Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Pirova pobeda' inovativnih terapija u Srbiji


Ilustrativna fotografija

Ivana Dragojević je 2006. godine izašla iz lekarske ordinacije sa saznanjem da ima hepatitis C. Čitavu deceniju lečila se od ove bolesti, koja napada jetru i, ukoliko se ne leči, može dovesti do brojnih drugih oboljenja, neretko i sa smrtnim ishodom.

Jedina terapija koja joj je tada bila dostupna bio je interferon - imunomodulator koji se koristi u lečenju različitih oboljenja. Uz ovu terapiju lečenje hepatitisa C traje od šest meseci do godinu dana, procenat izlečenja je 50 posto i često je praćeno brojnim neželjenim dejstvima.

"Ako dođe do anemije ili nekog drugog od brojnih problema, terapija vam se prekida, a onda vi posle toga nemate ništa. Ostavljeni ste sami da čekate neki novi lek. Meni se to dogodilo posle tri meseca. Saopšteno mi je da moj organizam nije odreagovao na tu terapiju, poslali su me kući i rekli mi: 'Mlada si, imaš vremena da čekaš' ", kaže Ivana Dragojević, koja je već godinama predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre Hronos.

U Srbiji od 2011. do kraja 2016. godine nijedna inovativna terapija nije bila stavljena na pozitivnu listu lekova u svrhu lečenja pacijenata iz državnog budžeta. Taj podatak posebno je upadljiv ako se uzme u obzir da se u svetu godišnje pojavi između 20 i 30 novih terapija, te da je u nekim oblastima medicine i farmacije došlo do revolucionarnih otkrića.

Pomoć države samo za umiruće pacijente

Polovinom ove godine Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da će jedan broj obolelih od hepatitisa C i od još nekoliko teških oboljenja dobiti priliku da se leči najsavremenijom terapijom o trošku države.

"Sredinom juna ove godine objavljena je nova pozitivna lista lekova, na koju su stavljeni novi inovativni lekovi za lečenje hronične limfocitne leukemije, hepatitisa C i karcinoma dojke, koji predstavljaju izuzetno skupu terapiju, a ujedno i najsavremeniju terapiju koja se koristi u najrazvijenijim evropskim zemljama", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nemanja Velikić, portparol RFZO.

Inovativna terapija za hepatitis C podrazumeva lekove koji, za razliku od interferona, imaju učinkovitost od 98 posto i mnogo manje neželjenih dejstava. Iako ne spori da je uvođenje novih lekova za hepatitis C na listu značajan korak napred, Ivana Dragojević ovo, ipak, vidi kao "Pirovu pobedu", jer je ove godine tek 60 pacijenata sa hepatitisom C dobilo mogućnost da se leči inovativnim lekovima, a procenjuje se da ovo teško oboljenje u Srbiji ima oko 80.000 ljudi.

"To znači da će samo najteži bolesnici, sa cirozom i tom slično, dobijati tu savremenu terapiju. Ali, hajde da kažemo da smo poslednje tri godine, ipak, nešto uradili, otvorila su se vrata za novu terapiju. Ali, to nažalost nije vest za pacijente, jer 60 pacijenata na celu Srbiju znači da će to dobiti bukvalno umirući pacijenti", smatra Dragojević.

Testiranje na hepatitis C, fotoarhiv
Testiranje na hepatitis C, fotoarhiv

Premda ocenjuje da je poslednje dve godine situacija na planu inovativne terapije u zdravstvenom sistemu Srbije bolja nego pre nekoliko godina, Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia, kaže da Srbija i dalje kaska za zemljama iz bližeg i daljeg okruženja.

"U odnosu na Bugarsku imamo skoro tri i po puta manje inovativnih lekova, u odnosu na Hrvatsku isto više nego tri puta manje, u odnosu na Rumuniju više nego dva i po puta manje, dok je razlika u odnosu na Sloveniju i Italiju skoro dvocifrena", kaže Trkulja, pozivajući se na istraživanje koje je sprovela kompanija Ajkjuvija (IQVIA).

Trenutno je za više od 100 inovativnih lekova podnet zahtev za njihovo stavljanje na pozitivnu listu, ali je problem što još uvek nije definisan budžet koji bi pokrio ulazak tih lekova, kaže Bojan Trkulja i dodaje da njegovo Udruženje Inovia vodi razgovore sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i Ministarstvom zdravlja kako bi u finansijskom planu za 2019. godinu Srbija dobila odvojenu budžetsku liniju namenjenu ulasku ovih lekova.

Inovativnu terapiju čeka i oko 7.000 obolelih od multiple skleroze, neurodegenerativnog oboljenja centralnog nervnog sistema, koje se najčešće javlja kod osoba starih između 20 i 40 godina, i koja može dovesti do paralize.

"Zato što određeni broj ljudi ne reaguje na interferonsku terapiju. Njima je potrebna ta, kako mi volimo da kažemo, druga linija odbrane, koju mi trenutno u Srbiji nemamo", objašnjava Vesna Savić, predstavnica Društva multiple skleroze.

Terapiju interferonom jedno vreme je koristio Jovan Jovanović, 38-godišnji Novosađanin, kome je 2008. godine dijagnostikovana multipla skleroza. On tvrdi, iako nema konkretnih dokaza, da je zastarela terapija uticala na pogoršanje njegove bolesti.

"Ja mislim da me je taj lek doveo do kolica, a ne bolest, pošto kako sam prestao da koristim taj lek, završio sam u kolicima posle relativno kratkog vremena", priča nam Jovan.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje najavljuju da bi do kraja ove godine i deo obolelih od multiple skleroze trebalo da dobije lečenje o trošku države.

"RFZO je preduzeo aktivnosti da se i u narednom kvartalu omogući stavljanje novih inovativnih lekova na listu. Tako se smatra da je prioritet da pacijenti oboleli od multipla skleroze i psorijaze nastave lečenje na teret RFZO-a", kaže Nemanja Velikić iz RFZO.

Skupo lečenje jeftinije od nelečenja

Glavni argument državnih institucija za ograničen broj korisnika inovativnih terapija je skupo lečenje. Međutim, Bojan Trkulja kaže da, zbog efikasnosti koju inovativne terapije imaju, njihova primena u dugoročnom periodu donosi uštedu zdravstvenim sistemima.

"To je ono što su praktično sve zemlje u Evropi prepoznale, te se u njima ne vodi više diskusija kakva se, nažalost, vodi kod nas, gde se stalno u prvi plan ističe cena, umesto da se govori o vrednosti koje takve terapije donose i krajnje vreme da i u našoj zemlji počnemo da posmatramo inovativne terapije kroz ono što takve terapije donose, a ne kroz to koliko one koštaju", objašnjava Bojan Trkulja.

Koštaju mnogo, ali mnogo i vraćaju - pacijentima kvalitet života, a državnoj kasi novac koji bi otišao na dodatne troškove, smatra Vesna Savić iz Društva multiple skleroze.

"Mi stojimo na stanovištu da je za državu mnogo jeftinije da leči te ljude, iako je terapija skupa, zato što u suprotnom ti ljudi odlaze u penziju ili su često na bolovanju, onda morate da angažujete neke druge servise podrške koji takođe koštaju. Da ne govorim o tome koliko je kvalitet života ljudi koji imaju multiplu sklerozu a leče se bolji nego kada se ne leče", reči su Vesne Savić.

Da li su rešenje generički lekovi?

Zbog skupe inovativne terapije, koja je na račun državnog fonda dostupna samo malom broju obolelih, mnogi pacijenti zaraženi hepatitisom C odlaze u "sivu zonu" i kupuju generičke lekove, koji su učinkoviti i bezbedni jednako kao i originatorski lekovi, proizvedeni u velikim farmaceutskim kompanijama, kaže Ivana Dragojević.

Naime, kada proizvođaču originatorskog leka istekne patentna zaštita, drugi proizvođači mogu da proizvode lek koji ima istu aktivnu supstancu kao originalni, ali je jeftiniji, jer nema troškova skupih ispitivanja.

S obzirom na to da generički lekovi za hepatitis C nisu dostupni u Srbiji, pacijenti se suočavaju sa brojnim problemima, objašnjava Dragojević.

"Ono što je strašno je što naravno, kao i svuda gde se nešto radi ilegalno, imamo gomilu preprodavaca koji se bave prodajom tih lekova, ne znate šta vam donose, naplaćuju duplo više nego što bi trebalo i tako dalje. Trebalo bi Ministarstvu zdravlja postaviti pitanje - u redu, ako su ovi lekovi skupi, zašto nam ne date generičke lekove?", pita Ivana Dragojević.

Na pitanje koje postavlja Ivana Dragojević RSE nije dobio odgovor ni u Ministarstvu zdravlja, niti u RFZO-u.

Svetska banka je prošle godine objavila analizu u kojoj navodi da bi države obezbedile milionske uštede u budžetu, ukoliko bi se uvele centralizovane javne nabavke lekova na recept po generičkom nazivu. Taj predlog su u Srbiji kritikovali pojedini zdravstveni radnici, jer bi, kako su naveli, došlo do smanjene efikasnosti terapije i povećanja neželjenih efekata.

Sa generičkim lekovima ili bez njih, tek podaci nedvosmisleno pokazuju da Srbija značajno kaska za zemljama iz regiona kada je reč o ulaganju u inovativnu terapiju. Poređenja radi, Rumunija i Bugarska po glavi stanovnika ulažu 60 posto više novca u inovativnu terapiju od Srbije.

* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG