Koja je snaga kritika koje stižu iz Evropske unije o izborima u Srbiji i mesec dana nakon njihovog održavanja? To je pitanje koje se postavlja nakon što su u Evropskom parlamentu i Evropskom odboru Bundestaga održane rasprave o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji, a više od 20 visokih evropskih političara pozvalo najviše zvaničnike Evropske unije da se istraže ovi navodi.
Dok je za proevropsku opoziciju, koja traži ponavljanje glasanja, to naznaka da počinju da duvaju novi vetrovi iz Brisela i Berlina, vlast negira značaj rasprava kao što demantuje i navode o izbornom inženjeringu.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da rasprava u Evropskom parlamentu pre usvajanja izveštaja međunarodne posmatračke misije ODIHR pokazuje da je proevropska opozicija u Srbiji protestima uspela da dobije taktičku prednost.
"Sa stanovišta očekivanja šta će taj izveštaj doneti, čini se realnim da će se uz konstatovanje nepravilnosti priznati parlamentarni izbori, ali da će verovatno biti i poruka da se ponove izbori u Beogradu", kaže Stojiljković i podvlači:
"No, bitka se mora dobiti za konsekventnije i bolje izborno zakonodavstvo, a demokratski i fer izbori su pretpostavka ako hoćete to da imate u društvu."
Poruke sa Zapada
U pismu koje su 24 evropska političara u četvrtak uputila predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mekoli, traži se istraga povodom optužbi za krađu na decembarskim izborima u Srbiji.
"Pozivamo EU da, u zavisnosti od nalaza istrage, traži raspisivanje novih izbora u Srbiji", naveli su evropski zvaničnici u pismu, koje je jedan od potpisnika Mihael Rot podelio na društvenoj mreži X (bivši Tviter).
Dan ranije, 17. januara, o izbornim nepravilnostima u Srbiji govorilo se u Evropskom parlamentu, na raspravi koja je na dnevni red uvrštena na zahtev socijaldemokrata, liberala, zelenih i levičara.
Evropski komesar Didije Rejnders izrazio je očekivanje da će institucije u Srbiji ispitati neregularnosti koje se odnose na lokalne izore, kako u Beogradu, tako i u drugim sredinama, kao i da će vlast odmah početi sa primenom svih preporuka koje će se naći u konačnom izveštaju međunarodne posmatračke misije ODIHR.
"Spremni smo da podržimo Srbiju u njenoj implementaciji tih preporuka. Pratimo proteste u Srbiji posle izbora. Dozvolite mi da naglasim važnost i pravo na održavanje mirnih demonstracija. U isto vreme, nasilje nije rešenje i nije prihvatljivo", poručio je evropski komesar.
Austrijski socijaldemokrata Andreas Šider, koji je bio posmatrač na izborima u Srbiji 17. decembra, kazao je da, umesto da obezbede transparentnost, "predsednik i premijerka Srbije najoštrije i najgore kritikuju međunarodne posmatrače izbora".
On je među nepravilnostima spomenuo "fantomske birače, kupovinu glasova, kao i jednostrano medijsko izveštavanje".
Evropski zastupnik Klemen Grošelj, koji je bio na čelu posmatračke misije Evropskog parlamenta na izborima u Srbiji, ponovio je da su u izbornom procesu potvrđene nepravilnosti koje su, kako je rekao, dokazale da zemlja ima ozbiljan problem u ispunjavanju osnovnih demokratskih standarda i u sprovođenju slobodnih i poštenih izbora.
"Ono što je novo je brutalna otvorenost kojom su se te nepravilnosti dešavale. U stvari, izgledalo je da srpskim vlastima nije ni do toga. Zašto? Zato što su i dalje uvereni da se ništa neće dogoditi. I, nažalost, u pravu su. Reakcija Komisije i Saveta bila je, blago rečeno, veoma meka. To je suština problema naše politike proširenja u celini", poručio je Grošelj.
Evropski zastupnik Vladimir Bilčik, koji je ujedno i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, tokom nastupa je poručio da očekuje da se zemlja okrene ka evropskoj budućnosti.
"Želim Srbiji da se manje fokusira na tragičnu prošlost i fokusira više energije ka boljoj budućnosti. Želim Srbiji sve najbolje u donošenju hrabrih i pravih izbora zarad ljudi u Srbiji i radi Evrope", poručio je Bilčik.
Bilčik je 11. januara za Glas Amerike izjavio da bilo bi neobično predviđati bilo kakvu međunarodnu istragu u kontekstu izbora u Srbiji.
Međunarodni posmatrači izbora u Srbiji obratili su se u sredu i Evropskom odboru nemačkog parlamenta. Kako je objavljeno na stranici Bundestaga, evropska poslanica Viola fon Kramon, iz stranke Zelenih, rekla je da je u nemačkom i evropskom interesu da "masovnu izbornu prevaru" istraži misija OEBS-a.
Troje poslanika vladajuće koalicije u Nemačkoj, koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali, su u sredu u zajedničkom saopštenju napisali da izveštaji međunarodnih posmatrača bude sumnju da ishod beogradskih izbora predstavlja volju birača, te pozivaju na ponavljanje glasanja u glavnom gradu Srbije.
"Krajnje je vreme da Evropska komisija nazove pravim imenom demokratske deficite u Srbiji i da ponovo razmotri svoj odnos prema tamošnjim odgovornima u politici. Očekujemo nezavisnu istragu i razjašnjenje svih optužbi", piše u saopštenju koje potpisuju Kristijan Petri, Šantal Kopf i Tomas Haker.
'Ohrabrenje građanima'
Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke koja je deo opozicione liste "Srbija protiv nasilja", kaže za RSE da su rasprave vođene u Evropskom i nemačkom parlamentu ohrabrenje građanima Srbije da je Zapad dao podršku normalizaciji države a ne stabilnosti nauštrb demokratskih vrednosti.
"To je jedna vrsta do sada najočiglednije prekretnice sa podrške stabilokratiji u Beogradu na insistiranje na vladavini prava i drugim vrednostima na kojima počiva svako uređeno demokratsko društvo", kaže Lutovac.
Na pitanje da li smatra da bi pritisak iz Evrope mogao da dovede do ponavljanja izbora, o čemu vlast za sada ne želi da pregovara, Lutovac odgovara potvrdno.
"Mislim da bi moglo i moralo, ali za to je neophodno ne samo da Evropljani o tome govore, nego da imamo ovde pre svega sinergiju unutar koalicije koja je to pokrenula, ali i stvaranje društvene opozicije koja bi pored političkih stranaka okupila akademsku zajednicu, sindikate, poljoprivrednike, zdravstvene radnike i sve ostale", kaže Lutovac.
Prema njegovim rečima, primeri Severne Makedonije i Crne Gore pokazuju da su uz posredovanje međunarodne zajednice izborni uslovi značajno promenjeni na bolje i da je tadašnja opozicija dobila priliku da ravnopravno učestvuje na izborima, nakon čega je i došlo do promene vlasti.
Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, koji je takođe deo "Srbije protiv nasilja", ocenio je za agenciju Beta da je raspravama u nemačkom Bundestagu i Evropskom parlamentu o nedavnim izborima u Srbiji, ostvaren "ozbiljan pomak i uspeh na međunarodnom planu" kako bi po njegovim rečima, bila razrešena politička kriza u Srbiji i "poništeni pokradeni izbori".
Lazović je 17. januara rekao da je opozicija oko liste Srbija protiv nasilja "uhvatila Aleksandra Vučića u krađi" što kako je dodao, sad ceo svet vidi.
'Gubljenje vremena' i 'čista pobeda'
S druge strane, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović je na društvenoj mreži X (nekadašnji Twitter), više objava posvetio raspravi u Evropskom parlamentu, za koju kaže da je "nebitna".
"Čitava rasprava je bila gubljenje vremena. Uglavnom su hrvatski, austrijski i nemački poslanici, levi liberali, koji inače uvek lobiraju protiv Srbije i rade u korist (premijera Kosova Aljbina) Kurtija i Albanaca, podržali vaše izmišljotine o krađi. Tako da, za njihov stav nas baš briga. Kako god, ništa posebno", napisao je Đukanović 18. januara.
Dan ranije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u sredu uoči sednice rekao da se na sednici Evropskog parlamenta raspravlja o različitim državama, pa i o Srbiji:
"Nemam, pravo da vam kažem, nikakav problem sa tim. Ja znam koliko je nešto čisto dobijeno, nikada čistije", rekao je Vučić za televiziju Pink.
Očigledno je da vlast pokušava da umanji značaj poruka koje su se mogle čuti u Evropskom parlamentu i Bundestagu, ocenjuje profesor Zoran Stojiljković.
Prema njegovom mišljenju, režim u Srbiji ima razloga za brigu, s obzirom na to da je za očekivati da rezolucija Evropskog parlamenta o izborima Srbiji, o kojoj treba da se glasa u februaru, bude veoma kritična prema režimu.
"Teško je očekivati da izveštaj ne bude kritičan, jer bi se u tom slučaju zanemarile brojne primedbe koje su međunarodni posmatrači izneli. To bi onda definitivno pokazalo da ovaj režim više nema nepodeljenu podršku u evropskim institucijama", zaključuje Stojiljković.
Brojne primedbe
Vanredni parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji održani su 17. decembra. Na izborima za Narodnu skupštinu ubedljivu pobedu je odnela vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sa 46,75 posto osvojenih glasova.
Najjača opoziciona koalicija, Srbija protiv nasilja – koju čini 11 stranaka – osvojila je 23,66 posto podrške.
Ova koalicija optužuje SNS za prekrajanje rezultata izbora i traži raspisivanje novih.
Primedbe o izbornim neregularnostima izneli su međunarodni i domaći posmatrači.
U Preliminarnom izveštaju koji je objavio ODIHR se, između ostalog, navodi da je izborni dan prošao mirno, ali i da "je narušen izolovanim slučajevima nasilja, proceduralnim nepravilnostima i čestim navodima da se birači organizovano prevoze autobusima kako bi dali podršku vladajućoj stranci na lokalnim izborima".
Posmatračka misija CRTA iz Beograda objavila je da je na dan održavanja izbora u Srbiji, došlo do organizovanog dovođenja glasača u glavni grad, što je uticalo na ishod beogradskih izbora.
Prema konačnom izveštaju Gradske izborne komisije, lista okupljena oko Srpske napredne stranke je na lokalnim izborima u Beogradu osvojila 44 posto glasova, dok je na drugom mestu opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" sa 39 posto.
CRTA je zabeležila organizovano dovođenje birača iz drugih gradova Srbije i inostranstva u Beograd, kao i više punktova koji su služili kao logistički centri, odakle su birači upućivani i sprovođeni na biračka mesta u raznim delovima glavnog grada.
Svedočenja o tome zabeležio je i Radio Slobodna Evropa.
Vlast je sve ove navode više puta negirala.
Nekoliko opozicionih političarki i političara je danima štrajkovalo glađu tražeći ponavljanje izbora.
Među njima je najistrajnija bila Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, koja je prekinula štrajk nakon 12 dana na nagovor lekara i kolega iz koalicije "Srbija protiv nasilja".
Protesti
Zbog navoda o izbornim nepravilnostima u Beogradu su od 18. do 30. decembra svakodnevno održavani protesti opozicije i ulične blokade koje su organizovali studenti.
Na protestu održanom 24. decembra ispred Skupštine Beograda došlo je do nereda, kada je deo maskiranih ljudi gađao gradsku kuću i polomio ulaz i prozore, a policija, koja je bila unutar zgrade, odgovorila suzavcem.
Prethodno su odbornici koalicija "Srbija protiv nasilja" pokušali da uđu u Skupštinu grada i proglase pobedu na lokalnim izborima za glavni grad Srbije.
Usledila je akcija Žandarmerije u kojoj je uhapšeno skoro 40 demonstranata.
Facebook Forum