Hapšenje za hapšenjem, slika je prve dve nedelje nakon izbora u Srbiji.
Hapsi se zbog korupcije, nasilja prema studentima, izbornih mahinacija, zloupotrebe službenog položaja.
I pre nego što je preuzela vlast Studentska lista, pobednik na izborima, otvaraju se nerešeni predmeti i pokreću novi.
Lišeno je slobode i oko 20 policajaca, uključujući i neke od visokih policijskih rukovodilaca.
Među njima su i oni koji se sumnjiče za zlostavljanje studenata nakon protesta pre nešto više od godinu dana.
"Mirno spavam napokon", kaže za RSE studentkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić.
Ona je optužila visokog policijskog zvaničnika Marka Krička za pretnje silovanjem i policijsku brutalnost nakon jednog antivladinog protesta.
Kričak i još devetorica bivših i sadašnjih pripadnika Jedinice za obezbeđivanje određenih ličnosti i objekata (JZO) u pritvoru su do 30 dana.
Na parlamentarnim izborima 25. oktobra Srpska napredna stranka i doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić poraženi su posle 14-godišnje autokratske vlasti.
Studentska lista, izrasla iz dvogodišnjih antivladinih protesta, osvojila je 140 mandata u Skupštini Srbije, dok je Vučićeva lista dobila 103 mandata.
Među ključnim zahtevima Studentske liste bili su borba protiv kriminala i korupcije i da institucije rade svoj posao.
Zašto su neki predmeti držani u fiokama?
Dok se slavlje na ulicama još nije stišalo počelo je otvaranje postojećih, ali i pokretanje novih predmeta.
Dva dana nakon izbora Vrhovno javno tužilaštvo formiralo je petočlanu Komisiju za kontrolu rada svih 87 tužilaštava u Srbiji.
U kooridnaciji sa tom Komisijom započeto je nekoliko veoma važnih postupaka, uključujući za policijsku brutalnost nad studentima nakon protesta u avgustu 2025.
To je za RSE rekao vrhovni javni tužilac Goran Ilić, koji se nalazi na čelu te Komisije.
Kako objašnjava, postupke vode nadležna tužilaštva.
Na pitanje zašto do sada nije bilo tih postupaka, on kaže da je bilo opstrukcije na svim nivoima.
"Bilo je prilično opstrukcije policije, bilo je dosta opstrukcije od samih javnih tužilaca koji su držali neke predmete u fiokama, a koji su kao što vidite mogli da se procesuiraju, a bogami bilo je opstrukcije i od strane sudova", naveo je tužilac Ilić.
"To je ono što sam ja video", dodao je, "na osnovu ovog broja predmeta koje smo uspeli da pregledamo."
Proteklih godina je civilni sektor u više navrata upozoravao da javna tužilaštva krše ljudska prava građana neprimenjivanjem ili zloupotrebom svojih ovlašćenja.
Govoreći o radu Komisije, tužilac Ilić ocenjuje da su sada uspeli da stvore "pozitivnu atmosferu u tužilaštvima".
"Da nema prepreka da se gone ljudi koji su činili krivična dela bez obzira na to na kakvim se pozicijama nalaze, da li su bili bliski ili nisu prethodnoj vlasti", naveo je.
"Naša je ideja da se takav trend održi i nakon stupanja na scenu nove vlasti i nadamo se da ćemo uspeti".
Slučaj studenata u garaži Vlade Srbije
Privedeni policajci se sumnjiče da su zlostavljali i mučili više osoba u garaži Vlade Srbije 14. avgusta 2025, nakon antivladinog protesta.
Navodi se da su primenom sile i pretnje, naneli veliki bol i teške patnje oštećenim studentima i građanima, sa ciljem da od njih dobiju obaveštenje i da se isti zastraše i nezakonito kazne.
Među devet osumnjičenih je komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, koji je u vreme događaja bio pomoćnik komandanta JZO.
Prvookrivljenom Marku Kričku, nekadašnjem načelniku JZO, a sada načelniku Uprave kriminalističke policije, već je prethodno određen pritvor u drugom slučaju.
Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određen je pritor po prijavi bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića zbog postupanja u slučaju ubistva u jednom beogradskom restoranu.
"Posle svega što se događalo dve godine u državi, pa i duže, nekako je nestvarno da su uhapšeni", kaže studentkinja Nikolina Sinđelić.
Ali, navodi da se nada da su institucije počele da rade svoj posao.
Te noći 14. avgusta 2025. u garažu Vlade Srbije odveden je i student fizike Dušan Cvetković, koji kaže da su ga policajci tukli i u garaži i pre toga na ulici.
"Sada su hapšenja dokaz da sistem može da funkcioniše, čak se ni vlast nije promenila još", rekao je za RSE.
"Sve što im je trebalo jeste da je SNS izgubio na izborima, da nemaju više pritiska u njihovim glavama i da se sve to pokrene i da neka pravda dođe napokon", smatra ovaj student.
U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu kažu za RSE da su u radu na ovom predmetu imali opstrukcije Sektora unutrašnje kontrole MUP-a i drugih institucija.
Navedeno je da im Generalni sekretarijat Vlade Srbije i Uprava za zajedničke poslove republičkih organa nisu dostavili snimke nadzornih kamera iz garaže.
Naime, Tužilaštvo je 1. oktobra 2025. obavešteno da ne mogu da im se dostave snimci jer se brišu nakon 30 dana.
"Kako je pribavljanje snimaka traženo već šestog dana od događaja, očigledno je da su nadležni organi svesno sačekali da prođe rok čuvanja snimaka, te nam nakon njegovog proteka dostavili odgovor", stoji u odgovoru.
Tužilaštvo je navelo da je tek nakon više upućenih zahteva i urgencije, Sektor unutršanje kontrole 23. jula 2026. dostavio izveštaj sa izjavama prijavljenih policijskih službenika.
Ali je, kako je navedeno, izostao odgovor po čijem nalogu je jedinica postupala i da li su policijski službenici nakon intervencije dostavili izveštaj o upotrebi sile.
Tužilaštvo je navelo i da je u formi službene beleške uzelo izjave od desetoro oštećenih.
Ko je još uhapšen?
Posle dve godine uhapšeno je i osam policijskih službenika Uprave kriminalističke policije zbog sumnje da su zlostavljali i mučili Dalibora Dragijevića zbog čega je preminuo 7. aprila 2024. u policiji u Boru, na istoku Srbije.
MUP je tada saopštio da je Dragijević preminuo u službenim prostorijama, a da je lekar mrtvozornik konstaovao prirodnu smrt.
Više javno tužilaštvo u Nišu je i ranije izdavalo naloge za hapšenje osumnjičenih za smrt Dragijevića, ali Sektor unutrašnje kontrole MUP-a nije postupao po tim nalozima.
MUP nije odgovorio na upit RSE zbog čega do sada nisu postupali u ovom slučaju.
Dalibor Dragijević je uhapšen zbog sumnje da je pomogao svom bratu Dejanu Dragijeviću da premesti telo dvogodišnje Danke Ilić, za čije ubistvo su optuženi Dejan Dragijević i Srđan Janković.
Telo nestale devojčice nikada nije pronađeno, a slučaj do danas nije imao sudski epilog.
Slobode je lišen i upravnik Kazneno popravne ustanove Zabela zbog sumnje za davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem.
Pritvor je određen i direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
On je osumnjičen da je sa još dva lica izvršio prenos i konverziju imovine od najmanje 650.000 evra sa znanjem da ona potiče od kriminalne delatnosti.
Među osobama kojima je određen pritvor do 30 dana je i vlasnik Alta banke Davor Macura.
Macura, koji je blizak odlazećoj vlasti, tereti se za iznošenje više od 380 miliona evra iz trezora banke.
Alta banci je oduzeta dozvola za rad, a ubrzo je proglašen i stačajni postupak.
Zbog sumnje na zloupotrebu služebnog položaja u pritvoru su i pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, kao i načelnik Gradske uprave za privredu Grada Novog Sada zbog nestavesnog rada u službi.
Spisak onih koji su lišeni slobode širi se iz dana u dan.
Izvršna vlast bez poluge pritiska
Katarina Golubović, predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) kaže za RSE da su intenzivna hapšenja rezultat uverenja ljudi unutar institucija da je hitno potrebno odgovoriti na studentske zahteve.
Ali, kako dodaje i potrebe da se ljudi iz određenih struktura svrstaju u grupu koja je zahtevala odgovor institucija na nezakonitosti.
Dan nakon izbora predstavnici Studentske liste zatražili su od vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac da tužilaštva hitno, nepristrasno i zakonito postupaju u predmetima od javnog interesa.
Zatražili su ostavke glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića, navodeći da su selektivnim postupanjem ugrozili poverenje građana u javno tužilaštvo.
Zatraženo je i da se preduzmu mere radi utvrđivanja krivično-pravne odgovornosti nosilaca javno-tužiocačke funkcije, a pre svih Stefanovića i Markovića.
Više javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu Stefanović, nije odgovorilo na upit RSE povodom kritika da nisu postupali u određenim predmetima zbog političkog pritiska.
Komisija se bavi i predmetom 'zvučni top'
Vrhovni javni tužilac Goran Ilić je za RSE potvrdio da Komisija koja proverava zakonitost i delotvornost u postupanju javnih tužilaštava i tužilaca ispituje i predmete poznate kao "zvučni top" i "rektorat".
Vlast je uz pomoć ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) negirala da je na velikom antivladinom protestu 15. marta 2025. koristila nedozvoljeno oružje – zvučni top.
Na brojnim video snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razbežalo sa kolovoza pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija.
A mnogi od njih su zbog toga potražili lekarsku pomoć.
Nakon izbora je, kako smatra vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, otklonjena politička i institucionalna opstrukcija za rad javnih tužilaštava.
To je navedeno u saopštenju posle susreta Dolovac sa generalnom tužiteljkom Holandije Sju Prener 5. novembra.
Katarina Golubović iz YUKOM-a kaže da je rad pojedinih tužilaca bio opstruiran od strane izvršne vlasti, koja je sada izgubila poluge pritiska.
"Iako vlast nije formirana, zahtevi su poznati, mnogi od njih su i dobili formu, odnosno bile su podnete krivične prijave sa dokazima koji se sada i obrađuju", navela je.
Golubović ocenjuje da će postupanje nekih tužilaca morati da bude preispitano u disciplinskom postupku od strane organa Visokog saveta tuzilaštva.
"Rad mora da bude ispraćen, a javnost i stručna javnost uverena da se ne sprovodi nikakva revolucionalrna pravda, vec pravda na koju svi građani čekaju", navela je.
Iz kabineta vrhovne tužiteljke nije odgovoreno na upit RSE zbog čega je Komisija za ispitivanje rada tužilaštava formirana tek nakon izbora.
I Zagorka Dolovac je bila predmet kritika zbog ćutanja i nepostupanja.
Ali se u međuvremenu i sama našla na tapetu vlasti.