Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nove žrtve otrovnih pečurki


Zelena pupavka (Amanita phalloides) jedna je od najotrovnijih gljiva, široko rasprostranjena u Evropi

Proteklog vikenda na Vojno-medicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu preminule su dve osobe zbog trovanja pečurkama.

Od početka jula u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA lečeno je deset pacijenata otrovanih gljivama, a još petoro hospitalizovano je sa najtežim oblikom trovanja zbog čega je Nacionalni centar za kontrolu trovanja uputio upozorenje zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Dvojica preminulih ljudi konzumirali su pečurke koje su sami brali u prirodi, a pored ostalih greškom su ubrali zelenu pupavku, jednu od najotrovnijih gljiva u Evropi.

Međutim, neki od otrovanih građana pečurke su kupili na pijaci, što je otvorilo brojna pitanja vezana za bezbednost hrane koja se nabavlja u gradskim tržnicama.

Predsednik Gljivarskog društva "Valjevo" Dragan Tomić ispričao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je na jednoj pijaci i sam pronašao otrovne pečurke. Nije imao izbora, nego ih je kupio, kako bi sprečio eventualnu tragediju.

"Nisam imao bilo kakva ovlašćenja da preduzmem nešto drugo. Ova materija nije zakonski, odnosno sistemski uređena, tako da nije propisima definisano ko može sakupljati gljive i ko ih može prodavati na pijacama", ističe Tomić.

Njegova priča ilustracija je zapuštene oblasti na polju trgovine te je treba shvatiti i kao apel nadležnima da se makar na pijačnim prostorima preduzmu neophodne mere pojačane kontrole, kako se iz godine u godinu ne bi ponavljale tragične slike.

Nebojša Lukić, iz kragujevačkog Udruženja gljivara "Šumadija", ističe da se na pijacama širom Srbije svake godine ponavlja ista slika sa prodajom pečuraka, koje građani kupuju verujući da je proverena njihova zdravstvena ispravnost, kao što je to slučaj sa drugim namirnicama koje se prodaju na njima.

"Na gradskim tržnicama se svakako kontrolišu mlečni proizvodi, meso, jaja... Međutim, šumske gljive se praktično iznose bez ikakve kontrole tako da građani, kada ih kupuju, moraju da znaju da to čine na sopstvenu odgovornost. Te pečurke se iznose na tezge bez provere i njihova bezbednost se bazira samo na tankom znanju i iskustvu njihovih berača koji ih nude na prodaju", kaže Lukić za RSE.

Prodaja pečuraka
Prodaja pečuraka

Ružica Radić, jedna od žena koja se bavi berbom i prodajom šumskih pečuraka, pozivajući se na svoje višegodišnje iskustvo, tvrdi da su njeni kupci na kragujevačkoj Zelenoj pijaci bezbedni i da vrganje i lisičarke koje iznosi na tezgu jedu i članovi njene porodice.

"Greška ne može da se desi. Iste pečurke dajem i svojim unucima i svi ih u porodici koristimo. Nikada se nikome nije ništa loše desilo i ja odgovaram za bezbednost", kaže Radić.

Ko treba da kontroliše ispravnost pečuraka na pijačnim tezgama, kao i ko i pod kojim uslovima može da ih prodaje? Odgovore na ta pitanja RSE nije dobio od Tržišne i Sanitarne inspekcije.

Zoran Jelenković, predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije, kaže za RSE da su oni prepoznali problem nekontrolisanog prometa gljiva i posledice takvog stanja zbog čega su državi ponudili svoju pomoć u njegovom rešavanju, ali da, sa druge strane, nije bilo nikakve reakcije.

"Ponudili smo svim inspekcijskim službama i pijačnim upravama da naši članovi, bez ikakve naknade, na poziv nadležnih službi, dođu na pijacu, izvrše kontrolu i kažu šta sme da se prodaje, a šta mora da se baci. Međutim, država za sada nema sluha za takvu priču", kaže Jelenković i dodaje da se nadležni nisu oglasili ni povodom ponude Mikološko-gljivarskog saveza da bar u većim gradovima, obuči izvestan broj inspektora kako da prepoznaju otrovne gljive.

U potrazi za tartufima
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:03:36 0:00

Zbog toga što u Srbiji ne postoji državna institucija koja kontroliše prodaju samoniklih pečuraka, taj ozbiljan posao se svodi na samoinicijativno angažovanje članova društava gljivara, koji povremeno obilaze pijačne tezge.

Svake godine, širom Srbije događaju se trovanja pečurkama, često i sa tragičnim ishodom, što ukazuje da tu oblast treba zakonski regulisati. Odnosno, tačno utvrditi u čijoj je nadležnosti kontrolisanje ispravnosti pečuraka na pijacama, kao i ko i pod kojim uslovima može da ih prodaje.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG