Uprkos tome što voli da ističe da je lider u regionu i da ima progresivno evropejsko lice, Srbija je izrazito patrijarhalna zajednica, sa dosta naplava klerikalizma. Otuda je inicijativa nevladine organizacije Gej-lezbijski info-centar da se promeni Ustav kako bi i gej populacija mogla da sklapa brakove ili bar vanbračne zajednice, osuđena na podsmeh i propast.
Pošto na to nemaju prava u Srbiji, gej par Boban Stojanović i njegov partner Adam tokom parade ponosa 2008. godine, venčali su se u crkvi u Kopenhagenu. Evo kako to za Radio Slobodna Evropa opisuje Boban:
“Inkluzivna crkva u Danskoj, jedna od frakcija protestantske crkve, organizovala je pre par godina davanje blagoslova svim parovima koji su došli na gej paradu, a žive u zemljama gde venčanje nije moguće. Bio je to simboličan čin venčanja u crkvi, koji, naravno, ne pruža ni tamo ni ovde nikakvu pravnu validnost, ali je za nas bio neočekivan i nov. Na neki način smo bili uzbudjeni činjenicom da je to, ipak, negde moguće“, kaže Boban Stojanović iz “Kvirije”, Centra za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti.
I dok srpski mediji prenose prenose vesti o detetu koje su uz pomoć
surogat-majke dobili poznati britanski muzičar Elton John i njegov legalni bračni partner David Furnish, Boban i Adam, kao i drugi istopolni partneri u Srbiji, ostaće žrtve diskriminacije osnovnih ljudskih prava.
Aktuelna politička elita, ali i šira srpska javnost, za to, međutim, ne haju, što pokazuju i prezrive reakcije funkcionera na inicijativu za promenu ustava kojom bi se brak i vanbračna zajednica definisali rodno neutralno.
U najboljem slučaju njihovi komentari se svode se na to da Srbija na dnevnom redu ima preča posla. Nešto vedriju izjavu dao je ministar policije Ivica Dačić, ali izgleda da je njemu, uprkos politički koreknom vokabularu, ova tema - pre svega bila smešna.
“Pa, nismo se bavili tim pitanjima (smeh), ali to su teme koje će Srbiju čekati u narednom periodu i to su teme na koje zaista treba da damo odgovor u skladu sa evropskim standardima. A to znači – da prvo vidimo kakvi su evropski standardi”, kaže Dačić.
Bez osnovnih prava
Predrag Azdeljković, predsednik Gej-lezbijskog centra, kaže, međutim, da se neće zaustaviti na inicijativi za promenu ustavne i zakonske definicije braka i vanbračne zajednice.
Parada ponosa u Beogradu, 10. oktobar 2010.
Parada ponosa u Beogradu, 10. oktobar 2010.
“Pokrenuli smo peticiju i skupljaćemo potpise ljudi koji podržavaju gej brak. Dodatni problem je što je u Srbiji i vanbračna zajednica rezervisana samo za heteroseksualni par. U Srbiji, dakle, za gej-lezbijsku zajednicu nema ništa. Uprkos tome što je neophodno rešiti osnovna ljudska prava tog dela društva, kao što su, recimo, zajednička imovina i nasledna prava. Ako ja, primera radi, putem testamenta nasledim stan od partnera, moram da platim 15 odsto poreza jer se to tretira kao poklon, što se u slučaju braka ne bi dogodilo. Takođe, postojala bi opasnost da njegova rodbina to sve pobije na sudu. To su praktični problemi sa kojima se gej zajednica suočava. Otuda želimo da nastavimo da vršimo pritisak da to dođe na dnevni red”, kaže Azdeljković.
Uprkos svim otporima, Srbija – kad je u pitanju segment ljudskih prava – neće imati mnogo izbora, ocenjuje za radio Slobodna Evropa Marko Karadžić, bivši zamenik ministra za ljudska i manjinska prava.
“U oblasti ljudskih prava, evropska država u 2011. nema taj komfor da razgovara o spremnosti za poštovanje ljudskih prava i zabranu diskriminacije – ona je, prosto, u obavezi to da radi. izmena Ustava, već kada se radi, jeste možda najbolj način, ali pošto naši političari nisu spremni da se zamisle nad poštovanjem ljudskih prava i postojanjem očigledne diskriminacije, mislim da je mnogo jednostavniji i efikasniji način promena zakonskih rešenja i uvođenje nekih novih ustanova, kao što je, recimo, “registrovana zajednica”. Ona bi omogućila istopolnim partnerima da se registruju i tako uživaju sve beneficije koje imaju i heteroseksualne zajednice tipa braka. “Registrovana zajednica” postoji u Francuskoj i toliko je popularna da se za nju opredeljuju i heteroseksualni partneri”, ukazuje Karadžić.
Pre ili kasnije Srbija će morati da prihvati postojanje istopolnih zajednica i zato je bolje da se njeni lideri u tom pogledu što pre osveste i krenu sa modernim svetom u budućnost, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i slikarka Biljana Cincarević.
“Ljuska prava imaju apsolutni prioritet i stoga će srpski zakoni kad-tad morati da se izmene. Osim toga, istopolni partneri će nastaviti da žive zajedno bez obzira na postojanje ili nepostojanje zakona. Mi im ovakvim stavom samo zagorčavamo život jer im ne dozvoljavamo da ostvaruju osnovna ljudska prava, kao što je, recimo, pravo na nasleđivanje. U tom smilu, očekujem da se ovo društvo u što skorije vreme urazumi i nastavi da sa modernim svetom putuje u budućnost”, kaže Cincarević.
