Srbija je i dalje među prvih deset zemalja po broju procesa koji su u toku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pokazuje izveštaj te institucije za 2019. godinu. Prema tim podacima, Srbija je na devetom mestu sa 1.344 postupka.
Podaci Državnog pravobranilaštva Srbije pokazuju da je država samo prošle godine platila blizu pola miliona evra zbog izgubljenih procesa u Strazburu.
Tokom prošle godine iz Srbije je podneto 2.160 predstavki Evropskom sudu, što je tek za nijansu više nego 2018. godine, kada je taj broj bio 2.128.
"Broj predstavki govori sigurno o osećanju naših građana o tome koliko im naši organi štite ljudska prava. To generalno govori da ljudi smatraju da im se ne obezbeđuje pravična zaštita prava u sudskim postupcima. E, sad, to je ono što oni smatraju. A, ono što Evropski sud smatra možemo da zaključimo po brojkama iz presuda", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladica Ilić, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava.
Šta ako Ustavni sud bude proglašen nedelotvornim?
Kada je o presudama reč, Evropski sud za ljudska prava je prošle godine doneo 24 presude za 150 podnesaka iz Srbije. Najveći broj presuda odnosi se na dužinu trajanja postupka (deset), neizvršenje presude (u sedam slučajeva), a pet presuda se odnosi na zaštitu imovine. Po tri presude donete su zbog nečovečnog postupanja i nedostatka efikasne istrage.
Među procesima koji se trenutno vode u Strazburu je i slučaj smrti Dragana Kostića, vojnika koji je 2005. godine pronađen mrtav na stražarskom mestu u kasarni u Leskovcu, gradu na jugu Srbije. Porodica Kostić se obratila Evropskom sudu, smatrajući da vojna istraga koja je sprovedena, nije bila efikasna i delotvorna.
"Čak je i puška s kojom je pronađen mrtav u jednom trenutku bila prodata, pa smo mi kao punomoćnici oštećene porodice posle privatne istrage pronašli tu pušku u jednom skladištu trgovačke firme koja se bavi prodajom starog naoružanja u Nikincima. Tu je trebalo dovršiti istragu, ali sve stoji na mrtvoj tačci, niko ništa ne radi", kaže Predrag Savić, advokat porodice Kostić.
Sud je 2014. godine prihvatio ovu predstavku, ali odluka još uvek nije donesena.
Vladicu Ilića ne čudi što se najveći broj presuda odnosi na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je, kako kaže, to problem i u slučaju Ustavnog suda Srbije.
U Ustavnom sudu kažu za RSE da su trenutno nerešena 22.463 predmeta, od čega 22.209 predmeta po ustavnim žalbama, 250 normativne kontrole i ostalih nadležnosti Ustavnog suda i četiri predmeta u kojima zahtevi stranaka nisu obuhvaćeni ustavnim nadležnostima Suda.
Podsetimo, pravo na pokretanje postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava pojedinac ostvaruje tek ako je iskoristio sva pravna sredstva u matičnoj zemlji, a poslednja instanca je podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu.
Vladica Ilić upozorava da, ukoliko se nastavi praksa Ustavnog suda da godinama rešava žalbe, postoji opasnost da ga Evropski sud u Strazburu proglasi nedelotvornim.
"U tom slučaju građani ni ne moraju da se obraćaju Ustavnom sudu pre nego što podnesu predstavku Evropskom sudu, nego nakon drugostepene sudske odluke oni mogu da podnesu predstavku Evropskom sudu. To će onda još više da optereti taj sud i verovatno da poveća broj presuda u kojima su utvrđene neke povrede", kaže Vladica Ilić.
RSE je poslao upit Ministarstvu pravde za komentar, povodom godišnje statistike Evropskog suda, ali nam nisu dali direktan odgovor. Umesto toga, uputili su nas na Državno pravobranilaštvo.
Gde se u Evropi građani najviše žale na kršenje prava
Sistemski problemi srpskog pravosuđa
Osim problema koji se tiču dužine trajanja postupka, sprovođenja presuda ili zaštite imovine, gotovo svake godine Evropski sud za ljudska prava donese barem jednu presudu zbog kršenja člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima – zabrana mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, kaže Vladica Ilić.
Među tri takve presude prošle godine, u fokusu medija je bio slučaj Mališe Jevtovića, osuđenog na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva, koji je, prema presudi Evropskog suda, u dva navrata bio zlostavljan od strane zaposlenih u službi obezbeđenja i drugih zatvorenika u Okružnom zatvoru u Beogradu, kao i da je pretrpeo isti tretman od strane zaposlenih u Službi za obezbeđenje Kazneno-popravnog zavoda u Požarevcu.
Pored pomenutih povreda, Evropski sud je oglasio Srbiju odgovornom jer nadležni pravosudni organi, a pre svega Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu i Osnovni sud u Požarevcu, nisu sproveli efikasnu i delotvornu istragu kako bi otkrili učinioce zlostavljanja i adekvatno ih kaznili.
Evropski sud je naložio Republici Srbiji da podnosiocu predstavke isplati 4.000 evra na ime naknade nematerijalne štete i 2.355 evra na ime troškova postupka i drugih izdataka.
U slučaju kršenja člana 3, kao i u mnogim drugim kršenjima ljudskih prava vidi se da su problemi sistemski, pa se u pojedinim slučajevima proceduralne greške iznova ponavljaju, kaže Vladica Ilić.
"Mi imamo sigurno desetak presuda koje su prethodnih godina donete za član 3 i koje su sve međusobno slične. Ili je tužilac sporo vodio istragu o zlostavljanju, ili je poverio policiji a policija je bila osumnjičena, ili nije izvršio veštačenje, nije saslušao sve svedoke, ili nisu provereni snimci nadzornih kamera. Svaki put jedne te iste teme u toj oblasti. Dakle, mi imamo probleme koji se stalno ponavljaju. Ne postoji volja, ne mislim samo na političku volju, već na profesionalce koji to treba da rade kako treba", smatra Ilić.
Koliko država plaća izgubljene procese?
Prema podacima koje je RSE dobio od Državnog pravobranilaštva, Republika Srbija je prošle godine isplatila 56.279.871 dinara (477.103 evra) na osnovu presuda i oduka Evropskog suda za ljudska prava.
U slučajevima kada država može da dokaže da je nekome šteta pričinjena namerom ili grubom nepažnjom neke konkretne ustanove ili lica, zakon u Srbiji joj omogućava da pokrene takozvanu regresnu parnicu kojom bi se naknada naplatila od strane koja je direktno prouzrokovala štetu.
U Državnom pravobranilaštvu kažu da je na račun budžeta Republike Srbije, u postupku regresne naplate uplaćeno 1.631.509 dinara (13.830 evra).
Po broju postupaka koji su u toku pred Evropskim sudom za ljudska prava, na prvom mestu je Rusija sa više od 15.000, slede Turska, (nešto više od 9.000), Ukrajina (8.800), Rumunija (7.800) i Italija (3.000). U regionu Zapadnog Balkana, više pokrenutih procesa od Srbije ima Bosna i Hercegovina – blizu 1.600.
Zbog velikog broja predstavki, Evropski sud je doneo protokol 14, koji je stupio na snagu polovinom 2010. godine, kojim je uvedeno da o prihvatljivosti predstavke odlučuje sudija pojedinac, umesto tročlanog odbora, što je do tada bio slučaj.
Facebook Forum