Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je 20.maja u Podgorici tokom sastanka sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, da sporazumi sa Srbijom iz Brisela i Ohrida moraju biti potpuno primenjeni i da se moraju sprečiti napori Srbije da podriva njihovu primenu.
Kako je saopšteno iz njenog kabineta, Osmani je posle polaganja zakletve predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, sa Eskobarom razgovarala o najnovijim dešavanjima na Kosovu i u regionu, sa posebnim osvrtom na implementaciju sporazuma sa Srbijom postignutih u Briselu i Ohridu.
Kosovo i Srbija su 27. februara u Briselu postigli Sporazum o normalizaciji odnosa, dok su 18. marta u Ohridu dogovorili Aneks za njegovu primenu.
Osmani je rekla da je Kosovo "konstruktivna strana" i naglasila da je pristalo na sprovođenje sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu, "u celini i bez preduslova koji imaju za cilj da se fokusiraju samo na jedan član ili deo sporazuma", navedeno je u saopštenju.
Ona je navela da Zajednica opština sa srpskom većinom mora da bude u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, i da ukoliko se uzmu u obzir predlozi Srbije "postoji rizik od defunkcionalizacije države".
"Kosovo ne beži od svojih obaveza, ali istovremeno tražimo da svi naši međunarodni partneri budu jasni u pogledu kršenja koje je Srbija počinila u vezi sa sporazumima postignutim u Briselu, odnosno Ohridu. Člana 4. sporazuma, koji zahteva da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", kazala je Osmani.
Kosovo će angažovanje koordinisati sa SAD i EU
Ona je novinarima posle ceremonije polaganja zakletve predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, rekla da će zbog toga što je Srbija prekršila sporazume iz Brisela i Ohrida, da bi se izbegao rizik od defunkcionalizacije Kosova stalno svoje angažovanje koordinisati sa SAD i Evropskom unijom (EU).
"Nemamo interes niti nameru da bežimo od svojih obaveza, ali uvek ponavljajući da Zajednica mora da bude u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova i odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine i ni u jednom trenutku ne bi trebalo da postoji element koji državu Kosovo čini nefunkcionalnom", rekla je ona, prenosi Beta.
Na pitanje da li neko osim Srbije traži Zajednicu koja će imati izvršna ovlašćenja, Osmani je odgovorila da je "problem u tome što ako zvaničnici EU zahtevaju da čak i sam statut bude između onoga što Srbija želi i onoga što Kosovo predlaže", te da "uvek postoji rizik da ako se preuzmu elementi predloga Srbije, to može dovesti do defunkcionalizacije".
Dodala je da rade na tome da se garancije kosovskih partnera implementiraju i u praksi "kako se ove crvene linije ne bi prekoračile i poštovali suverenitet i teritorijalni integritet, ali i unutrašnje funkcionisanje i unitarni princip države".
Specijalni savetnik američkog državnog sekretara Derek Šole (Dereck Chollet) je pre dva dana ocenio da bez obzira na postizanje dogovora u Ohridu, odnosi Kosova i Srbije su krhki te je neophodna politčka hrabrost kako bi se ispunile sve obaveze.
Šole je 18. maja odgovarao na pitanja senatorima u raspravi u američkom senatu, zajedno sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrielom Eskobarom (Escobar).
Izaslanik SAD za Zapadni Balkan je poručio da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom obaveza koju Priština treba da ispuni, ali je podvukao da formiranje ovog organa neće potkopati funkcionalnost Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine. Sporazumom je bilo predviđeno da se Zajednica formira na osnovu Statuta, da ima predsednika, podpredsednika, skupštinu i savet, te da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština članica.
Ovu Zajednicu bi trebalo da čini deset opština sa srpskom većinom na Kosovu – šest južno od Ibra: Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Klokot, Ranilug i Parteš – i četiri na severu Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.
