Dostupni linkovi

Srbija ćuti na poziv da vrati svoje državljane iz sirijskih kampova


Najveći broj poulacije u kampu Al-Hol su žene i deca. Sirija, kamp Al-Hol, januar 2020.

Nijedna od državnih institucija Srbije do sada nije odgovorila na apel stručnjaka Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava u kojem pozivaju 57 država, među njima i Srbiju, da svoje državljane iz kampova Al-Hol i Roj na severoistoku Sirije vrate u zemlje porekla.

Radio Slobodna Evropa (RSE) obratio se svim nadležnim institucijama u Srbiji, sa pitanjem na koji način planira da reši problem državljana Srbije koji se nalaze u pomenutim kampovima u koje su prebačeni posle poraza Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), od marta 2019. godine do danas. Reč je o članovima porodica pripadnika poraženog ISIL-a.

Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) u odgovoru RSE, uputilo je na Nacionalno koordinaciono telo Srbije za sprečavanje i borbu protiv terorizma koje je, kako navode u MSP, “nadležno o pitanjima povratka srpskih državljana iz kampova u Siriji”.

RSE obratio se i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP) u čijoj nadležnosti je rad Nacionalnog koordinacionog tela za sprečavanje i borbu protiv terorizma kojim rukovodi Vladimir Rebić. Iz MUP-a do objavljivanja ovog članka nisu odgovorili na, do sada upućena, dva upita.

Odgovor RSE nije dobio ni od Vlade Srbije kao ni od Milana Vijatovića, otpravnika poslova Ambasade Srbije u Siriji.

Ministarka za ljudska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, rekla je za RSE da za sada nema nikakve podatke niti informacije o ovom problemu.

“Ako i bude nadležnosti u Ministarstvu, naravno da ćemo odgovoriti i saglasno svojim nadležnostima postupati”, rekla je Čomić 9. februara.

Stručnjaci UN: Situacija u kampovima pogoršana

Stručnjaci Ujedinjenih nacija uputili su 8. februara 2021. pisani dopis državama nakon izveštaja UN izaslanika u Siriji od 21. januara 2021. U dopisu iskazuju “ozbiljnu zabrinutost” zbog pogoršanih i, inače loših, bezbednosnih uslova u kampu Al-Hol i Roj, na severoistoku Sirije.

Radi se o kampovima pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga u kojima se nalaze mahom žene i deca i njih, prema podacima UN, u kampu Al-Hol čini 80 odsto populacije. Stručnjaci Ujedinjenih nacija upozoravaju da su zabrinuti zbog pogoršanja bezbednosne i humanitarne situacije u ovim kampovima.

Nevladine organizacije zabrinute su zbog humanitarnih uslova u kojim u kampovima žive žene i djeca (fotografija iz kampa Al-Hol, oktobar 2020)
Nevladine organizacije zabrinute su zbog humanitarnih uslova u kojim u kampovima žive žene i djeca (fotografija iz kampa Al-Hol, oktobar 2020)

Deca ne treba da budu žrtve

Esad Kundaković iz Novog Pazara na jugozapadu Srbije, otac Eldara Kundakovića koji je pre sedam i po godina poginuo u borbama protiv snaga Bašara al-Asada u Siriji, danas je svoj rad posvetio mladima ovog grada i okoline, pokušavajući, kako kaže, da ih "uputi na pravi put".

Kundaković mladima, koji pokazuju sklonost u radikalizaciji svoje vere, pokušava da objasni da nasilje nikada nije opcija.

U razgovoru za RSE, Kundaković kaže da je proces repatrijacije, odnosno povratka državljana kompleksan i da u njemu moraju da učestvuju svi. On napominje da svako ko je sarađivao sa ekstremistima, mora za to da odgovara ali da tek rođena njihova deca, sada zatočena u kampovima, ne treba da ispaštaju. Naprotiv, kaže, potrebno je posvetiti im se kako bi krenuli pravim putem.

”Vidite, mi svet ne možemo da promenimo. Mnogo truda treba da se samo neki običan proizvod napravi ,a ne čovek. Poslednjih 50 godina mi samo proizvodimo otrov, gnev jedni prema drugima. Ionako je život težak i ja se trudim, jednostavno, da prihvatimo i da vidimo šta možemo da napravimo od te dece, da budu korisni članovi zajednice da iskoristimo ta nihova iskustva za rad sa omladinom da sutra kažu: ‘Stani sine, jedan nepromišljen potez može da vas košta života’”, objašnjava Kundaković.

"Potrebno je posvetiti se deci kako bi krenuli pravim putem", kaže Esad Kundaković
"Potrebno je posvetiti se deci kako bi krenuli pravim putem", kaže Esad Kundaković

On napominje da samo zajedničkim radom i kroz saradnju civilnog sektora i države, može da se postigne dugoročno rešavanje problema.

