"Srbija je velika kuhinja iz koje snabdevamo celu Evropu", poruka je osnivača kineske kompanije "Minth", koja proizvodi auto delove.
Jedna je u nizu kompanija sa kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Kini krajem maja ugovarao nove poslove.
Najave dolaze u vreme kada države Evropske unije (EU) razmatraju nove mere kako bi dodatno zaštitile svoje tržište i radna mesta usled naglog rasta ulagnja i uvoza iz Kine.
Jedno od predloženih rešenja je Zakon, popularno nazvan "Made in Europe" ("Napravljeno u Evropi") kojim bi se u nekim segmentima ograničio pristup Kine tržištima Unije.
Peking je najavljene mere Brisela nazvao diskriminatornim i najavio mogućnost recipročnog odgovora.
Dok za vlast u Beogradu kineske investicije znače nova radna mesta i privredni rast, iz Privredne komore Srbije ocenjuju da bi nove EU mere mogle da utiču i na srpsku ekonomiju.
Šta predlaže Evropska unija?
Evropska komisija predložila je početkom marta nove mere za podsticanje industrije država EU o kojma će se uskoro izjašnjavati i Evropski parlament.
Uobličene u Zakon o industrijskom akceleratoru - "Made in Europe", mere bi trebalo da "osnaže evropsku proizvodnju, obezbede čistu tehnologiju i podstaknu veće zapošljavanje građana država EU".
Prema predlogu Zakona, mere će dodatno uticati na uvoz čelika, cementa, aluminijuma i na automobilsku industriju, uz mogućnost da se spisak proširi.
Na udaru će biti strane investicije koje kontrolišu više od 40 odsto globalnih proizvodnih kapaciteta u sferi električnih vozila, baterija ili solarne energije.
Zakon bi trebalo da spreči i nelojalnu konkurenciju jer kineski proizvođači, koristeći subvencije svoje države, odlaze na evropsko tržište sa znatno nižim cenama od konkurencije.
Komesari EU sastali su se 29. maja, kako bi razgovarali o svim problemima i predloženim merama.
Nakon sastanka saopštili su da "trenutno stanje trgovinskih i investicionih odnosa sa Kinom nije održivo".
Da li će i kada nove mere početi da se primenjuju, znaće se sredinom juna kada će se o tome izjašnjavati EU institucije.
Iz Brisela poručuju da će se u međuvremenu razgovarati i sa Kinom te da "Evropska unija ostaje jedno od najotvorenijih tržišta na svetu".
Kina je treći najveći trgovinski partner EU, posle Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva.
Ova robna razmena nije ravnopravna jer deficit konstantno beleži Evropska unija.
Zašto bi Srbija mogla da oseti EU mere?
Više od deceniju u Srbiju stižu milijarde evra kineskih investicija.
Pored toga što učestvuje u infrastrukturnim projektima i eksploatiše rude, Kina investira i u otvaranje fabrika iz kojih sa srpskog tržišta lakše plasira robu u Evropsku uniju.
Srbija sa EU ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji reguliše režim slobodne trgovine i omogućava srpskim privrednicima bescarinski izvoz za gotovo sve industrijske i poljoprivredne proizvode.
Kineski proizvodi iz pogona fabrika u Srbiji imaće oznaku "Made in Serbia" i sa njom će se potom lakše i jeftinije naći u EU.
"To je sve šrafciger industrija", kaže ekonomski novinar Miša Brkić objašnjavajući da fabrike u Srbiji samo sklapaju, u Kini proizvedene elemente.
Nova pravila koje EU planira da uvede kako bi zaštitila svoje tržište od kineskog, mogla bi se osetiti i u Srbiji, smatra Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
"Činjenica je da se kroz razne protekcionističke mere u značajnoj meri ograničava i naša saradnja sa Kinom", smatra Stanić.
Podseća da Srbija već trpi posledice zbog ranije uvedenih mera Evropske unije koje se odnose na čelik.
"Zbog smanjenja kvota na bescarinski izvoz čelika i povećanje carine ako se kvota prekorači", objašnjava.
Evropska unija je 2019. godine prvi put uvela kvote za uvoz čelika iz država van EU kao odgovor na odluku Sjedinjenih Država da uvedu uvozne carine za čelik i aluminijum.
Od tada su više puta menjane i produžavane, a sada ih Brisel dodatno pooštrava.
Dozvoljena količina bescarinskog uvoza smanjena je za 47 odsto, dok je carina dvostruko uvećana.
"Mi (Srbija) imamo taj pritisak jer Železara u Smederevu posluje sa gubicima, a finansira je matična firma iz Kine - HBIS grupa", kaže Stanić.
HBIS grupa kupila je 2016. smederevsku Železaru za 46 miliona evra, dok je dugove čeličane preuzela Vlada Srbije.
HBIS je jedan od najvećih proizvođača čelika u svetu sa više fabrika u Kini.
Šta još Kina plasira u Evropu preko Srbije?
U Srbiji posluje više kineskih kompanija koje proizvode auto delove koji potom odlaze na evropsko tržište.
Među njima je i fabrika Minth koja ima pogone u dva grada – Šapcu i Loznici.
Krajem maja, prilikom zvanične posete delegacije Srbije Kini na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, osnivač kompanije Minth Čin Ronghua rekao je da je Srbija sedište iz kojeg njihovi proizvodi izlaze na celokupno evropsko tržište.
Po rečima Ronghua, Srbija je "velika kuhinja" za postrojenja u državama EU.
Ekonomski novinar Miša Brkić ne isključuje mogućnost da se takva uloga Srbije promeni nakon novih mera EU.
"Pitanje je kad se usvoji zakon 'Made in Europe' kolike će biti takse na uvoz proizvoda, bez obzira da li su proizvedeni u Srbiji ili u Kini. Dakle, Evropa će se braniti u svakom slučaju", smatra Brkić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Evropska unija je glavno izvozno tržište Srbije, sa oko 58 odsto ukupne spoljne trgovine.
Među najvažnijim izvoznim proizvodima u 2025. bili su električna oprema, kablovi, automobili i auto-delovi, bakar i proizvodi od bakra, čelik, industrijske mašine i proizvodi gumarske industrije.
Kakva je trgovinska razmena Srbije sa Kinom?
Baš kao i u slučaju Evropske unije, i Srbija je u deficitu.
Uvoz iz Kine u Srbiju godinama je višestruko veći od vrednosti izvoza u tu zemlju.
Iako postoji rast, on je i dalje daleko od mogućnosti da sustigne korist koju Kina ima kroz trgovinsku razmenu sa Srbijom.
"Mi konstantno i drastično povećavamo deficit sa Kinom. S druge strane, naši proizvodi koji se izvoze nisu velike vrednosti", objašnjava Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
Boljim brojkama nije doprineo ni Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji su dve države počele da primenju od jula 2024. godine iako su vlasti Srbije to očekivale.
Na Sporazum ne gleda blagonaklono ni Brisel.
S početkom njegove primene, Evropska unija poručila je da Srbija može da sklapa trgovinske sporazume sa drugim državama pod uslovom da nisu u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i sve dok i sama ne postane članica Unije.
Jer, u procesu pristupanja EU, Srbija se, kažu, obavezala da će kao nova članica Unije, istupiti iz svih do tada potpisanih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.
Moguće posledice
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prilikom nedavne posete Kini da u Srbiju stižu dodatne kineske investicije vredne 945 miliona evra.
Brkić smatra da i buduće poslove treba posmatrati u globalnom kontekstu i unapred procenjivati moguće posledice.
Navodi primer zajedničkih poslova sa Rusijom zbog kojih Srbija, zavisna od ruskog gasa i nafte, sada trpi posledice.
"Sve i da realizujemo dogovore sa Kinom, Srbija kao država koja hoće članstvo u EU i saradnju sa Zapadom, nikad ne zna u kakvoj će se situaciji naći u budućnosti usled globalnih prilika" smatra Brkić.
Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li razmatraju eventualne posledice mera EU prema Kini i da li projektuju potencijalne probleme usled uloge Kine u svim ključnim projektima u zemlji.
Ima li rešenja za kinesku tržišnu ekspanziju?
Bojan Stanić iz Privredne komore smatra da će se Evropa i Srbija teško osloboditi ekonomske zavisnosti od Kine.
"Evropa ostaje u velikoj meri zavisna od uvoza materijala, sirovina, proizvoda, mašina, telekomunikacione i druge opreme, automobila. Samim tim evropska privreda gubi konkurentnost na domaćem tržištu. Suficit koji je Kina ostvarila sa svetom je porastao", objašnjava i dodaje da zahvaljujući tom suficitu Kina dalje može da finansira subvencije kompanijama, kreditiranja drugih zemalja i direktne investicije.
Stanić dodaje da je teško nadmetati se u neravnopravnoj tržišnoj utakmici u kojoj će posledica diverzifikacije biti veća cena za krajnje kupce.
Kada je reč o Srbiji, Stanić smatra da bi u poslovima sa Kinom koji se ugovaraju međudržavnim sporazumima, trebalo insistirati na većem angažovanju srpskih mikrokompanija u lancu snabdevanja.
Sve velike investicije i poslovi Kine u Srbiji ugovarani su na najvišem državnom nivou. U realizaciji tih projekata angažuju se kineske kompanije, neretko i kineski radnici, a poslovi se isplaćuju kreditnim zaduživanjima u Kini.
Detalji aranžmana proglašavaju se tajnom, a na netransparentnost ovih poslova upozoravao je i Brisel.
U svojim poslovima sa Kinom, Evropska unija pokušava dodatno da ojača sopstveni interes.
U okviru novog Zakona "Made in Europe" predloženo je da strani investitori, moraju da obezbede najmanje 50 odsto radnih mesta za građane država Evropske unije.
Predlogom zakona se traži i da zajednička ulaganja sa investitorima koji dolaze van EU budu ograničena na najviše 49 odsto stranog vlasništva.
Time će, navode predlagači, moć odlučivanja ostati pod kontrolom EU.