U Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) negiraju navode pojedinih medija da će RIK na predstojećim predsedničkim izborima biti daleko tolerantniji prema biračima nego na svim prethodnim u vezi sa popunjavanjem glasačkih listića. Pravila za razlikovanje važećih od nevažećih glasačkih listića zapravo se nisu menjala za ove izbore, ali su izazvala veliku pažnju javnosti.
Važećim glasačkim listićem smatra se i „listić na kojem su ispisani ili nacrtani komentari, parole ili druge poruke ili na kojem su precrtana imena drugih kandidata ili njihovih predlagača, naravno pod uslovom da se može utvrditi za kog kandidata je birač glasao“.
To je saopštio predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević navodeći da se odredbe Pravilnika o radu biračkih odbora sa uputstvima kako da se razlikuju važeći od nevažećih glasačkih listića nisu menjale još od izbora za narodne poslanike 2008. godine.
Dimitrijević je još naveo da se na svim izborima, počev od 2008. godine, biračkim odborima sugeriše da obrate pažnju na svaki glasački listić i da ulože napor da utvrde pravu izbornu volju svakog birača, u smislu utvrđivanja za kog kandidata je birač glasao, bez obzira na način na koji je tu svoju volju izrazio.
I u posmatračkoj misiji CRTA „Građani na straži“ kažu da nije reč o novini već o nečemu što važi već u nekoliko izbornih ciklusa gde se biraču dozvoljava prostor da pogreši i da ispravi svoju grešku kako njegov glasački listić ne bi bio nevažeći.
Važno je da birači glasaju tako da se prostor za tumačenje biračkom odboru, koji je jedini zakonski ovlašćen da tumači da li će glasački listić biti važeći ili nevažeći, smanji, kaže Raša Nedeljkov iz posmatračke misije CRTA.
„Zaokruživanje rednog broja kandidata, odnosno imena i prezimena kandidata zajedno sa rednim brojem je najčistija situacija u kojoj glasački listić ne može da se proglasi nevažećim. Ukoliko neko napravi grešku bitno je da birač zaokruži onog kandidata za koga je zaista želeo da glasa a sve ostale precrta, uključujući i onog prvobitnog koga je zaokružio pa je shvatio da je pogrešio", objašnjava Nedeljkov.
On navodi da ova posmatračka misija ne sugeriše da neko docrtava različite stvari na glasačkom listiću jer to može da pobudi sumnju u to za koga je birač želeo da glasa i da birački odbor donese odluku da je glasački listić nevažeći.
Zašto su onda pravila za razlikovanje važećih od navažećih glasačkih listića izazvala sada toliko pažnje u javnosti ako se nisu menjala za ove izbore?
„Meni se čini da u ovom izbornom procesu imamo jednu dozu nepoverenja u izborni sistem. Očigledno građani u svakom detalju traže prostor u kome nisu sigurni da li će njihova volja i pravo biti ispoštovani na način na koji očekuju“, kaže Nedeljkov ocenjujući da to proističe iz nedovoljno odlučne borbe države sa nepravilnostima iz prethodnih izbornih ciklusa.
On kao ilustraciju navodi primer iz prošle godine.
„Za preko 15 hiljada izjava birača koje su falsifikovane nismo imali nikakav odlučni korak države da se sankcionišu počinioci tog krivičnog dela već smo tek u martu 2017. čuli tužilaštvo da je pokrenulo krivične prijave protiv nekoliko lica. A bez obzira na to imali smo situaciju da je jedna lista, koja je osvedočeno falsifikovala izjave birača i to falsifikovanjem pečata suda, bila na glasačkom listiću prošle godine“, kaže Nedeljkov dodajući da to sve budi sumnju građana u izbornu administraciju.
Većina odluka za regularnost izbora biće na biračkom odboru, objašnjava Nedeljkov, od najjednostavnijih stvari koje se tiču dozvoljavanja nekome da glasa ili ne, odnosno da li će birački odbor nekoga pronaći u izvodu iz biračkog spiska. On podseća da je ova posmatračka misija prošle godine na vanrednim parlamentarnim izborima zabeležila neregularnosti na četiri odsto biračkih mesta koje se uglavnom tiču propuštanja biračkog odbora da sprovede izborno zakonodavstvo.
„Govorimo o dozvoljavanju biračima da glasaju bez provere ličnog identiteta ili bez provere prisutnosti nevidljivog mastila na kažiprstu desne ruke, odnosno neapliciranju nevidljivog mastila biračima koji su preuzeli glasački materijal“, kaže Nedeljkov navodeći da su to stvari koje mogu uticati na regularnost izbora imajući u vidu da je malo vremena prošlo od prošlih izbora i da su ovi izbori karakteristični po tome da su svi rokovi izuzetno kratki, uključujući i rok izbornoj administraciji, pre svega RIK-u, da sprovede određene radnje, između ostalih, i obuku biračkih odbora.
CRTA posmatračka misija „Građani na straži“ na izborni dan će imati 900 posmatrača, raspoređenih na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka, na 450 biračkih mesta što će im, kako su saopštili, pružiti mogućnost da izveštavaju o kvailtetu izbornog procesa.
Facebook Forum