno oglasili još kad je objavljena knjiga Carle del Ponte. Tada smo rekli da nemamo dokaza jer tokom našeg rada nismo naišli na dokaze za „žutu kuću“. Naravno, ima dosta izjava porodica žrtava da postoje logori u kojima se drže taoci – uglavnom se radi o Srbima. Međutim, mi nismo mogli niti da proverimo niti da potvrdimo te navode“, kaže Bljakaj.
