Vanredni izbori u Srbiji kao da postaju pravilo. U godini za nama, ne samo da su održani vanredni parlamentarni izbori, nego je najavljena i mogućnost još jednih za april 2017. godine, uporedo sa redovnim predsedničkim. To bi bili treći vanredni izbori u četiri godine što zemlju drži u neprekidnom svojevrsnom v.d. stanju, a da za to nema nijednog razloga zbog kojeg je vanredno izlaženje građana na birališta neophodno.
Samo što je Vlada Srbije izgurala 100 dana rada premijer Aleksandar Vučić ponovo je potegao vanredne parlamentarne izbore kao mogućnost. I to ni godinu dana od prethodnih, takođe vanrednih.
"Meni je to zastrašujuće. Mislim da je to već ozbiljno urušavanje ozbiljno narušenog demokratskog procesa, da neko može iz hira i zato što mu to trenutno odgovara da stavlja državu u tu situaciju na svakih godinu dana ili dve godine mislim da je ekstremno problematično", kaže režiser Stevan Filipović.
Za poslednje izbore objašnjenje premijera je bilo "da je potreban pun mandat da se donesu teške odluke i da se država, kroz temeljno sprovođenje reformi do 2020. godine nađe pred vratima Evropske unije". Sada upotrebljava sličnu argumentaciju kada kaže da će odluka zavisiti od toga "kako gledamo na budućnost i da li možemo da sprovedemo ustavne reforme, koje se moraju sprovesti najkasnije do druge polovine 2018".
Podrška za reforme, provera legitimiteta vlasti, ali i pozivanje na "atmosferu" u parlamentu i društvu je arsenal argumenata kojim se obično pravda novo "pravilo". Ali, ovoga puta, Vučić bi pridodavanjem vanrednih parlamentarnih izbora redovnim predsedničkim u aprilu zapravo pokušao da obezbedi pobedu svog kandidata za predsednika države jer se u stranci nije profilisala dovoljno jaka ličnost za to.
"Postoji određena šansa da pobedi kandidat koji nije kandidat SNS-a (Srpska napredna stranka). Ta šansa je mala, ali ona postoji. To je ono što brine Vučića, plus on nema baš preteranu želju da Nikoliću da još pet godina na poziciji predsednika Srbije i to je dosta nezgodna situacija", kaže Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, ocenjujući da bi Vučićeva kandidatura za predsednika bila veliko iznenađenje.
Aleksandar Vučić ne krije da ne želi kohabitaciju, predsednika države koji bi bio iz opozicije ili nestranačka ličnost, pa čak govori da ne želi predsednika koji bi mu "zvocao". Veliko je pitanje i koliko želi Tomislava Nikolića u još jednom mandatu.
Uprkos tome što je Nikolić izjavio da će do Božića (7. januar) obavestiti javnost da li će se kandidovati za novi mandat, ali da ta odluka zavisi od Vučića, premijer je kasnije rekao da su se njih dvojica dogovorili da predlože zajedničkog kandidata za predsednika Srbije oko 15. februara.
Drugi Vučićev motiv za još jedne vanredne izbore mogao bi da bude da iz Parlamenta izbaci opozicione stranke koje mu nisu po volji, a primetno je da ga, osim poslanika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja, iritiraju gotovo svi, pre svega poslanici Pokreta "Dosta je bilo". Upravo je u poruci njima tokom skupštinske rasprave o budžetu početkom decembra i obznanio mogućnost još jednih vanrednih izbora.
"Još nekoliko meseci neće biti Frojd ni potreban u ovoj Narodnoj skupštini. Na nekom drugom mestu ćete morati da ga potražite...", rekao je Vučić tada praćen aplauzom svojih poslanika.
Osim što bi obezbedili dobar rezultat na predsedničkim izborima u Srpskoj naprednoj stranci računaju i na šansu da se dobije po njih povoljniji saziv parlamenta, kaže Dušan Spasojević.
"Sve ono što su naprednjaci pokušali da dobiju 2016. godine pa nisu dobili, sada imaju ozbiljnu šansu zato što su bar tri liste, koje su u parlamentu, sada na ozbiljnoj ivici ili ispod cenzusa. Tako da tu postoji određeni set argumenta za izbore iz ugla SNS-a, a dominacijom u medijima će lako naći opravdanje za njih", navodi Spasojević.
