Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Rešenje za Kosovo je u izmenama postojećih politika


Barikade na mostu u Mitrovici, 2. oktobar 2011.
Dodatna ovlašćenja srpskim opštinama, vrste autonomija za sever u skladu sa kosovskim Ustavom, promena kosovske politike u Beogradu i pokazivanje spremnosti Srbije da prizna nezavisnost Kosova pod određenim uslovima mogu dovesti do rešavanja kosovske krize, smatraju analitičari u Beogradu i Prištini.

Analitičar Međunarodne krizne grupe, Naim Rashiti, navodi da je trenutno teško da se dođe do nekog dijaloga putem kojeg bi se rešilo pitanje severa Kosova, ali naglašava da je i trenutna situacija na severu veoma teška, sa velikim mogućnostima eskalacije.

„Pozicije su i dalje ekstremne. Srbija još uvek ne odustaje od podele Kosova, dok Priština stoji samo iza Ahtisarijevog plana. Građani na severu su agresivni i ne podržavaju bilo kakav proces koji bi ih integrisao ili približio ustavnom sistemu Kosova. Dva glavna grada su daleko sa svojim stavovima, i zbog toga, rešenje situacije se može očekivati predstojećih godina, putem jednog direktnog dijaloga Prištine i Beograda“, navodi Rashiti.

Po njemu, modifikacija Ahtisarijevog plana je jedino rešenje za sever, ali izbacujući iz mogućnosti podelu Kosova.

„Pod tim se podrazumevaju dodatna ovlašćenja kako bi se stvorila jedna vrsta autonomije za sever, u kojoj bi opštine, skupštine na severu imale dodatne kompetencije, bile u direktnom kontaktu sa Beogradom, ali sve to unutar ustavnog reda... Važno je da se počne sa jednim takvim procesom, direktanim dijalogom, ili da komunikacija bude ostvarena putem međunarodnih institucija, a kako bi se pronašlo konačno rešenje. Ali, do toga će doći samo onda kada se Beograd odluči da se sever integriše unutar suvereniteta Kosova. Beograd još uvek ne daje znake da će prihvatiti tako nešto, tako da ostaje da međunarodna zajednica zatraži od Prištine da bude konstruktivna i prihvati neke stvari kada je u pitanju modifikacija Ahtisarijevog plana, tako što će se pristati na dodatna ovlašćenja za sever ili za opštine na severu“, kaže Rashiti.

Pitanje celog Zapadnog Balkana

I Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu smatra da je trenutna situacija dobra prilika da se u Srbiji povede razgovor o tome da se promeni politika prema Kosovu, a prvi korak u tom novom spoljnopolitičkom nastupu u odnosu na kosvosko pitanje je upućivanje signala da Srbija prihvata postojeće stanje stvari. Jedna promena takve politike bi se ticala i pokazivanja spremnosti da Srbije da prizna nezavisnost Kosova ali pod određenim uslovima.

„Ja mislim da bi se tu mogao voditi razgovor o četiri stvari: jedno je da se obezbede jasne garancije za manjinsko srpsko stanovništvo na Kosovu u celini, drugo je da se obezbedi državljanstvo pripadnika srpskog naroda na Kosovu, treće je sloboda kretanja za Srbe koji žive na severu Kosova i u enklavama, i poslednja stvar je pravno uređenje zaštite srpskih spomenika i kulture i slobodan pristup ovim lokalitetima“, navodi on.

Pavićević dodaje da bi izmene u postojećim politikama sigurno izazvale nezadovoljstvo onih koji su dotaknuti takvim predlozima, ali racionalno govoreći, u pitanju je rešavanja problema koje se ne tiče samo Kosova i Srbije, već regije Zapadnog Balkana u celosti.

„Ako hoćemo da dođemo do nekog rešenja, neophodno je da se menjaju postojeći stavovi i pozicije. Ja mislim da bi iniciranje ovakve promene donelo dobro svim stranama, a najveće dobro bi uživao čitav region“, zaključuje Pavićević.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Pogledajte komentare (9)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG