Iako se sakupljanjem pečuraka može ostvariti dobra zarada, one su u Srbiji sve ugroženija vrsta, jer o ovom prirodnom blagu brinu samo malobrojna gljivarska udruženja.
Opstanak gljiva u njihovim prirodnim staništima ugrožava nekontrolisana seča šuma, ali i nepoštovanje elementarnih odredbi Zakona koje se odnose na vreme i način berbe.
Srbija je jedno od bogatijih nalazišta tartufa, najskupocenije pečurke na svetu, ali i sakupljanje drugih jestivih vrsta, poput vrganja, šumskog pileta i lisičarke može doneti dobru zaradu.
Odlične cene i dobru zaradu obezbeđuju i pečurke koje se koriste u medicinske svrhe, pa nije ni čudo što se poslednjih kriznih godina znatno uvećao broj ljudi koji se bave ovim poslom.
Naši problemi su nekontrolisana seča šume i nepoštovanje Zakona o gljivama. Mi imamo spiskove zaštićenh i strogo zaštićenih gljiva koje niko ne poštuje.
Jasmina Glamočlija, predsednica Mikološkog društva Srbije kaže da se, trka za brzom zaradom i ilegalna trgovina nalaze među glavnim opasnostima koje prete uništavanju mikološkog fonda Srbije.
"Branje gljiva može biti ekonomski veoma isplativo, i ljudi koji se bave time mogu dobre iznose da zarade, ali problem je što oni beru nedovoljno razvijena plodonosna tela i na taj način zatiru staništa te iste gljive. Kada govorimo o otkupu gljiva tu je jako teško ući u količinu gljiva koja se otkupljuje za to što to ide uglavnom sivim tržištem i crnim kanalima", kaže Glamočlija.
Prema njenim navodima Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja nema zvaničnu evidenciju o količinama sakupljenih, otkupljenih i izvezenih gljiva, što ukazuje da se najveći deo prometa tim šumskim plodovima odvija van legalnih tokova i bez ikakve kontrole.
U Srbiji je u toku formiranje Asocijacije koja će se baviti mapiranjem svih gljivarskih terena čiji će centar biti u Petnici.
Ona bi trebalo da uspostavi nove standarde i više reda u ovoj oblasti po uzoru na evropska iskustva.
Bez tačne evidencije o broju ubranih gljiva
Do tada će o gljivama, koje predstavljaju značajno prirodno bogatstvo, brinuti samo čalanovi malobrojnih gljivarskih udruženja, koja se na terenu bore za očuvanje prirodnih staništa pečuraka i njihovu zaštitu od nesavesnih sakupljača.
Nenad Milosavljević, iz Gljivarskog društva Šumadija kaže da je na teritoriji Srbije do sada pronađeno devet ekstremno retkih vrsta sa evropske liste 50 zaštićenih gljiva, što na najbolji način ilustruje potencijale Kopaonika, Goča, Peštera, Rudnika, Divčibara i drugih gljivarskih terena u Srbiji.
"Mi smo našli devet gljiva sa evropske liste 50 zaštićenih gljiva. To su ekstremno retke gljive u Evropi. Naš je plan da neke zone u kojima su one prilično grupisane, zaštitimo od eksploatacije gljiva i eksploatacije šuma, jer bez šuma nema ni gljiva", kaže Milosavljević.
U Kragujevcu je otovrena 11. Izložba gljiva na kojoj je predstavljeno 166 vrsta sa Kopaonika, Goča, Golije, Gledićekih planina i Divčibara.
Među najinteresantnijim izloženim gljivama su crni i beli tartufi, vrganji, pečurka bukova brada, koja je zaštićena u celoj Evropi, kao i izuzetno retka gljiva jelova rupičarka.
Najveća izložena gljiva je vrganj koji je na Kopaoniku ubrao član Gljivarskog udruženja Šumadija, student Miloš Sentić, a predstavljena je i lekovita gljiva šumsko pile koju je na Goču ubrao član tog društva Nenad Milosavljević.
Nenad Milosavljević, Udrženje gljivara Šumadija, izložba u Kragujevcu, 16. oktobar 2011.
Pečurka šumsko pile se ove godine u Ljigu prodavala po 200 dinara za kilogram, u Beogradu je koštala 800 dinar, a njena cena u inostranstvu je bar trostruko veća.
Gljivarska društva poput Gljivarskog društva Šumadija snažno propagiraju očuvanje fonda gljiva i edukuju stanovništvo kada i kako ih treba brati, a istovremeno ih sačuvati.
Branje gljiva može biti ekonomski veoma isplativo, ali pri tom ne treba brati nedovoljno razvijena plodonosna tela i tako zatiru staništa gljiva, rekla je Glamočlija.
Ona je istakla da u Srbiji još uvek nema precizne evidencije o količinama sakupljenih, otkupljenih i izvezenih pečuraka jer se dobar deo tog procesa odvija na sivom tržištu i nelegalnim kanalima.
Mnoge zemlje iz okruženja imaju tačnu evidenciju o količinama ubranih gljiva po vrstama, ali toga kod nas još uvek nema, rekla je Glamočlija.
Naši problemi su nekontrolisana seča šume i nepoštovanje Zakona o gljivama. Mi imamo spiskove zaštićenh i strogo zaštićenih gljiva koje niko ne poštuje.
Bere se za izvoz, bere se preko normiranih količina tako da se staništa gljiva konstantno uništavaju, rekao je Milosavljević.
