Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Višegodišnje kazne građanima Srbije zbog ratovanja u Siriji


Militanti sa Balkana u jednom od propagandnih filmova IDIL-a

Na ukupno šezdeset devet i po godina zatvora su prvostepenom presudom osuđena sedmorica optuženih za terorizam i povezanost sa terorističkim organizacijama u Siriji - u prvom takvom procesu okončanom pred pravosuđem Srbije.

Abid Podbićanin, Sead Plojović i Tefik Mujović dobili su po jedanaest godina zatvora, Goran Pavlović deset, Iznudin Crnovršanin osuđen je na devet godina i šest meseci, kao i Rejhan Plojović, dok je Ferat Kasumović dobio zatvorsku kaznu od sedam godina i šest meseci zatvora.

Svi optuženi su proglašeni krivim za učestvovanje na ratištu u Siriji, finansiranje terorizma, vrbovanje novih ratnika, javno podstrekivanje.

Osuđeni, njihovi branioci kao i Tužilaštvo za organizovani kriminal imaju pravo da žalbu na presudu ulože Apelacionom sudu.

Optužnica ih je teretila da su u Srbiji i regionu, kao i u Zapadnoj Evropi, prikupljali novac i finansirali odlazak više građana Srbije u kampove za obuku, a nakon toga na ratište u Siriji.Prema navodima optužnici, oni su početkom 2013. godine, uspostavili vezu sa organizacijama Islamska država Iraka i Levanta - IDIL i Front Al Nusra, koje su Ujedinjene nacije proglasile terorističkim.

U prvoj reakciji Meho Omerović poslanik u Skupštini Srbije i jedan od inicijatora pooštravanja kaznenih propisa za ratovanje državljana Srbije na teritorijama drugih država kaže za RSE da bi ova presuda trebalo da bude pokazatelj svima šta ne treba činiti.

„Naša ideja jeste bila da se spreči odlazak državljana Republike Srbije na strana ratišta. Mislim da smo od trenutka kada je zakon počeo da funkcioniše smanjili taj broj. E, sada ćemo videti kako to funkcioniše jer je ovo, kao što i sami znate, prva presuda. Pa hajde da sačekamo s obzirom i na to da je prvostepna“, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Meho Omerović.

Prvooptuženom Abidu Podbićaninu – o kome je februara 2015. godine objavljena nikada potvrđena informacija da je poginuo na sirijskom ratištu, Goranu Pavloviću i Rejhanu Plojoviću presuda je izrečena u odsustvu – s obzirom na to da su nedostupni pravosudnim organima Srbije.

Marko Zdjelar, zastupnik Abida Podbićanina, izrečenu kaznu ocenio je, kako se izrazio, jako visokom – najavivši žalbu Apelacionom sudu.

„Dosta je dokaza za koje mogu da kažem da fluktuiraju u vazduhu. Nisu stabilni, nisu čvrsti. Nismo očekivali ovakvu kaznu za ovako slabe dokaze. Očekivali smo čak oslobađajuću presudu", kaže Zdjelar koji navodi i da ne postoji nijedna zvanična potvrda da je njegov klijent preminuo tokom sukoba na teritoriji Sirije.

„Tražili smo da se od Ministarstva inostranih poslova pribavi dokaz da li je uopšte preminuo u Siriji. Takav dokaz nije izveden u ovom postupku. Pribavljeno je samo pred našim organima da ne postoje dokazi da je Abid Podbićanin preminuo na ratištu u Siriji. Diplomatskim putem od Sirije nismo dobili nijedan dokaz da li je čovek živ ili nije“, naveo je Zdjelar.

Sa druge strane, Sead Plojović, Izudin Crnovršanin, Ferat Kasumović su već skoro pune četiri godine u pritvoru – pošto su uhapšeni oktobra 2014. godine. Tefik Mujović je u pritvoru od privođenja koje se dogodilo 2016. godine.

To je inače prvi postupak koji su pravosudni organi Srbije pokrenuli zbog ratovanja u Siriji, a počeo je marta 2015. godine.

Četiri puta je vraćan na početak. U dva navrata razlozi su bili proceduralne prirode – izmene sastava sudskih veća.

Nakon toga uzrok je bio objedinjavanje sa optužnicom protiv Gorana Pavlovića i Rejhana Plojovića. Na koncu – četvrti put suđenje je ispočetka počelo zbog hapšenja još jednog od osumnjičenih, Tefika Mujovića.

Zbog toga su advokati odbrane, ali i stručne posmatračke organizacije ukazivale na ugroženost prava optuženih da im se sudi u razumnom roku.

Optuženi predugo u pritvoru mimo Ustava: Izabela Kisić
Optuženi predugo u pritvoru mimo Ustava: Izabela Kisić

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava koja ovo suđenje prati od početka, smatra da bi zato bilo veoma važno da presude danas budu i donete.

“Optuženi su u pritvoru već četiri godine, čime je praktično prekršeno Ustavom zagarantovano pravilo, a to je suđenje u razumnom roku”, ističe Kisić i dodaje da je sud odbijao da se optuženi brane sa slobode iako su branioci to tražili.

“Ima slučajeva i kada se optuženi za ratne zločine u Srebrenici brane sa slobode, pa jeste diskutabilno zašto u ovom slučaju nisu bile obezbeđene garancije da optuženi neće pobeći i da će se redovno odazivati na sudska ročište”, rekla je Kisić.

Ona dodaje i da, poređenja radi u BiH slična suđenja traju u proseku tri meseca, dok je najduži slučaj trajao 10 meseci.

Nov slučaj i veliki izazov za pravosuđe

„Ovo je jedan potpuno novi slučaj za pravosuđe Srbije“, ističe takođe Izabela Kisić i dodaje da su se sve strane u postupku – i tužilaštvo i sud i advokati - susretale sa velikim izazovima.

„Naime, veoma je teško pribaviti dokaze kada je reč o stranim ratištima - Šta se tamo dešavalo? Kojim su organizacijama su se optuženi tačno priključili? Takođe, novine za naše pravosuđe su i forenzika Youtube snimaka, onda kako se Facebook objave koriste za dokaz... To su sve bili izazovi i za tužilaštvo i za advokate optuženih“, kaže Kisić.

Inače, boravak svojih državljana na stranim ratištima, Srbija sankcioniše Krivičnim zakonom koji je u te svrhe izmenila 2014. godine. Izmene su podrazumevale uvođenje dva nova krivična dela - učestvovanje u ratu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu u stranoj državi.

Za prvo, u zavisnosti od toga da li se u ratu učestvuje kao pojedinac ili u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do osam godina, a za organizovanje učestvovanja od dve do 10 godina.

Dodajmo i da je Viši sud u Beogradu do sada doneo 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su učestvovali u ratu u Ukrajini, od kojih je 26 pravosnažnih na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom.

Protiv četiri učesnika izrečene su zatvorske kazne, dok je ostalima izrečena uslovna kazna, potvrđeno je početkom marta za Radio Slobodna Evropa u Višem sudu u Beogradu.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG