Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Preoštra reakcija na sukob srednjoškolaca?


Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Foto: Radovan Borović
Kada je grupa srednjoškolaca iz Zadra verbalno napala beogradske gimnazijalce, nakon čega je usledio demarš Ministarstva spoljnih poslova Srbije Ambasadi Hrvatske – još jednom je skrenuo pažnju na slabosti u odnosima dve susedne zemlje i pokrenuo pitanje – da li ovaj događaj zavređuje tako oštru diplomatsku reakciju?

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije kvalifikovalo je kao “grubo vređanje” učenika beogradske Matematičke gimnazije, naglasivši da najoštrije osuđuje svaki akt etnički motivisanog nasilja.

Hrvatsko ministarstvo je potvrdilo sukob srednjoškolaca u Pragu, ali uz akcenat - “da pri tome, na sreću, niko nije povređen”.

Budući da je i srpsko Ministarstvo konstatovalo da je u pitanju verbalni konflikt, postavlja se pitanje opravdanosti oštrog diplomatskog poteza na, inače, nesigurnom terenu međusobnih odnosa.

Da li je reč o ishitrenoj i preoštroj reakciji?

Milan Simurdić
, bivši ambasador u Hrvatskoj:

“Meni je teško da sudim, jer očigledno imamo dve priče. Imamo jednu priču iz Zagreba i jednu iz Beograda, imamo priču roditelja. Ja bih tu želeo da podvučem da naravno roditelje, đake i direktore škola treba najviše razumeti.”

Incident se dogodio u sredu kada su se učenici beogradske Matematičke gimnazije iz diskoteke vraćali u svoje sobe. Na hotelskom parkingu sačekali su ih đaci Medicinske škole iz Zadra koji su počeli da ih vređaju.

“Lakše su povređeni jedan profesor i turistički vodič agencije, koja je organizovala ekskurziju” , kaže direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović.

“Naši učenici su se otprilike negde oko dva, pola tri, vraćali autobusom iz organizovane posete diskoteci u Pragu. Vratili su se u hotel i u trenutku kada su izlazili iz autobusa baš su, onako da kažem, mučki napadnutu od strane tih hrvatskih učenika koji su, bio bih sklon da kažem, napravili jednu noćnu zasedu i tu sačekali naše đake koji ih apsolutno nisu niti želeli niti imali prilike da isprovociraju.”


Fizički sukob sprečen je kada su se beogradski učenici na insistiranje profesora vratili u svoj autobus u kojemu su proveli noć. Sledećeg dana njihova agencija ih je prebacila u drugi hotel.

Na svu sreću, ovaj slučaj je ostao na nivou verbalnog, međutim, neminovno se nameće pitanje zašto se to desava i šta je to što proizvodi toliki stepen mržnje među mladim ljudima.

Dragan Popović iz Inicijative mladih:

“Moramo da uzmemo u obzir da su to ljudi koji nisu rođeni u vreme SFRJ. Tako da praktično imamo čitave nove generacije koje su potpuno usvojile modele ponašanja svojih roditelja za vreme rata. Generacije koje su potpuno usvojile one klišee, razmišljanja i ponašanja i koji nastavljaju jednostavno da šire jednu politiku mržnje, nastavljaju da proizvode probleme u čitavom regionu.“

U tom kontekstu, Popović skreće pažnju na modele ponašanja političkih, kulturnih, intelektualnih i drugih elita u zemljama regiona:

„Šta je, na kraju krajeva, ono što deca mogu da vide upravo od tih elita. Ako nastavimo sa ovakvim porukama, kakve danas šaljemo, bojim se da te mlade generacije, buduće generacije, uopšte neće imati izbora. Neće uopšte znati da postoji neko drugo rešenje - osim mržnje.“


Celokupna medijska i javna atmosfera, kao i poruke javnih ličnosti iz zemalja regiona, ne idu u prilog da mlađe populacije pronađu put boljeg međusobnog razumevanja, smatra Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

„Nije se otvorila priča o tome šta se zapravo dešavalo u nedavnoj prošlosti i onda se stavra haos i u glavama tih mladih ljudi. Posebno ako se kroz naše medije ili izjave pojedinih zvaničnika pojedini, hajde da kažem, čak i ratni zločinci veličaju kao nacionalni heroji. Šta onda može mlada generacija iz svega toga da zaključi nego kao poruku da treba mrzeti predstavnike one druge nacije, da su svi oni kolektivno krivi što se nama to desilo.“


Popov je uveren da bi, upravo zbog mladih, trebalo uspostaviti drugačiju vrstu dijaloga:

„Da se oni druže kao vršnjaci. A šta je bilo, onaj ko je kriv neka odgovara, mi moramo graditi nove odnose. Ta generacija mora da gradi nove odnose, na novim osnovama.“

A takvoj vrsti novih odnosa sigurno ne idu u prilog oštre razmene diplomatskih nota.

Ili kako kaže bivši diplomata Milan Simurdić:

“U diplomatiji je praksa da se stepen reakcije odmerava stepenom odnosa, dijaloga i atmosfere. Ako je ovaj oštar protest ovako postavljen kako je to nama predočeno preko medija, onda je po meni propuštena prilika da se u odmerenom reagovanju, jednom ukazivanju šta jeste i šta nije dobro, postigne mnogo veći efekat nego od činjenice da se saopštava da je uručen oštar protest, što će u sledećoj prilici verovatno rezultirati nekom kontramerom sa hrvatske strane. Znači taj začarani krug oštrih reakcija nikome ne čini dobro.”


Još nema odgovora na prosvjednu notu


U povodu izgreda u Pragu srbijansko ministarstvo vanjskih poslova uputilo je prosvjednu notu hrvatskom veleposlanstvu u Beogradu, a glasnogovornik hrvatskog Ministarstva vanjskih poslova Mario Dragun za RSE kaže da na tu notu još nije odgovoreno.

„Dopustite, ipak, da tu notu analiziramo, a onda ćemo odlučiti hoćemo li na nju uopće odgovarati“, kaže Dragun. On misli i da je slučaj prenapuhan što je, kaže, potvrđeno i saznanjima diplomata iz hrvatskog veleposlanstva u Pragu.

„Oni su odmah jučer u rano jutro, sve ispitali. Kontaktirali su policijske službenike koji nisu našli za shodno da bilo kakav prekršajni postupak treba pokrenuti“, izjavio je glasnoogovrnik hrvatskog Ministarstva vanjskih poslova.
Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske

Do kraja dana se očekuje - ranije planiran – povratak učenika Pomorske škole iz Zadra koji su sudjelovali u incidentu. Pedagog te škole Maks Jonjić kaže da ne zna o incidentu ništa više od onoga objavljenog u medijima i da čeka izvještaj voditelja ekskurzije.

„Voditelj će podnijeti izvješće o incidentu, a onda ćemo imati točnu informaciju. Nakon toga ćemo u školi zauzeti stav što se tiče pedagoških mjera“,
rekao nam je Jonjić.

Kad se bude znati više detalja moći će se i detaljnije rasuđivati o ovom verbalnom sukobu koji je poprimio i međunarodne dimenzije. Zlatka Milišu, profesora na Odjelu pedagogije Filozofskog fakulteta u Zadru, pitali smo koliko se u ovom sukobu mogu prepoznati tragovi rata neka su današnji maturanti u vrijeme njegova početka bili tek rođeni.

„Ima dosta stručnjaka kojii zvode takvu hipotezu. Dakako da je rat u roditelja ostavio određene frustracije, ali nikako to ne bih dovodio u vezu s ovim nemilim događajem koji se dogodio u Češkoj. Dakle, mislim da se to može uzeti kao jedan od čimnbenika, ali siguran sam da je prvenstveno nasilje nad mladima prouzročilo nasilje među mladima. Glavna stvar je ona koja je doista zabrinjavajuća je da se mladi s nasiljem legitimiraju, dobivaju iskaznicu u razredu ako počine određeni nasilnički čin.“


Dr.Miliša upozorava i na činjenicu da se incident dogodio pred nastavincima koji nisu imali autoriteta da ga spriječe:

„Vi morate znati da danas nastavnici kao kaznu shvaćaju zadatak vođenja djece na ekskurziju. Odgojna atrofija škole nikad nije bila veća. Mi imamo jednu vrlo zabrinjavajuću činjenicu, ne samo u Hrvatskoj, da se mijenjaju uloge – da djeca postaju autoriti vlastitim roditeljima. To je jedna bujica koja je naprosto nezaustavljiva ako ne progovorimo pravim riječima a to je da moramo raditi na preventivnim programima, da moramo šitriti interkulturalnost... U protivnom će se događati ružni scenariji.“

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG