Vreme odluke od koje zavisi hoće li Srbija 2025. godine ući u Evropsku uniju (EU) neumoljivo ističe. U Briselu je bačena kocka, odnosno, poslata jasna poruka: Srbija bez pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom i rešenim problemima granica neće ući u EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je to takođe saopštio, ali sam još nije presekao.
To će, rekao je, učiniti za dva ili dva i po meseca. Reći će, naime, šta misli da je "najmanje loše" rešenje kosovskog pitanja. Pomenuo je u tom kontekstu i referendumsko izjašnjavanje građana o tome.
Tokom tekućeg samita svetskih lidera u Davosu (Švajcarska) Vučić je, pak, bio rezolutan. Ukoliko je ideja dijaloga da Srbija prizna nezavisnost Kosova, onda, kaže on, "hvala, doviđenja".
U razgovoru sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, izjavio je da će najavljena strategije o proširenju EU biti konkretizacija pozitivnih poruka predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je Srbiju označio kao predvodnika u procesu proširenja EU na Zapadni Balkan.
Međutim, poruka iz Brisela ne može biti jasnija.
Pred objavljivanje Strategije proširenja EU, 6. februara, iz Evropske komisije nedvosmisleno je poručeno da Srbija mora imati jasno definisane granice kako bi postala članica EU. Naime, Johanes Han ukazao je da EU sigurno neće primiti zemlju koja sa susedima ima bilo kakva otvorena pitanja.
"Konflikti oko granica, kao što imaju dve članice Slovenija i Hrvatska, ubuduće u Uniji ne smeju postojati. Naravno, Srbija mora da reši situaciju oko Kosova. Postoje i dalje otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske, Crne Gore i Kosova, Albanije i Grčke", naveo je Han.
Ako želi da uđe u EU 2025. godine, do završetka pristupnih pregovora sa Unijom – a oni će, kako je Han precizirao, trajati do 2023. godine – Srbija, osim sa Kosovom i Hrvatskom, mora rešiti i granično pitanje sa Bosnom i Hercegovinom.
Vremena za puštanja magle i prećutkivanja više nema, pa je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana domaćoj javnosti i sam saopštio da će pravno obavezujući sporazum sa Kosovom podrazumevati i rešavanje pitanja granica.
Dobrog rešenja, rekao je Vučić, nema. Istakao je da će za dva do dva i po meseca reći šta je to što on misli da je najmanje loša solucija, a ako narod ne bude mislio tako, to će, kazao je, biti poraz njegove politike.
Šta je Srbiji najdragocenije?
Upitan hoće li Vučić potpisati pravno obavezujući sporazum sa Prištinom i tako pristati da reši i pitanje granica, Aleksandar Popov, čelnik novosadskog Centra za regionalizam, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da nema odgovor na to pitanje.
"On je obećao da će Srbija ući u Evropsku uniju. Sad znamo i neki mogući datum, a to podrazumeva da se reši pitanje Kosova. Koliko god poznavao političku situaciju, uopšte ne mogu da budem prorok i da kažem kako će se ova priča završiti", navodi Popov.
Popov ističe da navija za varijantu da se pitanje Kosova skine s dnevnog reda.
"Jer će u suprotnom ono fiktivno ostati u sastavu Srbije, ali će Srbija izgubiti ono što joj je najdragocenije – svoju mladost, koja će, bez jasne evropske perspektive, glavom bez obzira napustiti ovu zemlju, a onda će Srbija ostati bez svoje budućnosti", navodi Popov.
Aleksandar Popov kaže da je EU očekivala da se Briselski sporazum mnogo ranije implementira i da se potpiše pravno obavezujući sporazum, ali da je na obema stranama bilo opstrukcije – o čemu svedoče i suzavci u kosovskom parlamentu, i šareni voz sa srpske strane, a i učestali izbori.
"Svaki taj incident dovodio je do odlaganja, a, evo sad to čini i ova tragedija – ubistvo Olivera Ivanovića. Mislim da je tu Evropa izgubila strpljenje i da je konačno stavila uza zid i jednu i drugu stranu i mislim da je to oročila najkasnije do kraja ove ili eventualno do početka iduće godine. Dakle, primiče se trenutak istine koja neće biti nimalo ugodna ni za jednu ni za drugu stranu, posebno za one koji moraju da parafiraju ili potpišu nešto, bez obzira šta to bilo", kaže Popov.
Srpski predsednik često ističe da neće budućim pokoljenjima da ostavlja nerešeno kosovsko pitanje.
"Ako je to tako, onda će se ići na neku vrstu dogovora, odnosno, na potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma, s tim što on često pominje da ne može da se desi da jedna strana sve dobije, a druga da sve izgubi. Ovde je samo pitanje šta je to što bi zadovoljilo srpsku stranu, da ne ispadne da je sve izgubila, šta je to što bi mu pružilo alibi pred domaćom javnosti zašto je potpisao taj pravno obavezujući sporazum; mada će se on i u toj varijanti suočiti sa ogromnim otporom desnog nacionalističkog dela biračkog tela, pa čak i u svojim redovima, a da ne govorimo o Crkvi koja već otvoreno pokazuje da neće pristati na gubitak Kosova", reči su Aleksandra Vučića.
Vajde i sreće od sukoba nema
Upitan veruje li da je Vučić odlučio da potpiše pravno-obavezujući sporazum s Kosovom u okviru kojeg je spreman da reši i pitanje granice ili da je još u sivoj političkoj zoni, odnosno, da takvu odluku nije doneo, Vlatko Sekulović, nekadašnji glavni pregovarač ispred Srbije za CEFTA sporazum, kaže da bi svaki odgovorni političar trebao da reši ovo pitanje.
"Verujem da svaki odgovoran političar mora da pristupi rešavanju odnosa između Srba i Albanaca, ukoliko želi dobro svom narodu, odnosno, građanima Srbije i Kosova. Nemam razloga da ne verujem da i Vučić ide u tom pravcu. Na kraju krajeva, to je i rekao", navodi Sekulović.
Sekulović ističe da mu se čini da Vučićeva poruka predstavlja neku vrstu apela i vapaja upućenog građanima Srbije i Kosova, ali i onima koji u ovom trenutku guraju građane Srbije i Kosova u dalje sukobe odbijajući bilo kakve pregovore, uključujući i Briselski sporazum.
U pogledu mogućeg referenduma koji je Vučić pomenuo, Sekulović smatra da predsednik Srbije time ne beži od sopstvene odgovornosti za sečenje kosovskog čvora.
"Meni se čini da se tu ne radi o izbegavanju odgovornosti jer je Vučić rekao da vajde i sreće od sukoba sa Albancima nema. Mislim da je suština čitavog tog njegovog napora, makar u ovom trenutku, da se pošalje poruka da sukob sa Albancima vodi u propast i jedne i druge i da ne obezbeđuje budućnost ni za jedne ni za druge", ukazuje Sekulović.
Ako je to tako, navodi Sekulović, "onda je opravdano da rešenje, koje bude predložio Vučić ili drugi subjekti u okviru društva, preživi proveru referendumom, odnosno, da se da legitimitet takvome rešenju".
"Legitimno je postaviti takvo pitanje pred volju građana, samo će jedan od glavnih aspekata biti kako će to pitanje biti formulisano", dodaje Vlatko Sekulović.
- Most RSE: Predizborno bacanje mrvica narodu
Aleksandar Popov se, pak, pribojava rezultata eventualnog referenduma.
"Svako ko imalo poznaje političku situaciju i kako diše javno mnenje u Srbiji zna da većina izašlih na referendum neće glasati za to da Kosovo na bilo koji način ne bude u sastavu Srbije. U tom smislu to može da bude neka vrsta izlazne strategije u slučaju velikog nezadovoljstva unutar sopstvenog biračkog tela, ali tada ili možemo zaboraviti na Evropu ili će taj pristupni proces duže vreme biti zamrznut, što faktički isto znači", ocenjuje Popov.
Da Evropska unija neće dozvoliti ulazak Srbije u svoje redove bez jasno rešenog pitanja granica i da će građani na nekom referendumu morati da kažu šta misle o tome, predsednik Srbije rekao je za televiziju Happy.
Tom prilikom je otkrio i da će za dva do dva i po meseca sam reći šta misli da je najmanje loše – pošto smatra da dobrog nema – rešenje tog pitanja.
Facebook Forum