”Računam da ta saradnja može da doprinese da mi svi pratimo njihov napredak i da uložimo deo truda. Kao zajednica, posebno civilni sektor, da doprinos daju i nevladin sektor i psiholozi i organizacije koje se bave ekstremizmom. Mi smo ti koji moramo da pomognemo i tim ljudima i državi”, smatra Kundaković.

Šta je ranije iz Beograda saopšteno?

Pre godinu dana, 14. januara 2020, tada ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je, prilikom predavanja na temu "Suprotstavljanje ekstremizmu i terorizmu kao važan segment nacionalne bezbednosti Srbije", da se u Siriji i Iraku trenutno nalazi 28 punoletnih državljana Srbije. On je rekao i da je Srbija donela zakon kojim se sankcioniše učešće njenih državljana u stranim sukobima.

"Prema našim podacima devet se vratilo u Evropu, ne samo u našu zemlju, dok je 12 osoba poginulo. Ova statistika ne obuhvata podatke za teritoriju Kosova, jer nemamo potpuni uvid u to", rekao je tada Stefanović.

Takođe, pitanje kako će Srbija rešiti problem postavljeno je i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću početkom septembra 2020. tokom pregovora sa Kosovom u Vašingtonu, uz posredovanje Bele kuće.

On je, odgovarajući na pitanje novinara, rekao da je Srbija "u komunikaciji sa svojim prijateljskim državama" po ovom pitanju i ujedno zaključio da zbog broja državljana u kampovima, "druge zemlje u regionu imaju veći problem od Srbije".

Stručnjaci UN saopštili su da se, od ukupno 64.000 ljudi u kampovima u Siriji, nalaze i državljani Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. O kom tačno broju je reč, nije saopšteno. Nezvanično, oko 20 žena iz Srbije nalazi se u kampovima, dok broj dece nije poznat. Većina njih je iz Novog Pazara.

Bosanka u sirijskom kampu: Cijela porodica mi je ovdje
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:22 0:00

Šta su kampovi?

Izbeglički kamp Al-Hol i Roj su zbeglički kampovi u Siriji u kojem borave raseljeni iz poražene Islamske država Iraka i Levanta (ISIL). Kampovima upravljaju Sirijske demokratske snage (SDF) koje podržavaju Sjedinjene Američke Države.

Od aprila 2019. godine do danas broj stanovnika u kampu porastao za više od šest puta, sa početnih oko 10 000 ljudi do danšnjih oko 64.000. Najveći broj ovih izbeglica čine žene i deca iz mnogih država sveta, ali najviše Sirije i Iraka. Radi se o članovima porodica pripadnika poraženog ISIL-a.

Kako je u drugim državama Zapadnog Balkana?

Do sada je među državama Balkana iz Sirije državljane vratilo Kosovo i Bosna i Hercegovina (BiH). Na Kosovo je u aprilu 2019. godine vraćeno 111 državljana, od kojih su 32 žene. Bosna i Hercegovina je 19. decembra 2019. vratila manju grupu žena, šest od ukupno 25.

Za razliku od BiH, Kosovo je pojedine žene procesuiralo zbog pridruživanja militantnoj organizaciji takozvanoj Islamskoj državi. Obe države su u procesima deportacija sarađivale sa međunarodnim partnerima, pre svega sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Proces repatrijacije pokrenut je i u Albaniji. Ministar unutrašnjih poslova Albanije Sander Lješaj (Lleshaj) rekao je početkom ove godine u izjavi za britanski BBC da je povratak “moralna obaveza“.

"Mislimo da postoji moralna obaveza da se barem deca vrate, jer oni nisu teroristi, oni su žrtve svojih neodgovornih roditelja. Ali oni bi mogli izrasti u zveri ako bismo ih ostavili u logorima i ignorisali“, upozorio je Lješaj.

Deset godina rata u Siriji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:19 0:00

Kako je u Evropskoj uniji?

Nemačka je jedna od 57 država koje su takođe dobile dopis stručnjaka UN. U decembru 2020. ova zemlja počela je da dovodi žene i decu iz kampova u Siriji. Kao povod navedeni su humanitarni razlozi.

Kući je vraćeno 18 dece i pet žena pripadnika ISIL-a iz kampova kojima upravljaju Kurdi na severoistoku Sirije.

Većina vraćenih žena po povratku u Nemačku suočava se sa optužbama za terorizam.

U Finskoj je Ministarstvo spoljnih poslova, takođe u decembru prošle godine, saopštilo da je kući vraćeno šestoro dece i dve majke.

„Prema ustavu, finske javne vlasti dužne su da štite osnovna prava finske dece u kampovima, ukoliko je to moguće“, navodi se u izveštaju tamošnjeg Ministarstva.
Finska vlada procenjuje da se više od 9.000 stranih žena i dece, od toga dve trećine dece, još uvek drži u kampovima al-Hol i Roj na severoistoku Sirije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG