Dostupni linkovi

Ruski centar u Nišu - špijunskog ili humanitarnog karaktera?


Da li Rusija otvara špijunsku bazu u Srbiji, pitanje je koje je aktuelizovano poslednjim izjavama američkih zvaničnika. Dok se ovog puta interesi dve svetske sile na Balkanu sudaraju na aktivnostima Rusko-srpskog humanitarnog centra u u Nišu, čini se da je još jednom na ispitu vojna neutralnost Srbije.

Diplomatski status za Ruski centar u Nišu, koji bi trebalo da omoguće vlasti u Srbiji, ključni je argument za one koji misle da bi ta baza mogla da bude nešto više od humanitarne.

"Pitanje izjednačavanja NATO trupa i ruskog centra u Nišu dovodi do zaključka da to očigledno nije samo humanitarni centar ili da treba da preraste u nešto drugo. Humanitarni centar ni na koji način ne bi smeo da bude povezan sa vojskom Rusije. Zaista se dovodi u pitanje šta je konačni cilj srpske vlade i da li ona na mala vrata želi da etablira prisustvo stranih službi ili stranih odbrambenih snaga na teritoriji Srbije", rekao je za RSE Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane Srbije.

On je podsetio da je stav dela vlasti, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, da bi ruski centar trebalo da ima status u rangu SOFA sporazuma Srbije sa NATO kojim se reguliše prolazak stranih vojnih snaga i njihov diplomatski imunitet.

Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, odakle Rusi zajedno sa kolegama iz Srbije pomažu u slučaju elementarnih nepogoda, tehnoloških havarija i drugih vanrednih suituacija, u aprilu je proslavio pet godina postojanja, ali mu preti i zatvaranje ako se ne usliši zahtev Moskve, ministra odbrane Sergeja Šojgua lično, da mu se da specijalni status kroz sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetu osoblja koji je na čekanju od 2014. godine.

"Brine me takozvani humanitarni centar u Srbiji zbog onoga što bi mogao da postane, pogotovu ako Srbija ispuni ono što je Rusija za njega tražila. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, Srbija će izgubiti kontrolu nad delom svoje teritorije", izjavio je visoki zvaničnik Stejt dipartmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji, dodavši da ne veruje da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka Evropskoj uniji.

(Video: RSE u Ruskom centru u Nišu, mart 2016.)

Zabrinutost Sjedinjenih Američkih Država zbog rusko-srpskog centra ilustrovao je i podatkom da se ta humanutarna baza nalazi blizu granice Srbije sa Kosovom, gde je stacionirano oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika mirovnih snaga NATO.

Ovakvu reakciju ruski i prosruski mediji u Srbiji opisali su i kao "kombinaciju straha, paranoje i preventivnog dizanja galame”, dok sa najvišeg mesta u Beogradu, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića stiže uveravanje da će Srbija sama odlučivati o centru koji brine Ameriku.

"Zamislite da ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama kaže da nam se ni malo ne sviđa što u Santa Feu neko pravi nekakav centar. Nema baš mnogo smisla, složićete se", prokomentarisao je Vučić.

Da li ima razloga za strah i da li Rusi na mala vrata humanitarnog centra ulaze u veliku igru na Balkanu pitali smo Stevicu Deđanskog iz Centra za razvoj međunarodne saradnje.

"Pa naravno da to nije špijunski centar. Te ocene su vrlo paušalne, vrlo tendenciozne i zlonamerne. Ako diplomatski status u Srbiji imaju pripadnici vojne organizacije NATO, zašto onda jedan humanitarni centar ne bi imao isti status. Pogotovu što se tu govori o broju od pet do deset ljudi", kaže Deđanski.

Dragan Šutanovac: Humanitarni centar ni na koji način ne bi smeo da bude povezan sa vojskom Rusije
Dragan Šutanovac: Humanitarni centar ni na koji način ne bi smeo da bude povezan sa vojskom Rusije

Upravo u tome, za Dragana Šutanovca, jeste problem.

"Ukoliko se zaista radi o humanitarnom centru, onda on kao takav ne treba da ima nikakav poseban status. Trebalo bi da funkcioniše kao i razne druge humanitarne organizacije. Sve drugo dovodi u ozbiljnu sumnju nameru Vlade Srbije i ruske strane", smatra Šutanovac.

Srbija se deklarativno zalaže da ostane vojno neutralna, dok se na terenu to ogleda u zajedničkim aktivnostima sa obe strane, i sa Istokom i sa Zapadom. Vojska Srbije je sa državama NATO kroz program Partnerstvo za mir učestvovala u 23 vojne vežbe, dok je sa Rusijom održala šest velikih vojnih vežbi. Ako to ipak ne izgleda, kako pojedini vojni analitičari vole da primete, kao da Srbija ulazi u NATO samo to još ne zna, vojno-bezbednosno balanasiranje je situacija koja se nameće i u priči sa ruskom bazom u Nišu.

Srbija bi trebalo da se pričuva, smatra analitičar Stevica Deđanski, da ne bude kolateralna šteta okršaja Amerike i Rusije na geopolitičkom planu.

"Vidimo da su to američko-ruska trvenja po svim pitanjima. Od Sirije, preko Ukrajine, do ovog balkanskog vrtloga… Mislim da će se vremenom, do kraja godine, to relaksirati sa odlaskom sa scene kadrova iz vremena administracije Bila Klintona koji su još uvek na pozicijama", ocenjuje Deđanski.

Srbija bi dvaput trebalo da razmisli pre nego što donese odluku, zaključuje Dragan Šutanovac:

"Delovi vlasti koketiraju sa Istokom i u odnosu na njih ruska strana iznosi određene zahteve. Postoji pozadina koja u javnosti još nije kristalno jasna, a koja je očigledno takva da će na neki način onemogućiti, sprečiti ili usporiti dalje evropske integracije Srbije. Time bi praktično državna politika bila dovedena u pitanje."

Rusko-srpski centar u Nišu, kako piše na oficijelnom sajtu, osnovan je u cilju pružanja humanitarnog reagovanja na vanredne situacije na teritoriji Srbije i drugih država regiona Balkana. Među zadacima Centra su razminiranje, gašenje šumskih požara, spašavanje u poplavama i delovanje u drugim vanrednim situacijama.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG