Dostupni linkovi

Nakon što je nedavno Kosovu poručio da Srbija može opet ratovati rekavši da će tamo poslati vojsku ako budu ubijani Srbi, predsednik Srbije Tomislav Nikolić isprovocirao je novu kontroverzu predlogom da se u pravni sistem Srbije uvede termin "zatiranje".

Njime bi, po Nikoliću, trebalo označiti stradanja Srba tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao što se reč "holokaust" odnosi na stradanje jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu.

Sagovornici RSE upozoravaju da se ovakve i slične autoviktimizacije instrumentalizuju u političke svrhe i da služe legitimisanju politike devedesetih godina.

"To je, naravno, lingvistička inovacija koja je vredna pažnje", primećuje direktorka ljubljanskog Inistituta za balkanse i mediteranske studije i kulturu Svetlana Slapšak.

Ne dovodeći u pitanje činjenicu da je srpski narod zaista prošao kroz ogromna stradanja u oba svetska rata, ona, međutim, priziva u sećanje i enormne patnje na nekim drugim stranama:

"Nisam, međutim, primetila da su Rusi zahtevali neko posebno imenovanje genocida koji je sproveden nad Sovjetskim Savezom i nad ruskim narodom u Drugom svetskom ratu, a palo ih je tada 27 miliona, dakle - daleko najviše", konstatuje Svetlana Slapšak.

Opasnost preteranih narativa autoviktimizacije

Nema nikakve sumnje u to, pa to niko i ne dovodi u pitanje, da je srpski narod zaista enormno propatio u Drugom, a posebno u Prvom, svetskom ratu, tokom kojeg je izgubio otprilike 20 odsto stanovništva, kaže za RSE istoričar Slobodan Marković, ali upozorava da kada je u pitanju istorijsko sećanje treba veoma paziti na to da se ne pretera sa narativima autoviktimizacije, jer to vodi "jačanju autoritarnih tendencija i militarizaciji društva". A upravo su takvi pokušaji na delu u Srbiji, ocenjuje on.

"Ja na aktuelnoj sceni Srbije vidim sve pokušaje da se pretera sa narativima autoviktimizacije, kao nastojanje da se državi da dodatna mogućnost da upotrebom takvih pojmova ojača svoje autoritarne tendencije", kaže Marković i dodaje da u tom kontekstu u poslednje vreme prepoznaje jednu širu ofanzivu:

"Najavljuje se posle šest godina registracija za vojne odseke i ponovno služenje profesionalnog vojnog roka. Naravno, sve je to jedan uvod u militarizaciju društva koji je potpuno nepotreban i nemoguć. Štetan je, naravno, za svaku zemlju bilo gde u svetu, ali ovde kao da naši političari zaboravljaju da je Srbija sa sedam miliona stanovnika daleko manja od svojih suseda i šta god ona uradila na tom polju, susedi mogu to da urade puta dva ili puta tri, zavisi koliko ih ima, ako ih Srbija izazove, naravno, na takmičenje u svemu tome", upozorava ovaj istoričar:

"Zašto bi to sve neko radio 2017. godine? I ona izjava da je Srbija spremna da ode u rat, i autoviktimizacija, i najave vojne obaveze – to je sve jedan splet vrlo jasan koji ne sluti na dobro", plaši se Marković.

Svetlana Slapšak: Politička potreba ovoga trenutka pred izbore u srpskom kontekstu
Svetlana Slapšak: Politička potreba ovoga trenutka pred izbore u srpskom kontekstu

Zašto bi se termin "zatiranje" srpskog naroda uvodio u pravni sistem Srbije? Na to pitanje Svetlana Slapšak ima nedvosmislen odgovor:

"Isključivo zato da se istakne politička potreba ovoga trenutka pred izbore u srpskom kontekstu i apsolutno ništa drugo. Nažalost, ta izjava sadrži i jedan kriptoantisemitizam koji je očigledan; otprilike, zašto bi Jevreji bili najveće žrtve, kad znamo da su Srbi najveće žrtve, a uz to još i ne poštuje divezitet, odnosno, raznolikost vojvođanske etničke mape", ocenjuje ona.

Pojam "zatiranje" srpskog naroda, mora se na to podsetiti, predlaže političar koji je devedesetih godina, zajedno sa Vojislavom Šešeljom, liderom Srpske radikalne stranke, zagovarao stvaranje Velike Srbije na prostoru bivše Jugoslavije. Ratom, naravno. Slapšakova na to ima kratak komentar:

"On bi veoma rado pomerio terminološku situaciju, pa umesto da bude optuživan za genocid, da se tu pojavi nekakvo ’zatiranje’ koje pravno nema osnova za proganjanje", navodi.

Slobodan Marković kaže da bi političari poput Nikolića morali mnogo više da vode računa o tome šta rade i šta govore:

"Imajući u vidu upravo istoriju devedesetih u kojoj je i sam učestvovao, on bi trebalo dvostruko više da pazi od bilo kog drugog političara koji nema taj teret devedesetih. Ja bih, međutim, rekao da u poslednjih nekoliko meseci imamo ofanzivu upravo političara iz devedesetih koji ponavljaju, bez ikakvih problema, niz stvari – malo možda prepakovanih – koje su tada govorili, kao da hoće da legitimišu svoju tadašnju politiku", upozorava Marković.

Zbog toga je izuzetno važno, ističe naš sagovornik, da im javno mnenje svakodnevno skreće pažnju na to da devedesete nisu zaboravljene, da nije zaboravljeno šta su tada govorili i da otuda moraju da paze duplo više, a ne daleko manje, od svih ostalih, šta govore danas.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG