"Ogromna šteta je naneta Srbiji", ocenio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je kompanija zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) saopštila da se povlači iz planirane izgradnje luksuznog kompleksa u Beogradu.
Firma Džareda Kušnera (Jared Kushner) "Affinity Partners" je za Radio Slobodna Evropa (RSE) navela da se "u ovom trenutku" povlače, zato što "značajni projekti treba da ujedine, a ne da dele".
Na mestu Generalštaba, porušenog tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Kušnerova kompanija je planirala izgradnju stambeno-poslovnih kula sa Trampovim brendom.
Vest o njihovom povlačenju stigla je u danu kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića - optužuju ga za falsifikovanje dokumenata na osnovu kojih je Generalštab izgubio zaštitu kao kulturno dobro.
To je bio prvi korak vlasti, kako bi se omogućila gradnja na mestu Generalštaba u centru Beograda, nadomak glavnih državnih institucija.
Kušnerova firma u svom odgovoru za RSE ne pominje postupak protiv ministra, niti direktno objašnjava razloge zbog kojih odustaje od gradnje.
Odluka je, kako kažu, doneta i "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda".
Ističu da je njihova vizija bila da "ponude elegantno i inspirativno arhitektonsko rešenje koje odaje priznanje napretku Srbije".
Bez odgovora je ostalo i pitanje o narednim koracima kompanije nakon povlačenja iz projekta, i kakve to posledice može da ima po Srbiju, koja je sa Kušnerovom kompanijom potpisala ugovor u maju 2024. godine.
Ugovor Vlade i američkog investitora, do danas, nije dostupan javnosti.
Vučić najavljuje krivične prijave zbog 'uništenja investicije'
Dok predsednik Srbije brani ministra kulture i odbacuje njegovu krivicu, za odluku Kušnerove kompanije da se povuče krivi Tužilaštvo i "blokadere".
Tako naziva demonstrante koji duže od godinu dana u Srbiji protestuju protiv vlasti predvođene Vučićevom Srpskom naprednom strankom.
Pored antivladinih demonstranata, gradnji na mestu Generalštaba protive se i opozicija i stručna javnost.
Umesto rušenja zgrada bombardovanih pre 25 godina, zalažu se za njihovu obnovu i da zadrže status zaštićenog kulturnog dobra.
Protesti, sa hiljadama ljudi na ulicama, organizovani su u više navrata i ispred bombardovanog Generalštaba - uz poruku da gradnja na tom mestu neće biti dozvoljena.
Predsednik Srbije tvrdi da je zbog "kampanje i hajke koja je vođena protiv investitora", Srbija izgubila ulaganje od najmanje 750 miliona evra.
Kako ocenjuje, "kampanja protiv Generalštaba" imala je za cilj "ekonomsko podrivanje Srbije".
Tvrdi da je vođena "namerno" i "po nečijem nalogu", ali ne precizira po čijem, niti pruža dokaze za to.
Ali, najavljuje krivične prijave koje će "lično podneti" protiv "svih koji su učestvovali u hajci i uništenju investicije", optužujući za to i delove policije i Tužilaštva.
Odbacio je navode o korupciji, koji su u delu javnosti pratili ovaj projekat.
"Nema korupcije jer se ljudi povlače iz projekta, nikada je nije ni bilo, niti je to bila namera", ističe predsednik Srbije.
Pored 750 miliona evra, na koliko je procenjena vrednost investicije, Vučić tvrdi da je država izgubila mnogo više novca.
Kako ističe, oko milijardu i po evra - jer je investicija trebalo da donese "stotine zaposlenja" i "hiljade poslova za ljude tokom gradnje" luksuznog kompleksa.
"Ogroman novac će otići u neku drugu zemlju zbog blokaderskih pritisaka", tvrdi Vučić, opisujući projekat kao "propuštenu ogromnu priliku".
Joseph: Vučićevi napori za 'Generalštab' završili u skandalu
"Napori Vučićeve vlade da se kompleks Generalštaba ukloni iz registra kulturnih dobara završio je u skandalu", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Edvard Džozef (Joseph) sa Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.
"Mislili su da mogu sve ovo da proguraju, jer u tom trenutku nije bilo protesta i nikoga nije bilo briga, a sada vidimo da vlast ne može tek tako da progura šta god poželi", ističe on.
Džosef je o "slučaju Generalštab" nedavno govorio u američkom Kongresu – odnosno na saslušanju o Zapadnom Balkanu pred Odborom Predstavničkog doma za spoljne poslove 8. decembra.
"Naglasio sam da predsednik Vučić neće biti u mogućnosti da ispuni obaveze u vezi sa hotelom i da bi Kušner ovim projektom praktično gubio vreme", kaže Džozef.
Podseća na proteste i "snažno protivljenje širom političkog spektra" protiv gradnje na mestu Generalštaba.
"Dakle, upravo onako kako sam i predvideo, Kušner razume da Vučić neće moći da realizuje ovaj projekat", dodao je.
Ističe i da su predstavnici Kongresa "želeli da znaju implikacije tog projekta", jer štite američke interese.
"Moja poenta bila je da upozorim Belu kuću, koja ima reputaciju takozvane transakcione diplomatije — 'dobićemo hotelski projekat i nije nas briga za ostale stvari'", tvrdi.
Kako kaže, umesto "transakcione diplomatije i izgradnje hotela koji građani Srbije ne žele", za SAD bi bilo korisnije da se fokusiraju na američke interese u Srbiji – kao što je uklanjanje ruskog vlasništva iz sankcionisane Naftne industrije Srbije i prekid Vučićeve "politike balansiranja" između Istoka i Zapada.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali je, nakon povlačenja kompanije Džareda Kušnera, ocenio da će odustajanje od projekta "loše uticati" i na potencijalni dolazak drugih investitora u Srbiju.
Dodaje i da je u godini protesta "znatno manji" priliv direktnih stranih investicija u odnosu na prošlu 2024. godinu, kada je priliv takvih investicija bio "rekordan".
Proteste je u novembru 2024. godine pokrenula pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu.
Od vlasti se traži utvrđivanje odgovornosti za nesreću, uz ocenu da su do nje doveli nemar i korupcija.
Dok vlast odbija krivicu za nesreću, odbija i da raspiše izbore, što je poslednji zahtev demonstranata, predvođenih studentima.
Šta kažu Beograđani?
Vest o povlačenju Kušnerove kompanije iz projekta "Generalštab" je "očekivana" za Slobodana iz Beograda.
"Oni su se povukli kada su videli da je siva zona, veliki investitori ne žele da se igraju sa takvim stvarima, ne žele da budu deo afere", dodaje.
Protivi se gradnji na mestu Generalštaba.
Sa druge strane, Beograđanin Goran smatra da je "žalosno" što se projekat obustavlja.
"Bolje da se gradi, da se sklone ruševine, da tamo barem bude nešto kulturno i lepo. Znamo mi šta se tu desilo (bombardovanje), ne mora ruševina da nas podseća", ističe.
Beograđanka Irena smatra da "ni mesto ni investitor nisu bili prikladni" za planirani projekat luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa.
"Ako tu ne ostane Generalštab, neka bude park ili tako nešto", dodala je.
Modernističko zdanje Generalštaba, oštećeno u NATO bombardovanju pre 26 godina, delo je arhitekte Nikole Dobrovića, građeno polovinom 20. veka.
Bilo je jedan od simbola nekadašnje Socijalističke federativne republike Jugoslavije.
Status kulturnog dobra je kompleksu Generalštaba dodeljen 2005. godine.
Od bombardovanja nije obnavljan.
Sumnje na falsifikovanje dokumenata u fokusu istrage Tužilaštva
Optužbe Tužilaštva protiv ministra kulture Selakovića i još troje zvaničnika u slučaju "Generalštab", za predsednika Srbije su "politička manipulacija".
Dok odbacuje krivicu predstavnika vlasti, Vučić ponavlja da će ih pomilovati, što mu Ustav kao predsedniku omogućuje.
"Ja sam kriv, ja sam želeo da dođe tako velika investicija u našu zemlju", kazao je Vučić i dodao da "jedva čeka" da i protiv njega podignu optužni predlog.
Istraga Tužilaštva za organizovani kriminal pokrenuta je u maju ove godine.
Tada je Kušnerova firma saopštila da je sudbina projekta "neizvesna" i odbacila bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata na osnovu kojih je Vlada Generalštabu ukinula status kulturnog dobra.
A falsifikovanje je, prema navodima Tužilaštva, priznao direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić.
Na osnovu tih dokumenata je Ministarstvu kulture, na čijem je čelu Nikola Selaković, podneta inicijativa za odluku o skidanju zaštite sa Generalštaba, koju je Vlada i usvojila.
Selaković je po pokretanju postupka u više navrata iznosio optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal.
Bez navođenja dokaza, optužuje ih da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nakon podizanja optužnog predloga, Selaković je poručio da se "raduje suđenju".
A zbog optužbi za falsifikovanje dokumenata i zloupotrebu položaja, opozicioni poslanici su od ministra Selakovića zatražili da podnese ostavku.
A studenti u blokadi beogradskih fakulteta, koji predvode antivladine proteste, poručili su da se "borba za očuvanje Generalštaba nastavlja", te da kompleksu i dalje preti rušenje.
Iako je istraga Tužilaštva privremeno stopirala planove za gradnju kompleksa, vlast je tokom jeseni nastavila sa potezima koji krče put projektu.
Skupština Srbije je početkom novembra po hitnom postupku usvojila poseban zakon, takozvani leks specijalis, kojim je skinuta zaštita sa kompleksa Generalštaba.
Nalaže se njegovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara.
U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade predviđene za rušenje značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje.
To, kako se navodi, stvara "nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu".
Poslanici vladajuće Srpske napredne stranke su, tokom rasprave u parlamentu koja je prethodila usvajanju zakona o Generalštabu, tvrdili da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti.
Saradnja na tekstu: Iva Martinović i Mila Manojlović