Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Natezanje konopa' vlasti i opozicije u Srbiji


Deo opozicionih parlamentarnih stranaka ne učestvuje u radu Skupštine od februara (Foto: protest '1 od 5 miliona' ispred Skupštine, april 2019)

"To mi liči na natezanje konopa, pa ko će prvi da popusti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Đorđe Pavićević, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, nakon više od četiri meseca opozicionog bojkota Skupštine Srbije.

Za trenutni odnos vlasti i opozicije Pavićević navodi da ga je najslikovitije opisati metaforom te stare igre u kojoj se dve ekipe nadmeću vukući konop iznad iscrtane linije, pa koja nadjača.

Deo opozicionih parlamentarnih stranaka ne učestvuje u radu Skupštine od februara, kada su saopštile da na zahtev građana koji šetnjama u više gradova Srbije protestuju protiv vlasti, koje su tada imale dvomesečni staž, počinju bojkot.

Zoran Živković, predsednik opozicione Nove stranke koji je od marta 2003. do marta 2004. bio na funkciji premijera Srbije, sumirajući efekte ocenio je da "pasivni bojkot" odgovara predsedniku države i najveće vladajuće partije, Srpske napredne stranke (SNS), Aleksandru Vučiću i predložio da se razmotri mogućnost povratka u Skupštinu, ali uz uslove.

"Ne govorimo o kompromisu, nego o osnovnim stvarima. Ostaje naš zahtev da mora da bude smenjena predsednica parlamenta jer ona je odgovorna za ovakvo stanje u Skupštini", naveo je Živković za RSE.

Maju Gojković, predsednicu Skupštine Srbije, opozicija vidi kao najvećeg krivca za, kako navode njeni predstavnici, opstrukciju rada parlamenta ogromnim brojem amandmana poslanika vlasti kojima se oduzima vreme opoziciji, dirigovanim glasanjem signalom "na zvonce", usvajanjem akata po hitnoj proceduri i zakazivanjem sednica protivno Poslovniku, smatrajući da je time ukinut legitimitet najvišeg zakonodavnog tela.

Veroljub Arsić, potpredsednik Skupštine Srbije iz redova SNS-a, za RSE kaže – dijalog može, uslovljavanje ne.

"Ja ne vidim zašto bi smenjivali Maju Gojković. Ona je već i pre početka bojkota rekla da su njena vrata uvek otvorena za sve razgovore i teme", komentariše Arsić.

Ako ne popusti ni jedna ni druga strana, parlament do daljeg neće raditi u punom sastavu, što bi moglo da potraje bar do jeseni jer letnja pauza obično traje od kraja jula do septembra.

Ideja Zorana Živkovića je da, nakon zahtevane smene Maje Gojković, vlast zakaže sednicu sa dnevnim redom "predlozi opozicije" na koju bi se vratili njeni poslanici.

"Da to bude pokazna vežba, ta jedna sednica, bez nje na čelu, gde bi vlast pokazala da stvarno hoće da uradi nešto da parlament postane hram demokratije, a ne ovo što imamo danas", predložio je Živković.

Na inicijativu Nove stranke ostali deo opozicije nije odgovorio, a kako na nju gledaju RSE nije čuo od Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Dveri jer njihovi čelnici nisu bili dostupni za komentar.

Kritike Evropske komisije

Evropska komisija je krajem maja, u godišnjem izveštaju o ispunjavanju uslova na evrointegracijskom putu Srbije, iznela kritike na rad srpskog parlamenta. Predsednica Skupštine nakon toga je objavila smernice i paket mera za unapređenje rada parlamenta kako bi naredni izveštaj u tom segmentu bio bolji.

"Parlament više neće uzimati u razmatranje zakone po hitnom postupku kada za to razlozi nisu očigledni. Neće biti ni predlaganja većeg broja amandmana koji nisu od neposrednog značaja za predloženi zakon. Budžet će, kao ključni zakon u godini, biti razmotren samostalno. Predložiću da rasprava o njemu traje duplo duže", rekla je Gojković.

"SNS sada pokazuje neku vrstu spremnosti da tu nešto uradi. Ali teško je očekivati da se stvar pokrene sa mrtve tačke sa istim akterima. Zato je zahtev za smenu Maje Gojković opravdan", kaže profesor Đorđe Pavićević.

Veroljub Arsić, koji povremeno vodi sednice umesto Maje Gojković, kaže da je to što je navedeno u izveštaju Evropske komisije samo konstatacija.

"Nikako ne znači da je predsednik parlamenta odgovoran za tako nešto. Za rad parlamenta odgovorni su svi narodni poslanici, bez obzira da li dolaze iz redova bivšeg režima, opozicije ili vladajuće većine".

Sada izraženu brigu vlasti za stanje u Skupštini deo opozicije vidi kao rezultat svog istrajnog bojkota, nakon što je u sadašnjem skupštinskom sazivu bila u blokadi, koji je doveo do evropskog pritiska da se parlament vrati radu "po Poslovniku".

Maja Gojković 10. juna 2019. ponovila je opoziciji da je rešenje u dijalogu.

"Mislim da je parlament pravo mesto da razgovaramo", poručila je Gojković.

Zoran Živković, ocenio je da od predsednika države, koji vodi vladajuću koaliciju, najpre zavisi povratak opozicije u Skupštinu i smena predsednice parlamenta.

"Ako postoji volja Aleksandra Vučića da njegovo mesto u istoriji ne bude obeleženo najmračnijim bojama, za to treba da se opredeli. A to može da bude urađeno za petnaest dana", zaključio je Živković.

Zgradu Narodne skupštine Srbije u Beogradu od 11. februara 2019. poslanici iz tadašnje grupe Savez za Srbiju, koju su predvodile Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka Vuka Jeremića, bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i Levica Srbije Borislava Stefanovića, kao i ondašnje Socijaldemokratske stranke Srbije Borisa Tadića i Nove stranke Zorana Živkovića, uglavnom su posećivali da bi u skupštinskom holu držali press konferencije o aktuelnim zakonima i drugim političkim pitanjima.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG