Srbija i EU: Učinjeno i propušteno u 2020.

Srbija u 2020, godini pandemije COVID-19, nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Za vlast to nije izgubljena godina, dok su predstavnici civilnog sektora koji prate evropske integracije Srbije nezadovoljni dinamikom.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenjuje za RSE da 2020. nije izgubljena jer je Srbija u ovoj godini dodatno reafirmisala solidarnost i saradnju sa EU i uključila se još dublje u mnoge politike EU, poput COVAX mehanizma, preko zajedničkih nabavki lekova i medicinske opreme.

COVAX mehanizam će, dodaje, omogućiti Srbiji da u relativno isto vreme kada i druge zemlje EU, dobije vakcine protiv korona virusa koje je preko ovog mehanizma kupila.

"Evropske integracije su takođe i svaki projekat koji uspešno sprovodimo, a koji finansiramo novcem EU, kao pristupajuća zemlja. Podneli smo Evropskoj komisiji brojne projekte za 2021. i 2022. za Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan", navodi Joksimović.

Ministarka poručuje da ovo nije najbolja godina za politiku proširenja Evropske unije generalno, ali smatra da je Srbija ostvarila ono što je bilo moguće i izvodljivo u ovim okolnostima.

U Beogradu očekuju da će Evropska komisija u što kraćem roku predstaviti kako će se nova metodologija primeniti na pregovore sa Srbijom.

"Mi u međuvremenu proaktivno radimo na onome što nam je sada prioritet - na prilagođavanju svih naših pregovaračkih struktura novoj metodologiji, na osnovu do sada poznatog", kaže ministarka Joksimović.

Poručuje i da je važno da države članice EU, koje tome nisu sklone, pokažu više razumevanja za sopstvenu zajedničku politiku proširenja.

Kao izazov u idućoj godini na političkom planu ministarka navodi unapređenje odnosa u regionu daljim razgovorima Beograda i Prištine.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, čiji predstavnici vode dijalog u Briselu pod okriljem EU, obuhvaćena je kroz dosadašnje Poglavlje 35. Očekuje se da dve strane po okončanju dijaloga postignu pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum.

Ocene evropskih zvaničnika

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da se na 2020. ne može gledati kao na izgubljenu godinu, ali podvlači da je definitivno mnogo više moglo da bude urađeno.

"Bilo je pomaka, pomaka u ekonomiji, ali ako vidimo neke druge reforme, na primer vladavinu prava, malo toga se desilo po tom pitanju", ocenio je Fabrici za TV N1 24. decembra.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je u novembru u nacrtu izveštaja o Srbiji pozvao vlasti u Beogradu da nastave reforme u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave.

Bilčik je takođe naveo da je izborni proces bio efikasan, ali da ostaje zabrinutost zbog dominacije vladajućih stranaka, uključujući i u medijima.

U nacrtu se predlaže otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa EU, a Srbija se poziva da preuzme potrebne obaveze za reforme.

EU je u ovoj godini inicirala novu metodologiju pregovora koju je Srbija prihvatila. To podrazumeva da pregovori umesto u 35 poglavlja kao do sada, budu organizovani u okviru šest oblasti, odnosno klastera.

Novom metodologijom EK omogućuje se zaustavljanje ili povratak na početak u pristupnim pregovorima u slučajevima kada zemlje kandidati ne napreduju u bilo kojem polju koje se obuhvata u pristupnom procesu.

Šta zamera civilni sektor?

Uprkos pandemiji COVID-19 i izuzetno složenoj situaciji 2020. godina će ostati upamćena kao nezadovoljavajuća u procesu evropskih integracija, ocenjuje za RSE Srđan Majstorović iz nevladine organizacije Centar za evropske politike (CEP).

"Da su 27 država članica u junu ili decembru bile ubeđene da je Srbija učinila dovoljno da otvori barem jedno pregovaračko poglavlje, siguran sam da nova metodologija u tom slučaju ne bi bila ni pominjana", smatra Majstorović.

On na taj način odgovara na pojedine ocene iz vlasti da zbog nove metodologije nije bilo pomaka Srbije.

U Nacionalnom konventu o EU (NKEU), platformi koja okuplja više od 700 nevladinih organizacija za saradnju i konsultacije sa Vladom u procesu evropskih integracija, nisu zadovoljni dinamikom otvaranja poglavlja.

Vlasti nemaju interes da sprovedu teške, ali neophodne promene koje bi dovele do uspostavljanja sistema vladavine prava, navodi Srđan Majstorović, koji je koordinator međusektorske grupe za političke kriterijume Nacionalnog konventa.

"Očigledno je da je razračunavanje sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ekstremističkim organizacijama, percipirano kao preveliki trošak u odnosu na neizvesnu političku dobit od evropskih integracija i to je pogrešno", ocenjuje Majstorović.

On navodi da je neposredno pred parlamentarne izbore 21. juna smanjen cenzus sa pet na tri odsto za ulazak u parlament i da je neravnopravna izborna utakmica rezultirala bojkotom izbora od većeg dela opozicije.

"Ova godina je takođe pokazala svu nefunkcionalnost nezavisnih, regulatornih institucija. Zabeležili smo i porast raznih formi pritisaka, pretnji, napada na medije, novinare, nevladine organizacije i pojedince koji iznose kritičko mišljenje o politici vlasti", kaže Majstorović.

On zaključuje da će ova godina biti upamćena i po tome da se društvo podelilo još dublje.

Kako situaciju vide poslanici?

Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine Srbije i predsednica skupštinskog Odbora za evrointegracije kaže za RSE da je u 2020. dosta toga urađeno, ali nedovoljno.

"Moramo biti realni, izgubljeno je dosta vremena, kako zbog pandemije, vanrednog stanja, odlaganja izbora i predugačkog vakuuma od izbora do formiranja skupštinskih tela i vlade, tako da je moglo mnogo više", navodi Kovač, poslanica Saveza vojvođanskih Mađara, koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke.

Izbori u Srbiji su održani 21. juna, ali ih je veći deo opozicije bojkotovao smatrajući da nema uslova za njihovo slobodno i fer održavanje. Konstituisanje parlamenta je okončano tek krajem oktobra, nakon čega je formirana Vlada.

Upitana o kritikama koje dolaze na račun rada institucija, Kovač odgovara na primeru parlamenta.

"Ne slažem se sa kritikama da se u skupštini uopšte ne govori o dnevnom redu. Prihvatam kritiku da je bilo svega u proteklih nekoliko nedelja od kad intenzivno radi parlament, ali bih volela kada bi i nevladin sektor rekao da imamo i kvalitetnu raspravu", kaže Kovač.

Ona tu navodi interni Kodeks ponašanja narodnih poslanika koji je usvojen na preporuku tela Saveta Evrope GREKO (Grupa država za borbu protiv korupcije).

Predlog o Kodeksu je usvojen u jeku rasprava o prekoračivanju standarda prihvatljive komunikacije, te širenja najrazličitijih uvreda protiv političkih i javnih ličnosti u Srbiji. Takav govor šire vladajući poslanici koji nakon izbora održanih 21. juna imaju potpunu većinu - 175 od 250 mandata.

Izveštaj EK u Skupštini Srbije

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u parlamentu da je vlada koju vodi proevropska i da evropske integracije ostaju strateški prioritet Srbije, ali i da, po njenom mišljenju, sam pristup Evropskoj uniji zavisi pre svega od zemalja članica.

Premijerka je tokom rasprave u ponedeljak, 28. decembra, o predloženim zaključcima na Izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu navela da je osim zakona i strategija koje treba doneti, važnije "suštinski menjati stvari".

"Da li će i kada Srbija postati članica EU, na kraju krajeva zavisi isključivo od volje i političke spremnosti država članica EU, ali naš posao je da se reforme koje implementiramo na evropskom putu odražavaju na kvalitet građana Srbije", poručila je Brnabić.

Poslanik opozicione Stranke demokratske akcije Sandžaka Enis Imamović izjavio je da predstavnici te partije neće podržati predložene zaključke o ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, jer ti zaključci „ne uvažavaju suštinske kritike“ u vezi sa napretkom Beograda ka Evropskoj uniji.

Šta je rečeno u Izveštaju EK o Srbiji?

U redovnom godišnjem izveštaju o napretku država Zapadnog Balkana u pregovorima sa Evropskom unijom, objavljenom 6. oktobra, navedeno je da Srbija nije ostvarila napredak u reformi pravosuđa i stanju u medijima i da političku situaciju u državi karakteriše odsustvo održive opozicije u parlamentu što ne pogoduje političkom pluralizmu.

U izveštaju piše i da "Srbija treba da uveća napore i pojača sprečavanje i suzbijanje korupcije".

"Srbija treba da uloži dalje značajne napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom", naglašava se u izveštaju.

Navedeno je da je Srbija u 2019. godini uskladila 60 odsto spoljnopolitičkih stavova EU i da treba da pojača napore "kako bi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku uskladila sa politikom Evropske unije do pristupanja".

Napadi na evroparlamentarke

Ova godina ostaće upamćena i po napadima na evroparlamentarke kada su iznosile ocene ili kritike na račun postupaka srpskih vlasti u procesu evrointegracija, Tanju Fajon, predsednicu Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU i Violu fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo.

• "Dalje ruke od srpske demokratije", poručio je u septembru Marko Đurić, tadašnji šef Kancelarije Kosovo, nakon što je Fajon za portal Nova.rs izjavila da je legitimitet srpskog parlamenta pod znakom pitanja bez stvarne opozicije.
• Istim povodom potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović optužio je Fajon da se "svrstavala na jednu političku stranu, pod plaštom unapređenja demokratije u Srbiji".
• Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u septembru rekao da ne može biti srećan što je Fajon svoju stranku uselila u vilu Moskovic, jevrejske porodice koja je stradala u Aušvicu.
• "Tanja Fajon je idiotkinja", rekao je u aprilu Danasu poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović kada su evroparlamentarci tražili da se dozvoli rad parlamenta u vreme epidemije.
• "Moj utisak je da onaj rat iz juna 1991. sa JNA u Sloveniji za nju još nije završen", izjavio je početkom godine šef poslaničke grupe naprednjaka Aleksandar Martinović tvrdeći da Tanja Fajon ima animozitet prema SNS-u.
• Direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković izjavio je krajem godine da Viola fon Kramon "opsesivno napada" predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
• Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je fon Kramon najostrašćenija u borbi za nezavisno Kosovo.
• "U Prištini Viloa fon Kramon za tolike laži o Srbiji zaslužila je bar ulicu, od Srba zaslužuje samo prezir i žaljenje", saopštio je u septembru tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Dalji koraci u evrointegracijama

Poslednji mesec ove godine iskoristili smo da počnemo sa sprovođenjem temeljnog plana reformi u oblasti vladavine prava, koje su obuhvaćene prvim klasterom, objašnjava ministarka Jadranka Joksimović upitana o preporukama iz izveštaja EK.

Ona podseća da su Skupštini ponovo poslati na razmatranje i usvajanje ustavni amandmani koji se odnose na pravosuđe – preciznije, sudove i javna tužilaštva, zatim da je usvojen akcioni plan za implementaciju Medijske strategije i formirana zajedničku radna grupa Vlade Srbije i medijskih udruženja za bezbednost i zaštitu novinara.

"Kada je o pravosuđu reč, Narodna skupština izabrala je nove članove Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva, više predsednika sudova širom Srbije i predsednika, a izabran je i član Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki", navodi Joksimović.

Takođe podseća da je Skupština Srbije krajem decembra usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika i na taj način "realizovala jedinu GREKO koja je bila u potpunosti neispunjena".

"Rekla bih i da celokupni reformski program nove vlade obuhvata sve ono što je u Izveštaju navedeno kroz preporuke, u meri u kojoj je to moguće", navodi Joksimović.

Upitana koji će biti koraci Srbije na planu povezanosti srpske politike sa svim zajedničkim politikama EU, ministarka kaže da je Srbija kao kandidat za članstvo podržala aktivno sve strateške trase u EU.

"Šest pravaca EU, koje je definisala Evropska komisija, strateški predviđaju postizanje održivosti i socijalne tranzicije uz nove modele privrednog rasta. Neki od tih prioriteta su digitalizacija i zelena transformacija, kao temelj nove ekonomske politike, koja bi trebalo da dovede do ponovnog rasta ekonomije, ali i da omogući samoobnovljivost životne sredine", navedeno je u odgovoru ministarke Jadranke Joksimović.

Srđan Majstorović iz CEP-a ocenjuje da će EU u narednom periodu veoma pažljivo pratiti kako funkcionišu demokratske institucije i na koji način Srbija poštuje načelo podele vlasti.

Takođe navodi da će se meriti uspeh Srbije u oblasti vladavine prava, uspostavljanje adekvatnih predizbornih uslova i konstruktivnost u nastavku razgovora sa Prištinom.

Što se tiče situacije u EU, Majstorović ocenjuje da ona "neće biti naklonjena daljem širenju" zbog, kako kaže, problema sa državama unutar EU koje ne poštuju osnovne vrednosti i standarde, kao i zloupotrebe bilateralnih pitanja poput uslovljavanje od strane Bugarske početka pregovora sa Severnom Makedonijom.

Datumi i brojke u evrointegracijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je uverenje da će se do kraja mandata nove vlade, 2024. godine, završiti pristupni pregovori Srbije i EU.

On je u junu, nakon sastanka sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen u Briselu, rekao novinarima da bi onda bilo realno da Srbija postane članica Unije do 2026. godine.

Srbija je za 11 godina od predaje zahteva za članstvo, od 35 pregovaračkih poglavlja, otvorila njih 18 i privremeno zatvorila dva.