Dostupni linkovi

Brisel upozorava na EU pravila oko ruskog centra u Nišu


Pomoć za Alepo iz Rusko-srpskog centra u Nišu

„Svaka nova inicijativa mora da bude komplementarna sa postojećim Civilnim mehanizmom Evropske unije za upravljanje katastrofama, koji je Srbija potpisala 16. aprila 2015. godine“, rečeno je Radiju Slobodna Evropa u beogradskoj kancelariji Evropske komisije na pitanje da li Brisel od Srbije traži da zatvori Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, kao što je, tokom posete Beogradu, rekao šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov.

„Svako preklapanje ili dupliranje bi trebalo da se izbegne“, dodaje se u pisanom odgovoru. Kako se navodi, „to je ključno za zemlje kandidate za članstvo u EU, u kontekstu njihove integracije u Civilni mehanizam Evropske unije za zaštitu od katastrofa i upravljanje njima“.

EU, u ovom kontekstu, navodi uveravanja srpskih vlasti da centru u Nišu „neće biti dodeljena vojna uloga“, niti da će biti korišćen kao sredstvo regionalne koordinacije, koje bi bilo nekompatibilno sa mehanizmom Evropske unije.

Ukazuje se i da u EU već postoji dobro ustanovljen i funkcionalan okvir za upravljanje katastrofama i sistem za hitno reagovanje u okviru Civilnog mehanizma Evropske unije. „Taj mehanizam je otvoren i za zemlje zapadnog Balkana. U njemu su trenutno 33 članice (28 zemalja članica EU, kao i Island, Norveška, Makedonija i Crna Gora)“. Kako se dodaje, Srbija je već koristila taj mehanizam u nekoliko prilika, na primer „tokom katastrofalnih poplava u zemlji“.

S obzirom na ovakav odgovor Evropske komisije, ne čudi što je Sergej Lavrov u Beogradu ponovo u prvi plan doveo pitanje niškog centra. Iako predstavljen kao humanitarni projekat, ovaj centar sve vreme je test stepena nakolonjenosti Beograda Moskvi, pre svega kroz zahteve da se status njegovih službenika izjednači sa onim koji imaju predstavnici NATO.

Stav Brisela nije da se Srbiji uslovljavaju evrointegracije ukidanjem centra u Nišu, iz koga su, podsetimo, Srbija i Rusija nedavno slale pomoć u sirijski grad Alepo, ali lako je razumeti zašto je Lavrov to pitanje predstavio upravo u takvom svetlu.

Pitanje moći na Balkanu: Denisa Kostovic
Pitanje moći na Balkanu: Denisa Kostovic


Denisa Kostovic, ekspertkinja za globalnu politiku na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, smatra da izjavu Lavrova treba razumeti u kontekstu političkog trenutka kakav vidimo u Evropi, koji se svakako odražava i na Balkan, a koji ima veza i sa Brexitom, odnosno referendumskim britanskim izglasavanjem napuštanja EU.

„Mislim da ta izjava dolazi u trenutku kada se isprobavaju prilike moći – ko će biti taj koji će imati veći uticaj na Balkanu. Uvek je tu bilo takmičenje i tenzija između evropskog projekta i onoga kakav će Rusija zauzeti stav prema tome šta će raditi zemlje Blakana koje žele da pristupe EU, a pogotovo Srbija. Mislim da ova izjava malo eksplicitnije zapravo gura tu jednu geopolitički liniju na Balkanu i jednostavno je isprobavanje i testiranje ne samo EU, nego i lidera na Balkanu, u ovom konkretnom primeru Srbije“, rekla nam je Denisa Kostovic.

Na tvrdnju šefa ruske diplomatije reagovali su i zvaničnici Srbije. Premijer Aleksandar Vučić negirao je navode da EU, kao jedan od zahteva postavlja i zatvaranje humanitarnog centra u Nišu, rekavši da „nije to tako čuo u Briselu“.

„Moguće je da je Sergej Lavrov to čuo na nekom drugom mestu. Od mene to nisu tražili. O tome odlučuje vlada Srbije, a ne Moskva, Brisel ili Vašington. Tačka“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare 13. decembra, istakavši istovremeno da je „Centar pomogao Srbiji kada su bile poplave i suše“.

Šef diplomatije Ivica Dačić kratko je naveo da status Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu nije bila tema razgovora sa ruskim kolegom, ocenivši pritom da su „navodi da je to špijunski centar ’gluposti’“, aludirajući na činjenicu da Centar, od kako je otvoren, izaziva nagađanja da li se iza svega krije namera Moskve da se dublje pozicionira na ovom, članicama NATO okruženom prostoru.

Nagađanja o pozicioniranju Moskve na Balkanu: Ivica Dačić i Sergej Lavrov u Beogradu
Nagađanja o pozicioniranju Moskve na Balkanu: Ivica Dačić i Sergej Lavrov u Beogradu


I sam Lavrov je, podsetimo, rekao da ga „Brisel smatra špijunskim gnezdom i pretnjom za bezbednost“.

Igor Novaković iz ISAC fonda, Centra za međunarodne i bezbednosne poslove u Beogradu, ističe da iako je tačno da zapadne zemlje imaju određenu vrstu zabrinutosti o prirodi Ruskog humanitarnog centra, po onome što on zna, zahtev o kome je Sergej Lavrov govorio tokom svoje posete Beogradu, od EU zvaničnim kanalima Srbiji nikada nije upućen.

To se, ukazuje, vidi i kroz pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU. „U poglavljima koja bi se neposredno ticala toga, to je, recimo poglavlje 30 koje se, između ostalog, osim ekonomskih odnosa sa inostranstvom odnosi i na dalji razvoj humanitarne pomoći, uopšte se ne spominje problem Ruskog humanitarnog centra. Tako da ja mislim da je ta izjava neka vrsta političke izjave koja je usmerena ka balansiranju sa ruskim traženjem da službenici ovog centra dobiju diplomatski status i ja mislim da je tako treba i čitati“, rekao nam je Novaković.

Podsetimo da je potpisivanje sporazuma o diplomatskom imunitetu osoblja u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu više puta najavljivano i odlagano.

Šta tačno sadrži, nije poznato ali, navodno, trebalo bi da zaposlenima u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu garantuje isto ono što i snagama NATO na teritoriji Srbije - diplomatski imunitet i slobodu kretanja.

Prema rečima Ivice Dačića, pitanje ruskog centra moglo bi da se nađe među temama predstojeće posete premijera Vučića Rusiji.

„Premijer će imati dovoljno vremena da o tome razgovara sa predsednikom Vlade Rusije Dmitrijem Medvedevim, rekao je Dačić i najavio da će Vučić najverovatnije 21. decembra putovati u posetu Moskvi.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG