VIDEO: Predsjednik Srbije Boris Tadić odao počast žrtvama na Ovčari, 4. novembar 2010
Branka Mihajlović
Povodom posete predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru i izvinjenja za počinjene zločine, istražujemo: da li poklonjenje žrtvama prvog čoveka Srbije
izražava ono što većina građana oseća danas, 19 godina nakon počinjenog zločina?
Beograđani su, poznato je, tenkove koji su odlazili za Vukovar 1991. godine obasipali cvećem. Da li bi to učinili i danas pitao je Radovan Borović prolaznike u centru glavnog grada Srbije:
Podsetimo se kako su građani Srbije bili obaveštavani o tome šta se događa u Vukovaru. RTS novinar i sadašnji sekretar Uduruženja novinara Srbije Nino Brajević i njegove kolege reporteri zabeležili su izjave dobrovoljaca i njihovog vođe Vojislava Šešelja:
Režiser Janko Baljak pre četiri godine snimio je dokumentarni film „Vukovar- poslednji rez“ i tom prilikom razgovarao sa onima koji su bili na vukovarskom ratištu:
„Niko ni tada, a mogu misliti kako se sad ti ljudi osećaju, niko se nije osećao preterano ponosno ni slavno što je u tome učestvovao. Na neki način svi su, kada bi mogli da se vrate u taj novembar 1991. godine, svi su bili gotovo ubeđeni da ne bi napravili tako nepromišljeni korak.“
(Iz dokumentarnog filma "Poslednji rez" Janka Baljka i Drage Hedla,
u produkciji B92)
Godinu dana kasnije, 2007., zajedno sa autorkom Peščanika Svetlanom Lukić, Janko Baljak je snimio film o grupi mladih ljudi iz Srbije koji su prvi put izašli iz zemlje. Jedna od njihovih destinacija, nakon Zagreba, bio je baš Vukovar.
„To je za njih zaista bio šok. Bio je šok kada su čuli celu priču, kada su na Ovčari obišli spomenik i kada su čuli šta se tu zapravo desilo, kako su ranjenici izvedeni iz bolnice i pobijeni. Oni su bili vidno potreseni. Ja mislim da bi bilo jako korisno povremeno organizovati ekskurzije na Ovčaru kako bi mladi čuli šta se tamo zaista dogodilo. Vukovar nije daleko, to je dva sata vožnje od Beograda.“
Ipso Stratedžik Marketing je nekoliko godina unazad, zaključno sa 2009. godinom, istraživao koliko ljudi u Srbiji znaju o ratnim događajima. Naziv projekta je „Novosti iz prošlosti“.
Istraživač Svetlana Logar kaže da i danas, toliko godina nakon tragičnih događaja, ljudi zapravo ne znaju šta je rađeno u njihovo ime. Izuzetak je Srebrenica o kojoj se u medijima dosta govorilo.
Na pitanje o Vukovaru, građani su ovako odgovorili:
„Nešto preko 50 odsto građana je odgovorilo da, čuli smo. Ali kada smo ih pitali da li zaista veruju da se to dogodilo, onda smo dobili jedva trećinu koji su rekli da, ja verujem da se to odista dogodilo. A kada smo pitali da li se to može svrstati u ratne zločine ili u vihore rata, onda se taj procenat još smanjuje. Svaki peti građanin kaže: da, to se može svrstati u ratne zločine.“
Janko Baljak smatra posetu predsednika Srbije značajnom ali svedoči kako su ti procesi izvinjenja i pomirenja spori.
„Recimo, kada smo završavali film pre četiri godine, naša ideja je bila da premijera bude u Vukovaru i da na premijeri budu tadašnji predsednik Hrvatske Mesić i Srbije Tadić. Tek posle četiri godine je moguć takav susret na tako visokom nivou u tom gradu", kaže Baljak.
