Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto žene u Srbiji tretiraju kao 'mašine za rađanje'?


Da li je u Srbiji u poslednje tri decenije na delu repatrijarhalizacija društva koje skreće udesno? (Foto: Ženski marš u Beogradu, januar 2017.)

Švedska organizacija Kvinna till Kvinna sprovela je anketu među 123 aktivistkinje za ženska prava u 32 zemlje od EU, Balkana do Afrike… u kojoj je više od 60 odsto njih izjavilo je da imaju sve manje prostora za delovanje. Izveštaj "Gušenje pokreta - sužavanje prostora za ženska prava" pokazuje kako su zbog jačanja nacionalizma, ekstremizma i tradicionalnih vrednosti, ženske organizacije suočene sa velikim preprekama u svom radu i zalaganju za rodnu ravnopravnost i nenasilje.

Od finansijskih problema do tretmana aktivistkinja u društvu, koje su i same podvrgnute neretko i nasilju. Ono što iznenađuje je da nisu tako velike razlike između, na primer, najrazvijenije Švedske i Azerbejdžana i Srbije.

Sagovornice RSE iz Srbije kažu da se poslednje tri decenije sve manje baštini emancipacija žene, dostignuta u socijalističkoj Jugoslaviji, i da je u toku repatrijarhalizacija društva koje skreće udesno.

Adriana Zaharijević, naučna saradnica u beogradskom Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, izjašnjava se kao feministkinja. Kaže da se kreće u uskom krugu ljudi zatvorenog tipa sa kojima nema problema zbog svog opredeljenja, ali čim izađe iz tog kruga, u kome se ono što radi ne osuđuje, suočava se vrlo lako sa najtipičnijim stereotipima u vezi sa tim ko su feministkinje i čime se one bave.

Ti stereotipi, kaže Adriana, stari su koliko i feminizam - da su žene nesrećne svojim životom ako nemaju ono "što svaka žena želi da ima, a to je srećna porodica u kojoj muž zarađuje za nju i dete".

Ženska prava su univerzalni problem (Foto: Protest protiv nasilja nad ženama, Kijev, 8. mart 2018)
Ženska prava su univerzalni problem (Foto: Protest protiv nasilja nad ženama, Kijev, 8. mart 2018)

Istraživanja švedske Fondacije Kvinna till Kvinna pokazuju da čak 85 posto anketiranih žena kaže da su visoke cene koju moraju da plate da bi nastavile da se bave ženskim pravima: od sramoćenja, seksualnog uznemiravanja, napada na njihove porodice…

Poslednjih godina sve je skučeniji civilni prostor borbe za ženska prava, sve je manje finansijera takvih aktivnosti a sve više nasilja, To je posledica skretanja udesno kako evropskih (unutar toga balkanskih) tako i vanevropskih društava. Švedska fondacija je u okviru projekta anketirala nekoliko aktivistkinja za ženska prava u Makedoniji, Bliskom Istoku i Severnoj Africi, Švedskoj, Poljskoj, Egiptu i Azerbejdžanu.

Alekandra Pascalido, švedska novinarka koja piše o rasizmu i ljudskim pravima više od 20 godina, svedoči:

"Ovo je priča o mom životu. Od oružanih nacista koji stoje ispred moje kuće do svakodnevnih napada mržnje. Moja kućna adresa objavljena na desničarskim forumima. Fašisti me okružuju u baru. Kao domaćin različitih TV i radio emisija, meta sam rasističkih i mizogenih napada."

I ovo svedočenje pokazuje da su ženska prava univerzalni problem i da nije velika razlika između Švedske i na primer Azerbejdžana ili Srbije.

Mirjana Mirosavljević Bobić: Braniteljke ljudskih prava iritiraju konzervativne i fašističke struje (Foto sa jednog od protesta Žena u crnom)
Mirjana Mirosavljević Bobić: Braniteljke ljudskih prava iritiraju konzervativne i fašističke struje (Foto sa jednog od protesta Žena u crnom)

Među anketiranima je i Mirjana Mirosavljević Bobić iz Rekostrucije Ženski fond koja je na sledeći način opisala uslove u kojima deluju ženski pokreti u Srbiji:

"Braniteljke ljudskih prava ruše tradicionalne uloge, što jako iritira konzervativne i fašističke struje. Onda počinju napadi; napadi na seksualnost su najčešći vid - zovu nas kurvama, droljama, prljavim lezbejkama…"

Za RSE ona kaže da se žena tretira u Srbiji kao "mašina za rađanje". Kad smo je podsetili na poruku predsednika Srbije da žena treba prvo da čuje otkucaje srca embriona pa onda da donosi odluku o tome hoće li prekinuti trudnoću, naša sagovornica je prilično burno reagovala:

"Iskreno da vam kažem, to mi je besmisleno i da komentarišem. Ja sam skoro čula ministra pravde koji je izjavio da Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da je zdravo za ženu da ima četiri trudnoće u toku svog života. Ja taj podatak nigde nisam našla", kaže Mirjana Mirosavljević Bobić i pita se: "Da li mi to planiramo neki novi rat, da li su ta deca neko topovsko meso, ili mi rađamo decu za novi odliv mozgova, o čemu se radi?"

Feministkinje, naravno, nisu protiv rađanja dece ali pravo da odlučuju o svom telu isključivo imaju žene, objašnjava direktorka Ženskog fonda.

Skretanje udesno koje se događa poslednjih godina u Evropi i koje utiče na sužavanje ženskih prava, u Srbiji i regionu se dešavalo još u 90-im godinama, u vreme ratova. Pre toga, u bivšoj Jugoslaviji se sistematično radilo na emancipaciji žena, kaže Adriana Zaharijević.

"To je neka vrsta repatrijarhalizacije društva u kojoj verovatno žene koje su stasavale 70-ih godina prošlog veka i postajale majke 80-ih, teško mogu da razumeju kako je moguće da se dešava takva repatrijarhalizacija u društvu, posebno žene koje su stasavale u ovoj zemlji koja ipak baštini emancipatorsku baštinu."

U društvima koja su skrenula udesno, u kojima je i fašizam sve vidljiviji, targetiraju se žene koje nisu uklopljene u tradicionalne patrijarhalne modele ponašanja, objašnava Adriana Zaharijević.

"Pri tom je govor feminista često subverzivan u odnosu na običaje koji se vrlo teško iskorenjuju. Biti feministrinja vrlo često podrazumeva javno govoriti, oštro govoriti protiv politika koje su često državne politike. U našem slučaju, zaokretanje društva udesno donelo je na različiote načine iskazani nacionalizam, stalnu pretnju nekom vrsta rata…"

Reč "feminizam" uvrštena je u rečnik Marijam-Vebster daleke 1841. Prema izboru tog američkog rečnika "feminizam" je "reč 2017. godine" (reč koja je najčešće "guglovana" na internetu), 2016. godine je to bila reč post-istina, prema Oksfordskom rečniku, 2015. neočekivano "socijalizam", 2014. "kultura"…

Čak ni u sredinama, kakva je akademska, položaj žena nije mnogo drugačiji nego u društvu-kaže sociološkinja Jelena Ćeriman. To je pokazalo istraživanje Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Centar za etiku, pravo i primenjenu fiolozofiju o položaju mladih akademskih radnica na Univerzitetu u Beogradu o usklađivanju porodičnog i profesionalnog života.

"Postoji inercija čak i u ovim krugovima koji se mogu nazvati otvorenijim za promene. Mi smo u našem istraživanju utvrdili da je glavni razlog u opštoj klimi inertnosti u našem društvu ali i besperspektivnosti koja blokira bilo kakvu ideju o mogućnosti promena i inicijative."

Reč "feminizam" uvrštena je u rečnik Marijam-Vebster daleke 1841. Prema izboru tog američkog rečnika "feminizam" je "reč 2017. godine" (reč koja je najčešće "guglovana" na internetu), 2016. godine je to bila reč post-istina, prema Oksfordskom rečniku, 2015. neočekivano "socijalizam", 2014. "kultura"…

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG