Ambasade Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu kritikovale su u odvojenim izjavama učešće direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije Aleksandra Vulina na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.
Ambasada Ukrajine je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) istakla da Srbija i Ukrajina teže članstvu u Evropskoj uniji (EU) i da bi Srbija, u odnosu na to, trebalo da uvede sankcije Rusiji.
"Računamo na to da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru, Ruskoj Federaciji", naveli su u Ambasadi Ukrajine.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) u pisanoj izjavi za RSE naveo je da "ne bi trebalo iko da daje legitimitet ruskoj akciji tako što će sarađivati sa Kremljom kao da je sve u redu".
"Agresija Rusije protiv njenog mirnog suseda, Ukrajine, je nezakonita i nerazumna. Vladimir Putin je započeo ovaj brutalni rat. On može i treba odmah da ga prekine i zaustavi smrt i razaranja koja njegov rat čini", naveo je Hil.
Ruski državni mediji preneli su 24. maja da direktor BIA Aleksandar Vulin učestvuje kao predstavnik Srbije na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.
Vulinovu posetu Moskvi komentarisao je i američki senator Kris Marfi (Chris Murphy) koji je u poseti Beogradu, gde se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Marfi je na konferenciji za medije 25. maja rekao da "Rusija ovih dana traži prijatelje" i da bi za srpske građane bilo dobro da se Srbija uskladi sa sankcijama prema Rusiji i da i sada bude uz Evropsku uniju po tom pitanju.
"Ne mislim da je konstruktivno za bilo koju naciju da pruža političku i moralnu podršku režimu (predsednika Rusije) Vladimira Putina", rekao je Marfi.
Vlada Srbije i BIA bez odgovora
Zvanična informacija o Vulinovom učešću na konferenciji u Moskvi nije objavljena na sajtovima zvaničnih institucija u Srbiji, a iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome.
Na fotografijama koje je u okviru vesti, 24. maja, objavio Russia Today Balkan vidi se Vulin sa drugim učesnicima konferencije, među kojima je i predsednik bh. entiteta Republika Srpska Milorad Dodik.
Na upit RSE tim povodom nisu odgovorili u BIA.
U Pokretu socijalista, čiji je osnivač Vulin, za RSE su odgovorili da nisu upoznati sa njegovim aktivnostima kao direktora Bezbednosno-informativne agencije, jer je on, kako navode, "neposredno pre imenovanja na mesto direktora BIA podneo ostavku na mesto predsednika Pokreta socijalista i zamrzao svoje članstvo u partiji".
Pokret socijalista je jedan od koalicionih partnera vladajuće Srpske napredne stranke.
Vulin je jedan od retkih evropskih zvaničnika koji je nakon invazije na Ukrajinu nastavio da posećuje ruske zvaničnike u Kremlju, uz proruske poruke.
'Kontraproduktivan potez'
Darko Obradović iz nevladinog Centra za strateške analize sa sedištem u Beogradu za RSE je ocenio da se Vulinovim učešćem na događaju u Rusiji šalje negativna slika u svet.
Kako je istakao, takva slika je poslata i, kako je rekao, partnerima Srbije koji su najveći investitori, a ujedno i najveći trgovinski partneri danas, referišući na zemlje Zapada.
"Mislim da je kontraproduktivno da bilo ko iz Srbije učestvuje na moskovskim parameđunarodnim konferencijama", rekao je Obradović.
On je ukazao na to da spoljnopolitički potezi zvaničnika "moraju biti u skladu sa strateškim interesima Srbije".
"Međunarodna bezbednosna saradnja se zasniva na osnovu spoljnopolitičkih orijentacija i pravo pitanje treba postaviti dokle će Srbija i iz kog interesa održavati bezbednosnu saradnju sa Rusijom", naveo je Obradović.
'Zabrinjavajuće za ruske državljane u Srbiji'
Saradnju prvog čoveka srpske tajne službe sa Rusijom Petr Nikitin iz Ruskog demokratskog društva ocenio je u izjavi za RSE kao "zabrinjavajuću za ruske državljane koji žive u Srbiji i koji govore svoje mišljenje".
Rusko demokratsko društvo je udruženje ruske dijaspore u Srbiji, koja nakon invazije broji desetine hiljada Rusa.
Članovi Ruskog demokratskog društva protive se invaziji Rusije na Ukrajinu i organizovali su i mirovne skupove u Srbiji.
Ipak, kako je rekao Nikitin, učešće Vulina na bezbednosnoj konferenciji u Moskvi je pitanje za građane Srbije:
"Da li je u redu da se visoki zvaničnici Srbije druže sa takvom vlašću (Rusije) i pričaju sa njom i koje su prednosti takvog ponašanja za Srbiju?"
Nikitin je antiratni aktivista, koji godinama živi u Beogradu i koji je od početka ruske invazije na Ukrajinu učestvovao u organizaciji skupova podrške Ukrajini.
Zbog toga je više puta bio meta napada desničarskih pokreta i organizacija.
Vulin i slučaj ruskih opozicionara
Upravo je veza Vulina i zvaničnika Rusije došla u fokus u slučaju ruskog opozicionara Vladimira Kara-Murze. Kara-Murza je krajem 2021. optužio Vulina, koji je tada vodio Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji.
Vulin je te tvrdnje demantovao i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak.
Kara-Murza se nalazi u pritvoru od aprila 2022. Uhapšen je u Moskvi, gde ga vlasti, između ostalog, terete za veleizdaju zbog toga što je javno kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu.
Rusko tužilaštvo je u aprilu 2023. zatražilo da se Kara-Murza osudi na 25 godina zatvora.
Upozorenja iz EU zbog saradnje sa Rusijom
Evropski zvaničnici su od početka ruske invazije na Ukrajinu više puta upozoravali Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
Poslednja u nizu izjava došla je 22. maja od Visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku Žozepa Borelja (Josep Borrell).
"Takođe smo ukazali i onima koji se još nisu uskladili, ili uopšte nisu, a posebno bih tu naglasio Srbiju, da održavanje bliskih veza sa Rusijom nije kompatibilno sa njenim procesom pristupanja u EU", rekao je Borelj na kraju sastanka ministara inostranih poslova EU u Briselu.
Borelj je tom prilikom dodao da je saradnja Srbije sa Rusijom "šteta po sopstveni nacionalni interes Srbije".
Kao jedan od argumenata zvaničnika Srbije za neuvođenje sankcija Rusiji je podrška na koju zvanični Beograd računa po pitanju Kosova, bivše južne pokrajine čiju nezavisnost ne priznaje.
Dačić iz Beograda demantovao da učestvuje na konferenciji
Pojedini mediji u Srbiji su 24. maja objavili vest da konferenciji u Moskvi prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
Dačić je tu informaciju demantovao 25. maja u obraćanju novinarima posle sastanka sa predsedavajućim OEBS Bujarom Osmanijem u Beogradu.
On je rekao da nije dobio poziv da učestvuje na toj konferenciji i da zato nije ni bilo predviđeno da putuje u Rusiju.
"Ja nisam ni dobio poziv ni za kakvu konferenciju, tako da nije ni bilo planirano da uopšte u tome učestvujem", rekao je Dačić.
Na otvaranju konferencije koja nosi zvaničan naziv 11. Međunarodni sastanak visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti govorio je i predsednik Rusije Vladimir Putin.
Putin je, kako su preneli ruski državni mediji, u svom obraćanju najavio jačanje veza sa prijateljskim zemljama. Uputio je izrazito negativne poruke prema Zapadu.
Srbija, uprkos nastojanju da postane članica Evropske unije, odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskim blokom i uvede sankcije Rusiji.
Facebook Forum