Svetlana Logar kaže da će tek naredna ispitivanja pokazati učinak ove posete na promenu stavova građana Srbije, međutim dodaje da je pitanje „da li će se taj proces nastaviti, koliko će politička elita smatrati važno da građani pre svega dobiju informacije o tome, a onda uz to, kao dugoročan proces, ide promena stavova.“
Branka Mihajlović
Povodom posete predsednika Srbije Borisa Tadića Vukovaru i izvinjenja za počinjene zločine, istražujemo: da li poklonjenje žrtvama prvog čoveka Srbije
izražava ono što većina građana oseća danas, 19 godina nakon počinjenog zločina?
Beograđani su, poznato je, tenkove koji su odlazili za Vukovar 1991. godine obasipali cvećem. Da li bi to učinili i danas pitao je Radovan Borović prolaznike u centru glavnog grada Srbije:
Podsetimo se kako su građani Srbije bili obaveštavani o tome šta se događa u Vukovaru. RTS novinar i sadašnji sekretar Uduruženja novinara Srbije Nino Brajević i njegove kolege reporteri zabeležili su izjave dobrovoljaca i njihovog vođe Vojislava Šešelja:
Režiser Janko Baljak pre četiri godine snimio je dokumentarni film „Vukovar- poslednji rez“ i tom prilikom razgovarao sa onima koji su bili na vukovarskom ratištu:
„Niko ni tada, a mogu misliti kako se sad ti ljudi osećaju, niko se nije osećao preterano ponosno ni slavno što je u tome učestvovao. Na neki način svi su, kada bi mogli da se vrate u taj novembar 1991. godine, svi su bili gotovo ubeđeni da ne bi napravili tako nepromišljeni korak.“
(Iz dokumentarnog filma "Poslednji rez" Janka Baljka i Drage Hedla,
u produkciji B92)
Godinu dana kasnije, 2007., zajedno sa autorkom Peščanika Svetlanom Lukić, Janko Baljak je snimio film o grupi mladih ljudi iz Srbije koji su prvi put izašli iz zemlje. Jedna od njihovih destinacija, nakon Zagreba, bio je baš Vukovar.
„To je za njih zaista bio šok. Bio je šok kada su čuli celu priču, kada su na Ovčari obišli spomenik i kada su čuli šta se tu zapravo desilo, kako su ranjenici izvedeni iz bolnice i pobijeni. Oni su bili vidno potreseni. Ja mislim da bi bilo jako korisno povremeno organizovati ekskurzije na Ovčaru kako bi mladi čuli šta se tamo zaista dogodilo. Vukovar nije daleko, to je dva sata vožnje od Beograda.“
Ipso Stratedžik Marketing je nekoliko godina unazad, zaključno sa 2009. godinom, istraživao koliko ljudi u Srbiji znaju o ratnim događajima. Naziv projekta je „Novosti iz prošlosti“.
Istraživač Svetlana Logar kaže da i danas, toliko godina nakon tragičnih događaja, ljudi zapravo ne znaju šta je rađeno u njihovo ime. Izuzetak je Srebrenica o kojoj se u medijima dosta govorilo.
Na pitanje o Vukovaru, građani su ovako odgovorili:
„Nešto preko 50 odsto građana je odgovorilo da, čuli smo. Ali kada smo ih pitali da li zaista veruju da se to dogodilo, onda smo dobili jedva trećinu koji su rekli da, ja verujem da se to odista dogodilo. A kada smo pitali da li se to može svrstati u ratne zločine ili u vihore rata, onda se taj procenat još smanjuje. Svaki peti građanin kaže: da, to se može svrstati u ratne zločine.“
Janko Baljak smatra posetu predsednika Srbije značajnom ali svedoči kako su ti procesi izvinjenja i pomirenja spori.
„Recimo, kada smo završavali film pre četiri godine, naša ideja je bila da premijera bude u Vukovaru i da na premijeri budu tadašnji predsednik Hrvatske Mesić i Srbije Tadić. Tek posle četiri godine je moguć takav susret na tako visokom nivou u tom gradu", kaže Baljak.
Svetlana Logar kaže da će tek naredna ispitivanja pokazati učinak ove posete na promenu stavova građana Srbije, međutim dodaje da je pitanje „da li će se taj proces nastaviti, koliko će politička elita smatrati važno da građani pre svega dobiju informacije o tome, a onda uz to, kao dugoročan proces, ide promena stavova.“