On smatra da u tom kontekstu treba razumeti stanje u Skupštini i konstantne opstrukcije njenog rada.
Na izborima 2016. godine koalicija oko SNS-a osvojila je 27 mandata manje nego 2014. godine, a u Parlament su se vratili Šešeljeva Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije (DSS), koju je u tom trenutku vodila Sanda Rašković Ivić i Liberalno demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića, dok su u poslaničke klupe po prvi put ušle Dveri, desna partija Boška Obradovića i Pokret "Dosta je bilo", bivšeg ministra, Saše Radulovića.
Kako su od 2012. godine kada su naprednjaci došli na vlast vanredni parlamentarni izbori održani i 2014. i 2016. te bi ovi 2017. bili treći za četiri godine, država je maltene u stalnoj izbornoj kampanji.
Pa i u svojevrsnom v.d. stanju, kaže Dušan Spasojević sa FPN-a.
"Kontinuirana kampanja omogućava da stalno govorite o obećanjima i da stalno govorite o tome šta je prethodna vlast uradila loše, a sa druge strane vam omogućuje konstatno stanje neuređenosti sistema, odnosno promenljivost institucija, koje onda omogućavaju da se politička odgovornost jako teško utvrđuje i da građani imaju jasna i vremenski ograničena obećanja koja im dajete", objašnjava Spasojević.
Kao treću korist za SNS, on navodi to što se opozicija non-stop drži u stanju neizvesnosti i nema prostora da se posveti sebi i izgradnji svojih kapaciteta nego je non-stop u nekom predkampanjskom periodu.
Osim što predstavlja izvrgavanje demokratskih pravila, po kojima se parlamentarni izbori održavaju na četiri godine osim ako vlada ne izgubi većinu ili nije u stanju da funkcioniše ni da se prekomponuje, održavanje vanrednih izbora i košta i utiče na druge procese u zemlji. Tako je iz Fiskalnog saveta Srbije stiglo upozorenje da nagovešteni parlamentarni izbori mogu da povećaju deficit državog budžeta i da izbori odlažu reforme u državnim i javnim preduzećima.
"Pobedite me ako možete"
Svaki vanredni parlamentarni izbori, bez obzira da li je njihov rezultat izvesniji ili manje izvestan, dovode do određenih zastoja, određenog iščekivanja kod investitora, kaže ekonomista Saša Đogović.
"I ukoliko kompozicija vlade bude manje više nepromenjena, uvek postoji taj neki vakuum period dok se ne formira nova vlada jer nema nikakvih reformskih poteza posebno u javnom sektoru", kaže Đogović.
On navodi da se i sada kasni sa transformacijom javnih preduzeća.
"Kao što je Elektroprivreda Srbije, Srbijagas, a tu su dalje RTB Bor, Resavica, hemijski kompleks. Postoje značajna dugovanja, ona se gomilaju i to se na kraju uvek prebaci na teret poreskih obveznika", napominje Đogović.
Za premijera Aleksandra Vučića vanredni izbori znače konstantno dokazivanje da ima podršku građana, mogućnost da svima skreše "pobedite me ako možete", držanje u konstantnoj neizvesnosti koalicionih partnera…
Za samu državu neprestani vanredni izbori znače nešto sasvim drugo.
"To znači konstantnu nestabilnost, nemogućnost da se izgrade institucije, nemogućnost da institucije rade svoj posao, to znači urušavanje svih pravila koja su ionako u značajnoj meri urušena, i to na kraju krajeva znači jednu veliku neizvesnost, arbitrernost i povećava nadmoć izvršne vlasti, odnosno premijera", navodi Dušan Spasojević.
"Dakle, jedno konstantno v.d. stanje koje je loše za ekonomiju, društvo, institucije i bez ikakve dileme loše za samu demokratiju", zaključuje naš sagovornik.
Vanredni izbori su samo jedna slika aktuelnog stanja u Srbiji u kome se sa najviših nivoa vlasti kritičke reči proglašavaju za izraze neprijateljstva prema naciji, drugačije mišljenje proglašava skoro pa za izdaju, a politički protivnici i neistomišljenici uporno svode na marginu.
Facebook Forum