Dok se u američkom Senatu raspravlja o inicijativi za uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije zbog saradnje sa Rusijom, Kinom i Iranom, zvanični Beograd produbljuje veze sa Teheranom u oblasti veštačke inteligencije (AI) i informaciono-komunikacionih tehnologija.
Beograd je sa Teheranom od februara 2025. godine potpisao memorandum o saradnji u toj oblasti, dogovoreno je formiranje zajedničkog komiteta za njegovo sprovođenje, dok su se dvojica ministara Vlade Srbije sastala sa iranskim kolegama i dogovarali produbljivanje saradnje.
Sjedinjene Države su od 28. februara u ratu sa Iranom, dok je zvanični Teheran izložen i sankcijama Evropske unije (EU), čijem članstvu teži Srbija.
Dvostranačka inicijativa za usvajanje zakona o Srbiji od nedavno je u američkom Senatu. Inicijativom se predlažu i uvođenje viznih i finansijskih sankcija zvaničnicima u Srbiji.
"Srbija i Iran produbili su tehnološke i političke veze uprkos opsežnim sankcijama koje su SAD i međunarodna zajednica uvele Iranu", navodi se između ostalog u tekstu koji su podneli republikanski senator Čak Grejsli (Chuch Grassely) i njegov kolega iz redova demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental).
Međutim, u Srbiji rade velike američke kompanije u oblasti razvoja veštačke inteligencije, a zvanični Beograd je početkom oktobra u Ujedinjenim nacijama potpisao Zajedničku izjavu o partnerstvu za mogućnosti u oblasti AI (AI Opportunity Partnership), čime se pridružio partnerstvu koje okupljaju SAD.
"Ne znam šta bi u toj saradnji Iran u tehnološkom aspektu mogao da ponudi Srbiji", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) stručnjak za oblast AI Aleksandar Linc Đorđević.
O čemu je Bratina razgovarao u Teheranu?
Krajem februara 2025. Srbiju je posetio iranski ministar telekomunikacija Sejed Satar Hašemi.
Tom prilikom je sa tadašnjim ministrom informisanja i telekomunikacija Dejanom Ristićem potpisao Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT).
Prema saopštenju Vlade Srbije, dokument obuhvata IKT, informacionu bezbednost, e-trgovinu, e-upravu i razvoj veštačke inteligencije. Ristić je posebno je naglasio zajednički nastup kompanija iz dve države na trećim tržištima.
Iranska strana je saradnju formulisala još ambicioznije: pominjala je 5G, digitalnu infrastrukturu, sajber bezbednost, e-upravu, prenos podataka, startape, zajedničke istraživačke laboratorije i razmenu stručnjaka.
Nešto više od godinu dana kasnije, aktuelni ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina sastao se sa iranskim kolegom Hašemijem u Teheranu, gde su dogovorili formiranje zajedničkog komiteta za sprovođenje Memoranduma o razumevanju između dva ministarstva.
Sastanak je održan početkom jula tokom, za Zapad kontroverzne, posete srpskog ministra Teheranu, gde je predstavljao Vladu svoje zemlje na sahrani u američkim raketnim napadima ubijenog vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Sejeda Alija Hamneija.
Kako se navodi u zvaničnom saopštenju iranskog ministarstva, Hašemi je predložio razmenu iskustava u različitim oblastima, uključujući data centre i veštačku inteligenciju.
"Iran je spreman da sa Srbijom podeli svoje iskustvo u proizvodnji sopstvene hardverske opreme, razvoju centara podataka i infrastrukture u 'oblaku' (cloud), kao i u realizaciji zajedničkih projekata u oblasti veštačke inteligencije", rekao je Hašemi.
Kao jedan od najznačajnijih zadataka iranski ministar je naveo "uspostavljanje koridora za prenos podataka između Irana i balkanskog regiona".
Slično je kazao i njegov kolega iz Srbije Boris Bratina. Podvukao je da "realizacija projekata koji se tiču optičkih mreža, veštačke inteligencije, elektronskog učenja i industrije video-igara spadaju u najvažnije oblasti saradnje između dve zemlje".
Iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li su načinjeni dodatni pomaci u saradnji sa Iranom, kao i šta bi ta saradnja konkretno podrazumevala.
'Diplomatska vratolomija'
Aleksandar Linc Đorđević, tehnološki stručnjak i direktor franšize "Data Science Conference", ne očekuje konkretne korake u srpsko-iranskoj saradnji.
"Mi imamo otvoren sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Istovremeno, najveći broj kompanija koje u Srbiji razvijaju veštačku inteligenciju su ili američke ili rade za američko tržište. Pitanje je kako ćete u takvom kontekstu da sarađujete sa zemljom koja je pod međunarodnim sankcijama", kaže Linc Đođrević.
Prema podacima Američke privredne komore, u oblasti Veštačke inteligencije u Srbiji rade američki tehnološki giganti IBM, Microsoft i Oracle.
U martu 2026. godine, Kancelarija za IT i eUpravu pri Vladi Srbije potpisala je Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti informacionih tehnologija i veštačke inteligencije sa predstavnicima kompanije IBM.
Prema rečima Aleksandra Linc Đorđevića, uvođenje Irana u informaciono-komunikacioni sistem Srbije može biti posmatrano kao rizik za američke kompanije.
"Oni bi sa punim pravom na ovakav potez mogli da gledaju kao na loš signal. Ukoliko bi saradnja sa Iranom počela operativno da se sprovodi, siguran sam da će doći do nekih posledica od strane američke administracije s obzirom na to da je Vašington stavio temu Veštačke inteligencije na najviši mogući nivo", smatra Linc Đorđević.
Saradnju Srbije sa Iranom u ovoj oblasti, sagovornik RSE vidi kao, "diplomatsku vratolomiju" zvaničnog Beograda, u nastojanju da na više frontova održava dobre odnose.
"Deluje mi da se u Srbiji strateškim nivoom niko ne bavi, već se stvari rade ad hoc", dodaje.
Kakvi su AI kapaciteti Irana i Srbije?
Iran je zbog međunarodne izolacije i ograničenog pristupa zapadnoj tehnologiji godinama prinuđen da razvija domaće kapacitete.
Analiza američke kompanije "Recorded Future", koja se bavi sajber bezbednošću, navodi da Teheran pokušava da izgradi domaći AI ekosistem i istraživačke kapacitete, ali upravo ekonomska izolacija ograničava pristup tehnologiji i ljudskom kapitalu.
U novembru 2021. godine, tadašnji vrhovni vođa Irana Ali Hamnei nazvao je veštačku inteligenciju "važnim pitanjem okrenutim budućnosti" koje će "igrati ulogu u budućem upravljanju svetom", te pozvao Iran da postane jedna od deset vodećih zemalja u oblasti veštačke inteligencije.
Iran je nakon toga pristupio izradi nacionalne mape puta za AI, u okviru koje su analizirani "strateški dokumenti" 23 zemlje u ovoj oblasti, te je osmišljen plan za ostvarivanje Hamneijevog cilja do 2032. godine.
Ciljevi definisani ovim dokumentom podrazumevali su da "80 odsto istraživanja bude usmereno na zadovoljavanje potreba zemlje, da se veštačka inteligencija primenjuje u 45 odsto industrijskih sektora, da se u ovu oblast uloži osam milijardi dolara, kao i da udeo veštačke inteligencije u BDP-u dostigne 12 odsto", navodi se u izveštaju kompanije "Recorded future".
Srbija trenutno nema zakon koji reguliše oblast veštačke inteligencije. Na snazi je Strategija razvoja veštačke inteligencije za razdoblje 2025-2030. godine, kao i Etičke smernice za razvoj i upotrebu AI, koje nisu pravno obavezujuće.
Aleksandar Linc Đorđević kaže da Srbija ima dobre tehnološke kapacitete kada je reč o oblasti Veštačke inteligencije.
"Srbija je naročito dobro kotirana što se tiče kompetentnosti inženjera", kaže sagovornik RSE.
Krajem 2021. godine je u Državnom data centru u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, počela sa radom Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju.
Prema zvaničnim izvorima, ova platforma predstavlja superkompjuter poslednje generacije, visokih performansi, spreman da obradi veliku količinu podataka u kratkom vremenskom periodu.
Sa kim Srbija i Iran sarađuju u oblasti IKT?
Osim sa Iranom, zvanični Beograd je u prethodnom periodu potpisao bilateralne sporazume u oblasti IKT, telekomunikacija, informacione bezbednosti ili AI sa desetak drugih zemalja.
Među njima su Kina, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Izrael, Egipat, Turska Ujedinjeno Kraljevstvo, Burundi i Angola.
Srbija od 2019. godine intenzivno jača saradnju u oblasti Veštačke inteligencije sa Kinom, a 2026. su predstavnici dveju zemalja potpisali memorandum o saradnji u ovoj oblasti, kao i sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije (WAICO).
Zbog toga je zvanični Beograd na meti kritika Sjedinjenih Država, ali i Evropske komisije koja je u ranijem odgovoru za RSE podsetila da se Srbija obavezala da će se uskladiti sa briselskim propisima, uključujući evropski okvir za regulisanje AI, kao i usvojeni Akt o veštačkoj inteligenciji EU.
Na drugoj strani, prema javno dostupnim dokumentima, iransko Ministarstvo komunikacija i informacionih tehnologija ima sporazume o saradnji koji eksplicitno obuhvataju Veštačku inteligenciju sa Srbijom, Irakom i Rusijom.
Osim toga, Iran ima i sporazume o tehnološkoj saradnji sa Kinom, pri čemu zvanični iranski izvori veštačku inteligenciju navode kao jednu od ključnih oblasti bilateralne saradnje.